Bauk seksualnog obrazovanja kruži Srbijom

0
385
Izvor: Blic

„PRIRUČNIK KOJI JE UZBURKAO SRBIJU I deca od tri godine će učiti o seksu, a stariji o GEJ ODNOSIMA“, „Srpska deca u vrtiću uče o seksu?“, „SEKSUALNO OBRAZOVANJE ZA TROGODIŠNJAKE U SRPSKIM VRTIĆIMA“, „Skandalozni dokument: UVODI SE SEKSUALNO OBRAZOVANJE ZA DECU U VRTIĆIMA!“, „SKANDALOZNO Srpska deca u vrtiću uče o seksu?“, samo su neki od naslova koji su ovih dana preplavili srpske portale.I ne, nema nikakve veze sa Kursažijama. Ali o čemu je zapravo reč? Izrađeni su Obrazovni paketi za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom. Obrazovni paketi imaju u sebi integrisane sledeće teme: rodne uloge, različitosti i seksualno nasilje nad decom. Namenjeni su zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama, roditeljima/starateljima i deci/učenicima. Obezbeđuju znanja o prepoznavanju i reagovanju na seksualno nasilje, o sprečavanju seksualnog nasilja i intervenciji koju je neophodno preduzeti kad dete obelodani da je izloženo seksualnom nasilju. Specifičnost Obrazovnih paketa jeste da tokom redovnog školovanja svojim sadržajem prate korak po korak dete/učenika koji će od sada o ovoj temi učiti počev od svoje 3. do 18. godine.

Izvor: Blic
Izvor: Blic

 

Bitno je naglasiti da postoje dva obrazovna paketa, jedan za decu u vrtiću i drugi za osnovce i srednjoškolce, koji se razlikuju i po obimu i po sadržaju. Za osnovne i srednje škole, izrađeni su sadržaji u okviru 10 redovnih predmeta: Srpski jezik, Svet oko nas, Priroda i društvo, Fizičko vaspitanje i školski sport, Muzičko vaspitanje, Građansko vaspitanje, Biologija, Sociologija, Ustav i prava građana i Psihologija. Uz to, deo izrađenih resursa je posvećen primeni na času odeljenjskog starešine, za osmišljavanje školskih akcija i akcija u lokalnoj zajednici.

Reakcije na ovakav potez Grupe za zastitu od nasilja i diskriminacije Ministarstva prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja bile su oprečne. Jedni kažu da je sadržaj potpuno neprimeren uzrastu kojem je namenjen,dok suprotna strana tvrdi da je od izuzetnog značaja govoriti o temi seksualnog nasilja upravo u obrazovno-vaspitnom sistemu. Kao dobri se izdvajaju sama inicijativa da se o seksu i seksualnom nasilju govori, zatim razvijanje tolerancije, edukacija đaka, smanjenje seksualnog nasilja nad decom. S druge strane, sporan je sam sadržaj, za koji se tvrdi da nije prilagođen uzrastu, terminologija koja se koristi, nedostatak konsultovanja šire javnosti, ali i otežana primena, odnosno da li su vaspitači i nastavnici dovoljno edukovani da na pravi način predstave ova uputstva deci. Medjutim, Ministarstvo je uz pakete ustanovama poslalao i Strucno uputstvo za primenu. U Uputstvu je po stavkama navedeno da su paketi podrška obrazovno-vaspitnim ustanovama za zaštitu učenica i učenika od seksualnog nasilja, navedeno je koje su ciljne grupe kao i koji su uslovi u vidu prostora i opreme za samu realizaciju.

„Prva Nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece uRepublici Srbiji pokazala je da, na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje 4 deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još 4 deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo. U ovom trenutku, 2 dece iz svakog školskog odeljenja izloženo je seksualnom nasilju“, navodi se u ovom Uputstvu. Činjenica da je 49% dece i mladih uzrasta od 10 do 18 godina prvi put sa nekim razgovaralo o ovoj temi upravo u okviru Nacionalne studije, više nego jasno objasnjava zbog čega je ovakav vid edukacije dece potreban.

U Priručniku se mogu naći i delovi koji ne govore direktno o seksualnom nasilju već objašnjavaju šta je i kako se koristi ženski kondom, opisuje se francuski poljubac, a otvoreno se govori i o homoseksualnosti.Psiholog Žarko Trebješanin, govoreci za Blic o ovome, navodi da je način na koji je to prikazano u priručniku nedopustiv.

Izvor: Blic
Izvor: Blic

„Objašnjenje koje se u priručniku navodi o seksualnom odnosu je dato toliko naturalistički, da sam pomislio da je u pitanju scenario za neki porno film, koji nije ni za jedan uzrast, a ne za đake. Toliko ima divnih opisa iz književnosti, gde je isto to rečeno na jedan umetnički način. Ovako se nešto što bi trebalo da bude najuzvišenije, svodi na najniži nivo“, smatra Trebješanin.

Psiholog dalje navodi da je u Priručniku u pitanju propaganda homoseksualnosti.

