Budi i ti Barbi!

Budi i ti Barbi!

Izvor: ibtimes.com

Najpoznatija igračka ikad,omiljena devojčicama širom sveta jeste Barbi lutka, čiju popularnost je teško nadmašiti. Barbika (Barbie) je najprodavanija lutka na svetu!

1959.godina se smatra godinom rođenja ove popularne lutke. Naime, njena kreatorka Rut Hendler inspirisana nemačkom lutkom Bild Lilli, došla je na ideju da stvori Barbi, kao i njenog životnog saputnika Kena. Imena ovih lutaka potiču od imena dece Rut Hendler-Barbara i Kenet. Lutka je veoma brzo kupila devojčice, a njena prodaja je rasla velikom brzinom. Ceo „Barbi talas“ je okupirao svet. Počeli su da se snimaju animirani filmovi o Barbiki, realizovale su se video igrice, markirana garderoba sa potpisom Barbie itd.  Ko bi rekao da će kompanija Mattel proizvodnjom jedne lutke razviti snažan uticaj na različite segmente društva?

“Barbika je igračka, ali istovremeno i slika same devojčice kojom se ona igra”

Barbika nije obična lutka. Ona je tokom svih ovih godina diktirala modu, način života koji devojčice priželjkuju, uticala je na razvijenost etničke svesti, a slala je i feminističke poruke. Veoma je bitno sa kim će se deca identifikovati u svom najranijem periodu odrastanja. Kroz igru otrkivaju sebe, svoja interesovanja i želje. Barbika je igračka, ali istovremeno i slika same devojčice kojom se ona igra. Prvenstveno je njen izgled naišao na kritiku celog društva.  Duga plava kosa, bela put, vitka građa, izraženo plave oči i holivudski osmeh – zvuči kao fotomodel. San svake devojčice je postao da bude plavuša, da bude savršeno građena i da živi život Barbike. Barbie je imućna. Ima dečka, prijatelje, mnoštvo kućnih ljubimaca, ceo vozni park uključujući bicikl, automobile, motor, zatim kuću na sprat i ono najbitnije – garderobu na kojoj bi joj pozavidele mnoge VIP ličnosti. Različite kolekcije unikatno za Barbi su radile mnoge poznate modne kuće poput Givenchy, Gucci, Vera Wang…

U početku je njen život bio ismevan. Čime se to Barbie bavi i čime je to zaslužila da poseduje sve ovo? Pomalo liči na život trenutno popularnih starleta, zar ne? Međutim, sa razvojem feminizma, jačanjem položaja žena i njihove borbe za ravnopravnost, Barbika je počela da prezentuje jaku, samostalnu i nezavisnu ženu. Stvoren je slogan „You can be anything!“ (Budi ono što želiš!). Ovom idejom podstaknute su devojčice da razvijaju svoje sposobnosti i da upravo to što su ženskog roda ne treba da predstavlja nikakvu prepreku za njihovu budućnost. Počinje ekspanzija Barbike u vidu različitih profesija. Pojavljuje se Barbi kao advokat, kao stjuardesa, veterinar, astronaut, IT ekspert, tajni agent, predsednica. Ovo je imalo veliki odjek na publiku, a prodaja je skočila više nego ikada. Ono što je i dalje bilo vidno problematično je to da su Barbikine drugarice bile latino ili azijskog porekla, a ona kao glavni lik je uvek bila belkinja. Na ovu temu su vođene različite debate, a najpoznatiji je slučaj nigerijske Barbike. Naime, u Nigeriji je jedna devojčica svom tati izrazila želju da bude belkinja, jer tako izgleda i njena omiljena lutka. Iz ovog razloga, otac je napravio Barbi iz Nigerije, potpuno crnu, sa crnim očima i crnom kosom celom u pletenicama. Ova lutka se prodaje samo u Nigeriji i izuzetno je popularna. Poslednjih godina, žene se bore protiv stereotipnog izgleda fotomodela, naglašavajući da je svaka žena lepa na svoj način. Jedna od najpoznatijih plus size modela današnjice je Ešli Grejem (Ashley Graham), koja je prošle godine dobila Barbiku nalik sebi. Ova lutka ima vidno naglašene bokove i bedra.  Zadobila  je vrlo pozitivne komentare.

Trenutno najnoviju Barbi kolekciju čine lutke sa 4 različite građe tela, 7 boja kože, 22 boje očiju i 24 stilova uključujući garderobu i frizure. Sa ovolikim izborom, stvarno možete biti sve što poželite. Ali jedan od najlepših načina da dete spozna sebe jeste da samo osmisli svoj izgled, život i budućnost. Dajte mu makaze,materijal, neka šije, neka kroji, neka se uprlja blatom, neka padne, neka skače, neka priča sa svojim nevidljivim imaginarnim drugarima, jer to je ono što se pamti.

 

Piše: Milica Đerić

Tekst je nastao u okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu

SIMILAR ARTICLES

NO COMMENTS

Leave a Reply