Evdokia Romanova: Ugrožen život ruskoj aktivistkinji

0
66

Evdokiu Romanovu upoznao sam u maju na konferenciji „The Global Human Rights Forums“ gde je na poziv „Centra za marginu“ govorila o rodnoj nejednakosti u Rusiji. Ova mlada i izuzetno hrabra žena iza sebe ima višegodišnje aktivističko iskustvo kako u lokalnom, tako i u internacionalnom kontekstu. Trenutno je angažovana u regionalnom LGBT pokretu „Avers“ iz Samare, što je, kako je izjavila u intervjuu datom našoj alumnistkinji Ivani Ćetković nakon konferencije, izuzetno nebezbedno s obzirom na društveni položaj LGBT populacije u Rusiji. Tom prilikom je izjavila: „Dokle god smo sakriveni, sve je u redu“. Dva meseca kasnije ova izjava pokazala se užasavajuće istinitom.

Kada je krajem jula Evdokia optužena za „propagandu netradicionalnih seksualnih odnosa putem društvenih mreža i interneta“ za nju počinje pakao. Lokalni mediji objavili su njeno ime i identitet, a pretnje smrću postale su svakodnevnica. Kako je izjavila za portal „Now this her“ više se nigde ne oseća sigurno, a komentari sa kojima se susreće tiču se toga „da li je treba ubiti nožem ili spaliti“. Umesto da je to pokoleba, još je odlučnija da podeli svoju priču i na ličnom primeru pokaže svetu kakvo je realno stanje u Rusiji i sa čime se aktivisti za ljudska prava susreću.

Smatram da su pitanja seksizma i homofobije blisko povezana, s obzirom da gej osobe u velikom broju slučajeva budu stigmatizovane zato što imaju „ženske karakteristike“

Evdokia je u početku bila zbunjena time što većinu zakona donetih u Rusiji (lgbt propaganda, dekriminalizacija porodičnog nasilja i sl) naši mediji nazivaju „Putinovim zakonima“.
– To je vrlo interesantno, s ozbirom na to da je Putin okrenut međunarodnoj politici i ne bavi se previše lokalnom legislativom. Tvorci pomenutih zakona su ultra-konzervativni političari Elena Mizulina i Vitalij Milonov koji su nažalost u mnogo čemu ruski pravni sistem učinili konzervativnijim.

Ova dva zakona deluju povezano, odnosno ukazuju na međusobnu povezanost seksizma i homofobije koja je dominantna u ruskom društvu. Kakav je tvoj stav o tome?

–  Smatram da su pitanja seksizma i homofobije blisko povezana, s obzirom da gej osobe u velikom broju slučajeva budu stigmatizovane zato što imaju „ženske karakteristike“ i to čini važan element na kome se formira stigma prema njima. Kao nekom ko ima veliko iskustvo u radu sa različitim marginalizovanim grupama izuzetno mi smeta kada ljudi zagovaraju oštre razlike između ovih grupa. Govor mržnje i zločin iz mržnje, kao akti nasilja, vođeni su sličnim motivima kada su usmereni ka gej osobama ili, recimo, izbeglicama, iako svakako kod komplikovanih procesa poput stigme intersekcionalnost jeste izuzetno važna.

Tvoj rad je usmeren i na seksizam i na homofobiju, tako da nije čudno što si se našla „na meti“. Šta je osnov optužbe protiv tebe?

– Još uvek nismo bili u prilici da pregledamo sav materijal, ali optužba je formirana na osnovu pomenutog administrativnog zakona 6.21 – „Propaganda netradicionalnih seksualnih odnosa ispred maloletnika“. Optužbe su bazirane na nekim mojim fejsbuk postovima iz 2015. i 2016. godine, ali pre svega na osnovu članstva u međunarodnoj organizaciji za ljudska prava „Koalicija mladih za seksualna i reproduktivna prava“. Još uvek nismo sigurni koja je priroda optužbe, tako da ne mogu da pružim neke preciznije informacije do ročišta.

Evdokia Romanova with Sasha Keiner and Sara Fusco at the second “Global Human Rights Forums” conference
© 2017 ph: vladimir opsenica

Zakon po kome se „propaganda ispred maloletnika“ odnosi na fejsbuk postove koje deliš sa svojim prijateljima na privatnom fejsbuk profilu deluje prilično konfuzno. Na koji način je zapravo „propaganda“ definisana zakonom?

– Iskreno, ni ja nisam sigurna. Mislim da to nikome nije jasno. Advokati se trude da protumače zakon, ali sama definicija „propagande“ ostaje nejasna. Međutim, na mom primeru se pokazuje očiglednim da zakon služi da pruži mogućnost da se neko optuži za „propagandu“ zato što je izneo svoj stav o nekom pitanju, npr. o legalizaciji istopolnog braka u Irskoj gde je abortus još uvek zabranjena tema.

Zar to nije ugrožavanje tvoje privatnosti i prava na slobodno izražavanje?

– Naravno, apsolutno jeste.

Koja je kazna predviđena za delo za koje si optužena?

– Delo se kažnjava administrativnom kaznom koja može biti do 100.000 rubalja (oko 1450 evra).

na mom primeru se pokazuje očiglednim da zakon služi da pruži mogućnost da se neko optuži za „propagandu“ zato što je izneo svoj stav o nekom pitanju.

Da li imaš neke informacije o tome koliko je ljudi optuženo na osnovu ovog zakona i koliko se on često primenjuje?

– To bi trebalo pitati ljude koji se više bave ovim problemom. Tri godine sam živela izvan Rusije i za to vreme nisam dovoljno pratila medije kako bih imala preciznu sliku o tome.

Da li misliš da su ovakve optužbe koje se podižu protiv aktivista za ljudska prava oblik zastrašivanja i ućutkivanja, kao što je stav iznet u saopštenju tvoje organizacije „Avers“?

– Ne bih to mogla da tvrdim niti da govorim u ime onih koji su formirali optužbe protiv mene, ali vrlo je moguće da se to nalazi u pozadini svega.

U svakom slučaju ovakve situacije zasigurno ostavljaju traga i prouzrokuju osećaj da je sve što radimo kako bismo društvo učinili boljim beznadežno i besmisleno. Verujem da smo se svi mi aktivisti nekad osetili tako. Ipak, ti si ostala jaka. Šta je tvoja poruka svim kolegama i koleginicama širom sveta, kako da održe motivaciju?

– U ovom trenutku ne mogu reći da se osećam posebno jakom, ali jedina poruka koju mogu da pružim drugima je da ni u jednom trenutku ne oklevaju da potraže pomoć i podršku kada im je potrebna.

Šta su sledeći koraci koje ćeš preduzeti i na koji način aktivistička zajednica može tebi pružiti podršku?

– Suđenje je zakazano za 18. septembar, to je prvi naredni korak. Organizacije širom sveta koja žele da mi pruže podršku mogu to učiniti slanjem pisma podrške koje mogu podneti sudu kao dokaz podrške međunarodne zajednice. Imam primer pisma koje mogu proslediti.

Evdokiji želimo svu sreću na sudu i verujem da će neosnovane optužbe protiv nje biti odbačene. Sve organizacije koje žele da joj pruže podršku molimo da nam se jave putem zvanične e-mail adrese kako bismo ih uputili na koji način to mogu učiniti. Podrška je važna!

 

Intervjuisao: Nemanja Marinović