slideshow

“Škola medijske pismenosti” predstavlja deo programa “Medijska pismenost” koji organizuje Centar za marginu.

U pitanju je inovativan program usmeren na sva osnovna uporišta medijske pismenosti, te podeljen u četiri segmenta:

  1. Razvijanje ličnih strategija i alata za postizanje medijske pismenosti – osnaživanje na individualnom nivou
  2. Jačanje teorijskog znanja iz oblasti masovnih medija i novih informacionih tehnologija
  3. Kritička analiza masovne kulture i kulture zabave
  4. Primenjeno znanje – rad u timovima, pisanje i objavljivanje autorskih članaka, saopštenja i istraživački rad

Ovako koncipiran, ovo je program koji omogućava individualni razvoj, sveobuhvatno teorijsko i akademsko znanje, kao i praktično znanje i konkretne alate za praćenje i monitoring medijskih sadržaja. Program predstavlja spoj akademskog pristupa medjima, primenjenog praktičnog znanja i aktivizma.

Predavanja i interaktivne radionice vodi više od 20 predavača i predavačica, stručnih u oblastima novinarstva, društvene teorije, aktivizma, umetnosti i masovne kulture.

Predavanja su organizovana u dva modula.

  • Modul masovnih medija obuhvata domen novinarstva, medijskog sadržaja, pitanja vlasništva, tržišta i tokova novca, cenzure, privatnosti i dr.
  • Modul “masovna kultura” obuhvata sadržaje popularne kulture i kulture zabave, film i animirani film, sport, strip i dr. kao i društvene mreže i nove medije.

Svim polaznicima i polaznicama naše Škole obezbeđena je podrška u pisanju različitih oblika članaka, kolumni, refleksija, kao i platforma na kojoj će njihovi radovi biti objavljivani na nedeljnom nivou.

 

ZAŠTO JE MEDIJSKA PISMENOST VAŽNA?

Živimo u svetu prezasićenom informacijama. Od dana vašeg rođenja proizvedeno je više medijskih poruka nego tokom čitave istorije pre njega. Istraživanja pokazuju da 30% svog budnog stanja potrošimo isključivo na korišćenje medija, uz dodatnih 39% zajedno sa nekom drugom aktivnošću. Medijima smo izloženi konstantno – putem bilborda, novina, televizije, muzike, filma, interneta i društvenih mreža… ili prosto razgovorom sa ljudima u kojima jedni drugima prenosimo informacije. Bili svesni toga ili ne, to se dešava. Da bismo obradili sve te poruke u svojoj svesti uključujemo “automatskog pilota” koji ih umesto nas filtrira, tako da samo mali deo njih privuče našu pažnju. To nam svakako olakšava snalaženje, ali je vrlo opasno jer omogućava medijima da utiču na našu svest i pogled na svet.

ŠTA JE MEDIJSKA PISMENOST?

Suština medijske pismenosti je u držanju stvari pod kontrolom.
Postoje različiti pristupi medijskoj pismenosti koji uglavnom kritikuju masovne medije, naglašavaju njihov štetni uticaj i pozivaju na obazrivost. Naš pogled na ovu temu, zasnovan na pristupu američkog profesora Džejmsa Potera, umereniji je i pruža alternativu. Iz medija je moguće izvući i najbolje i najgore, u zavisnosti od toga šta tražimo i šta nam je dostupno. Svrha medijske pismenosti je da “automatski pilot” radi za nas, a ne za medije. To je moguće sticanjem širokog znanja o načinu funkcionisanja medija, tržištu, vlasništvu, kao i procesu nastanka različitih medijskih poruka, ali i jačanju ličnih kapaciteta za analizu medijskog sadržaja i produkata masovne kulture.

ŠTA “ŠKOLA MEDIJSKE PISMENOSTI” NIJE?

“Škola medijske pismenosti” nije škola novinarstva. Iako se bavimo mnogim temama značajnim za buduće novinare i novinarke (kao što je medijska etika, principi televizijskog novinarstva i sl) od ove Škole nemojte očekivati da vas nauči kako da pravilno pišete članke ili da zameni ili nadomesti stučnu praksu.  Program je fokusiran na medije u najširem smislu, na kompletnu kritičku analizu svih oblika medija, uključujući i masovnu kulturu i kulturu zabave, a pre svega kroz prizmu ljudskih prava.

KO MOŽE DA SE PRIJAVI?

Program je namenjen učenicima/cama srednjih škola i studentima/kinjama osnovnih studija svih fakulteta. Učešće u programu je besplatno i ne iziskuje specifično predznanje o temama kojima ćemo se baviti. Broj polaznika i polaznica je ograničen.

KADA SE PRIJAVITI? 

Prijave za jesenju “Školu medijske pismenosti” biće otvorene u septembru 2017. godine. Predavanja će biti održana u periodu oktobar – decembar 2017. godine.

 

U okviru konferencije panel “Education and Human Rights” organizovalo je udruženje građana „Centar za integraciju mladih“. Ovo udruženje već 12 godina sprovodi programe podrške deci koja su uključena u život i rad na ulici. U okviru njihovih programa postoje dva Svratišta za decu, kao i program prevencije za decu koja su u riziku da postanu „deca ulice“, u koji spada Program obrazovanja za decu iz neformalnih naselja koji se sprovodi sa ciljem prevencije isključivanja ove dece iz obrazovnog sistema. Organizacija je poznata po svom fokusu na outreach oblik rada sa korisnicima.

 

Na panelu su govorili: Milica Vasilijić, koordinatorka Programa obrazovanja (Centar za integraciju mladih), Ivana Filipov (stručna služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti) i Ivan Gogić (Mreža organizacija za decu Srbije – MODS). Panel je moderirao izvršni direktor Centra za integraciju mladih, Marko Tošić.

U uvodnom delu Marko Tošić je upoznao učesnike sa osnovnim principima obrazovnog sistema na osnovu Zakona o obrazovanju Republike Srbije: dostupnost obrazovanja svima bez diskriminacije;  kvalitetno i balansirano obrazovanje; postojanje demokratskih i socijalno odgovornih institucija koje su otvorene za saradnju, toleranciju i podržavaju osnovne moralne vrednosti kao što je iskrenost, pravda, istina, solidarnost i sloboda.

Milica Vasilijić je upoznala učesnike sa Programom obrazovanja i okolnostima u kojima se nalaze deca koja su u riziku da budu na ulici. 90% ove dece dolaze iz neformalnih naselja sa jako lošim uslovima života – bez struje, vode, kanalizacije, uslovima ekstremnog siromaštva – nedostupnost hrana, higijenskih materijala, odeće i slično. 95% stnovnika ovih naselja su Romi što je važan podatak koji pokazuje da je to najmarginalizovanija i najdiskriminisanija društvena grupa kod koje je prisutna transgeneracijska isključenost – kako institucionalno, tako i društveno. Stanovnici ovih naselja često nemaju dokumenta, a ni samopouzdanja da adresiraju probleme institucijama, nisu u mogućnosti da ostvare mnoga prava usled nezaposlenosti, suočavaju se sa jezičkom barijerom i najčešće nisu formalno obrazovani što ih onemogućava da pomažu deci u savladavanju školskog gradiva, te iako ova deca u 40-50% slučajeva (po Unicef-ovim podacima) upisuje školu ipak ne završava sa svojom generacijom. Upravo u tom momentu postoji potreba za Programom obrazovanja i CIM veruje da je pronašao model koji zaista daje rezultate. Već osam godina ovaj program radi sa predškolcima i prvacima – pri kontaktu i medijaciji sa institucijama, savlađavanju školskog gradiva, medicinskoj i socijalnoj podršci. Važan deo programa je i povezivanje i zagovaranje – stvaranje mreže svih zainteresovanih aktera koja uključuje osim predstavnika institucija i predstavnike same zajednice.

img_9051

Ivana Filipov je govorila o situacijama sa kojima se susretala stručna služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja je nezavisni državni organ koji nije deo vlade ili ministarstva, a ustavljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Prema Ustavu i međunarodnim aktima koje je Srbija potpisala obrazovanje jeste ljudsko pravo, ali su romska deca i deca sa smetnjama u razvoju najčešće diskriminisana i to na dva načina –  tako što obrazovna ustanova ne odreaguje na pravi nacin ili nema odgovarajuće preventivne mere. Deca mogu biti diskriminisana od strane druge dece ili sistemski – od strane nastavnog ili nenastavnog osoblja i sistema uopšte, usled toga što osoblje nije dovoljno edukovano o podržavanju različitosti, toleranciji, prepoznavanju sredinskog okruženja iz kog deca dolaze. Segregacija romske dece javlja se u dva oblika – otvaranjem posebnih odeljenja u nekim školama, ili stvaranjem tzv „romskih škola“ gde većinu čine romska deca iz razloga što roditelji iz opšte populacije ne upisuju decu u tu školu jer smtraju da nastava neće biti adekvatna.

Ognjen Gogić je predstavio MODS, krovni savez koji okuplja preko 75 organizacija, koje se bave zaštitom prava deteta, članicu EuroChild-a and ChildPact-a. Fokus rada MODS je na poboljšanju prava, pozicije i kvaliteta života dece u Srbiji kroz monitoring javnih politika i zagovaranje. Ognjen takođe smatra da je obrazovanje osnovno ljudsko pravo iz razloga što ukoliko ono nije ostvareno znatno su manje šanse da će dete steći više obrazovanje, imati dobro plaćen posao ili biti uključeno u politički život u meri potrebnoj da bi moglo da ostvari svoja prava u odraslom dobu. Rešenje leži u inkluzivnom obrazovanju. Kategorija dece kojoj je potrebna dodatna podrška je široka – obuhvata romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju, decu iz jednoroditeljskih porodica, decu koja su preživela neki oblik nasilja… Potrebno je da se obezbedi podrška u skladu sa individualnim potrebama te dece. Zakonska regulativa u Srbiji je prilično dobra, ali je problem u nedostatku intersektorske saradnje, koordinaciji i povezivanju aktera na lokalnom nivou. Neophodno je da se svi sektori, kao i nevladine organizacije koje rade sa zajednicom na terenu umreže, te da se putem mreže koja će funkcionisati na lokalnom nivou omogući direktna podrška deci kojoj je ona potrebna.

 

Od 2016. godine “Centar za marginu” je pokrenuo seriju konferencija pod nazivom “The Global Human Rights Forums”.

Ova serija konferencija osmišljena je u cilju podizanja svesti o gorućim pitanjima iz domena ljudskih prava, otvaranja dijaloga i pronalaženja rešenja za ključne izazove. Pokretanjem Foruma želimo da uspostavimo uticajan brend sa potencijalom da bude katalizator budućih promena i omogućimo stvaranje efikasne platforme za umrežavanje aktera različitih kulturnih i društvenih konteksta i uverenja.

Prva konferencija pod nazivom “Decoding Patterns of Privilege” održana je u Beogradu 20-22. oktobra 2016.godine, a druga pod nazivom “Composing the canvas of integrity” 18-20. maja 2017. godine. Konferencije su okupile mlade lidere, aktiviste, istraživače i akademike iz više od 25 zemalja sa 4 kontinenta – od Brazila, Čilea i Bolivije, preko SAD-a i Kanade, Finske, Nemačke, Litvanije… do Sirije, Libana i Tajvana. Na njima je govorilo više od 30 eksperata iz 15 zemalja. Mladi iz celog sveta dobili su i priliku da izlažu svoje autorske radove u okviru slobodnog panela učesnika. Osim panelskog dela, konferencija je učesnicima i učesnicama ponudila i jedinstveno iskustvo učešća u Živoj biblioteci.

Sledeća konferencija pod parolom “Tearing Down the Walls of Stigma” zakazana je za 26. oktobar 2017. godine.

Više o konferenciji i načinu prijave možete pogledati na sajtu konferencije.

CZM na socijalnim mrežama

578FansLike
4Subscribers+1
284FollowersFollow