„Zaista je u pitanju propaganda homoseksualizma, jer seksualnost nije tako jednostavna kako se predstavlja. Ako u pubertetu postoji nešto latentno prema osobama istog pola, ona se obmanjuju da to odmah znači da su homoseksualnog opredeljenja. Takođe, postoji mogućnost da se ovim to predstavi kao nešto “in”, gde bi onda svi oni koji su nesigurni upravo nagnuli na tu stranu. Ja sam potpuno za razbijanje seksualnih tabua, ali ovde jedna grupa nameće svoje stavove“, priča Trebješanin.

Sličnog stava je i psihoterapeut Zoran Milivojević.

„Ovaj priručnik propisan je za više stotina dece, a među njima i onih koji su zbunjeni, i koji bi svoja osećanja protumačili kao da su homoseksualci. Ja nisam stava da je to bolest, već posledica različitihuticaja, a upravo je ovo jedan od njih“, smatra Milivojević.

Izvor: Blic
Izvor: Blic

Ovakavi stavovi psihologa i psihoterapeuta poprilično temu posmatraju sa kognitivnog stanovišta koje istiiče da deca konstruišu pojmove koji čine suštinu “biti muško / biti žensko” iz sveta oko sebe i usvajaju ponašanja i karakteristike za koje misle da su karakteristike njihovog pola i u ovom slučaju polne stereotipije se ističu kao primarni izvor informacija o svom polu. Za socijalne konstruktiviste, deca odgajana u homoseksualnim porodicama mogu u većoj meri postati homoseksualna, kao posledica izloženosti homoseksualnom životnom stilu. Treba naglasiti da ovo nije zabeleženo u istraživanjima. Samim tim, ne može se dokazati uticaj okoline ili porodice na seksualnu orijentaciju dece. Sa druge strane, primetan je uticaj društvenih normi. Heteroseksualno ponašanje je društveno zadata norma ponašanja i prema njoj se određuje šta je normalno, a šta ne. Postoje određene naznake da se u pojedinim društvima i u pojedinim istorijskim vremenima homoseksualnost smatrala svakodnevnom, normalnom i prirodnom. Dominantno ponašanje u staroj Grčkoj bilo je heteroseksualno, ali homoseksualni odnosi bili su prihvaćeni kao proširen način postizanja seksualnog užitka.U određenim krugovima pre svega umetnika, filozofa, vladara i mudraca, nailazi se na ideje da je jedina prava ljubav čoveka prema čoveku.Sem stare Grčke antropolozi su otkrili još nekoliko primera civilizacija (severnoamerička indijanska plemena, plemena na Novoj Gvineji) u kojima su istospolni odnosi bili društveno prihvaćeni. Dolazimo do paradoksa da se homoseksualnost ređe toleriše u savremenim, transparentnim, društvima. U uzroke u ovom tekstu nećemo ulaziti, ali je ova digresija bitna jer objašnjava nepostojanje validne argumentacije i dokaza da ovaj Priručnik može uticati na seksualnu orijentaciju dece.

Ipak ono sto se uviđa u svim tekstovima koji su se bavili ovom temom (a gorenavedeni sagovornici su iz dnevnog lista Blic koji se najopširnije i bavio ovom temom), jeste problem male ili nikakve zastupljenosti druge strane. Strane onoga ko bi objasnio čitaocima da li su i zašto ovi prirucnici dobri i poželjni. Samim tim formira se javno mnjenje o određenom društvenom problemu i negativan stav prema pokušaju nadleznih institucija da ga reše. Čak i ako uzmemo u obzir da način na koji su Paketi uređeni nisu najsjajniji, moramo uzeti u obzir iosvešćenje institucija koje su targetirale i sagledale problem i pokušavaju da iznađu načine da ga reše. Ti problemi svakako su seksualno nasilje, homofobija i neinformisanost mladih. U doba interneta moramo biti svesni da se mladi preko njega informišu o ovim pitanjima. Kako je internet platforma bez urednika, nije moguće kontrolistati koje će informacije do njih doći. Stoga je bitno decu usmeriti da kritički posmatraju sadržaj koji im se plasira, a svakako je obrazovni sistem kao određeni vid autoriteta kod dece, pogodan način za to. Kao što na mnogo mesta Ministarstvo navodi, ostavljen je prostor za poboljšanje Priručnika. Međutim, osuđujuci naslovi u novinama i izjave stručnjaka (ili „stručnjaka“) koji navode da je reč o homoseksualnoj propagandi i seksualnom obrazovanju dece u vrtiću ne daju mnogo prostora za pomoć Priručniku da kroz edukaciju iskorenjuje stereotipe, predrasude i sve vrste nasilja.

Za kraj ponavlja se podatak sa sredine teksta koji treba da nam stoji u malom mozgu i bude početak i kraj diskusije na ovu temu: „Prva Nacionalna studija o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji pokazala je da, na uzrastu od 10 do 18 godina, u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje 4 deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još 4 deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo. U ovom trenutku, 2 dece iz svakog školskog odeljenja izloženo je seksualnom nasilju“.

 

Piše: Katarina Sremčević

Tekst je nastao u okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here