Deda Mraz i dalje (ne) postoji

0
269

Praznične čarolije sa sobom nose i određen broj pitanja i dilema sa kojima se suočavaju roditelji, a evo i nekih odgovora na ta pitanja.

“Zubić Vila će doći samo ako budeš sad zaspala!”, “Kolačići i mleko su za Deda Mraza!”, “Hajde da tražimo poklon Uskršnjeg Zeke!”

Ovi imaginarni likovi su nam obeležili detinjstvo i pružili nam nešto u šta možemo da verujemo i čemu možemo da se nadamo, ali zašto nam uopšte roditelji u glave stavljaju ove izmišljene likove, ako će nam u jednom trenutku srušiti iluziju? Kako su njihove priče nastale?

Uskršnji Zeka
Uskrs je praznik koji slavi vaskrsenje Isusa. Verovatno se pitate: kakve veze zec ima sa Isusom?
Dok mnogi smatraju da je Uskršnji Zeka moderna novotarija, on zapravo ima simbolično značenje. Još u vreme pre hrišćanstva, zec je bio simbol plodnosti i u anglosaksonskim plemenima on je označavao oblik boginje Eastre, odakle većina jezika i ima naziv za Uskrs. Po njihovoj mitologiji, zec je na početku proleća donosio i ostavljao jaja kao simbol novog rađanja. U drugom veku su hrišćanski misionari ukomponovali jaje kao već poznati simbol novog rađanja u hrišćanstvo, a zec se prvi put ponovo pojavio u 16. veku u Nemačkoj, gde je počela izgradnja prvih čokoladnih zečeva za Uskrs.

Deda Mraz
Kada čujemo – Deda Mraz, pomislimo na prosedog dekicu u crvenom odelu na sankama koje vuku irvasi i Rudolf sa crvenim nosom. Međutim, taj Deda Mraz je američka tvorevina, a inspiracije za lik i delo su raznovrsne i dolaze iz raznih kultura. Sveti Nikola je hrišćanski ekvivalent Deda Mrazu, koji se smatra zaštitnikom dece jer je vaskrsao troje dece koje je lokalni mesar ubio zbog sezone gladi. Takođe je poznat po darivanju poklona siromašnima, a postoji i priča gde je Sveti Nikola dao miraz trima sestrama da ne bi postale robinje. Priča se kroz godine menjala, te se u nekim verzijama spominje i kako je kroz dimnjak ubacio vreću punu zlatnika koji su se prosuli u čarape koje su se sušile. Deda Mraz se poredi i sa germanskim paganskim vrhovnim božanstom Odinom, koji je često prikazan kako ga vuče osmonogi konj Sleipnir, odakle se veruje da je Deda Mraz dobio svoje irvase.

Zubić Vila
Dok Zubić Vila uglavnom ima komercijanu pozadinu, ipak postoji i nekoliko korelacija sa skandinavskom kulturom i mitologijom. Naime, Vikinzi su deci plaćali za mlečne zube jer su verovali da im ogrlice pravljene od njih u borbi donose sreću. Amerikanci su ovaj mit preuzeli i uobličili, ne bi li bio prikladniji za decu.

Dakle, deca tokom godine moraju da budu dobra ne bi li i u proleće i na zimu dobila poklon, ali, da li su nam kao deci ovi likovi predstavljeni samo zato što je našim roditeljima bilo lakše da nas tako vaspitavaju ili se tu krije nešto drugo?

Istraživanje koje je 1997. u Oregonu sprovela Majorie Taylor, autorka knjige „Imaginary Companions and the Children Who Create Them“ (u prevodu: “Imaginarni drugari i deca koja ih stvaraju”) utvrdilo je da deca koja su sklona maštanju, fantaziranju i “kobajagi” igrama kasnije pokazuju više razumevanja za emocije. Čak i samo otkrivanje da su ovi likovi izmišljeni podstiče dečiju maštu i ostale više kognitivne funkcije, kažu psiholozi.

Ima i autora koji se ne slažu sa ovom teorijom i koji smatraju da laganje deteta i kasnije otkrivanje ili priznavanje te laži može dovesti do nepoverenja i lošeg odnosa između deteta i roditelja.

Danas više roditelja deci ne govori kako bilo koji od ovih likova postoje, uglavnom zbog novih pristupa roditeljstvu, ali i da ne bi bili uhvaćeni u laži jer su deca bolje informisana, prenosi Huffington Post. Na kraju dana bitno je da deca iskuse čaroliju detinjstva i u njemu uživaju što je duže moguće, uključivalo ono imaginarne drugare ili ne!

Piše: Mila Todorović
Tekst je nastao u okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu