GHRF 2016: Panel o ranom ukljucivanju dece u obrazovni sistem

GHRF 2016: Panel o ranom ukljucivanju dece u obrazovni sistem

U okviru konferencije panel “Education and Human Rights” organizovalo je udruženje građana „Centar za integraciju mladih“. Ovo udruženje već 12 godina sprovodi programe podrške deci koja su uključena u život i rad na ulici. U okviru njihovih programa postoje dva Svratišta za decu, kao i program prevencije za decu koja su u riziku da postanu „deca ulice“, u koji spada Program obrazovanja za decu iz neformalnih naselja koji se sprovodi sa ciljem prevencije isključivanja ove dece iz obrazovnog sistema. Organizacija je poznata po svom fokusu na outreach oblik rada sa korisnicima.

 

Na panelu su govorili: Milica Vasilijić, koordinatorka Programa obrazovanja (Centar za integraciju mladih), Ivana Filipov (stručna služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti) i Ivan Gogić (Mreža organizacija za decu Srbije – MODS). Panel je moderirao izvršni direktor Centra za integraciju mladih, Marko Tošić.

U uvodnom delu Marko Tošić je upoznao učesnike sa osnovnim principima obrazovnog sistema na osnovu Zakona o obrazovanju Republike Srbije: dostupnost obrazovanja svima bez diskriminacije;  kvalitetno i balansirano obrazovanje; postojanje demokratskih i socijalno odgovornih institucija koje su otvorene za saradnju, toleranciju i podržavaju osnovne moralne vrednosti kao što je iskrenost, pravda, istina, solidarnost i sloboda.

Milica Vasilijić je upoznala učesnike sa Programom obrazovanja i okolnostima u kojima se nalaze deca koja su u riziku da budu na ulici. 90% ove dece dolaze iz neformalnih naselja sa jako lošim uslovima života – bez struje, vode, kanalizacije, uslovima ekstremnog siromaštva – nedostupnost hrana, higijenskih materijala, odeće i slično. 95% stnovnika ovih naselja su Romi što je važan podatak koji pokazuje da je to najmarginalizovanija i najdiskriminisanija društvena grupa kod koje je prisutna transgeneracijska isključenost – kako institucionalno, tako i društveno. Stanovnici ovih naselja često nemaju dokumenta, a ni samopouzdanja da adresiraju probleme institucijama, nisu u mogućnosti da ostvare mnoga prava usled nezaposlenosti, suočavaju se sa jezičkom barijerom i najčešće nisu formalno obrazovani što ih onemogućava da pomažu deci u savladavanju školskog gradiva, te iako ova deca u 40-50% slučajeva (po Unicef-ovim podacima) upisuje školu ipak ne završava sa svojom generacijom. Upravo u tom momentu postoji potreba za Programom obrazovanja i CIM veruje da je pronašao model koji zaista daje rezultate. Već osam godina ovaj program radi sa predškolcima i prvacima – pri kontaktu i medijaciji sa institucijama, savlađavanju školskog gradiva, medicinskoj i socijalnoj podršci. Važan deo programa je i povezivanje i zagovaranje – stvaranje mreže svih zainteresovanih aktera koja uključuje osim predstavnika institucija i predstavnike same zajednice.

img_9051

Ivana Filipov je govorila o situacijama sa kojima se susretala stručna služba Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja je nezavisni državni organ koji nije deo vlade ili ministarstva, a ustavljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Prema Ustavu i međunarodnim aktima koje je Srbija potpisala obrazovanje jeste ljudsko pravo, ali su romska deca i deca sa smetnjama u razvoju najčešće diskriminisana i to na dva načina –  tako što obrazovna ustanova ne odreaguje na pravi nacin ili nema odgovarajuće preventivne mere. Deca mogu biti diskriminisana od strane druge dece ili sistemski – od strane nastavnog ili nenastavnog osoblja i sistema uopšte, usled toga što osoblje nije dovoljno edukovano o podržavanju različitosti, toleranciji, prepoznavanju sredinskog okruženja iz kog deca dolaze. Segregacija romske dece javlja se u dva oblika – otvaranjem posebnih odeljenja u nekim školama, ili stvaranjem tzv „romskih škola“ gde većinu čine romska deca iz razloga što roditelji iz opšte populacije ne upisuju decu u tu školu jer smtraju da nastava neće biti adekvatna.

Ognjen Gogić je predstavio MODS, krovni savez koji okuplja preko 75 organizacija, koje se bave zaštitom prava deteta, članicu EuroChild-a and ChildPact-a. Fokus rada MODS je na poboljšanju prava, pozicije i kvaliteta života dece u Srbiji kroz monitoring javnih politika i zagovaranje. Ognjen takođe smatra da je obrazovanje osnovno ljudsko pravo iz razloga što ukoliko ono nije ostvareno znatno su manje šanse da će dete steći više obrazovanje, imati dobro plaćen posao ili biti uključeno u politički život u meri potrebnoj da bi moglo da ostvari svoja prava u odraslom dobu. Rešenje leži u inkluzivnom obrazovanju. Kategorija dece kojoj je potrebna dodatna podrška je široka – obuhvata romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju, decu iz jednoroditeljskih porodica, decu koja su preživela neki oblik nasilja… Potrebno je da se obezbedi podrška u skladu sa individualnim potrebama te dece. Zakonska regulativa u Srbiji je prilično dobra, ali je problem u nedostatku intersektorske saradnje, koordinaciji i povezivanju aktera na lokalnom nivou. Neophodno je da se svi sektori, kao i nevladine organizacije koje rade sa zajednicom na terenu umreže, te da se putem mreže koja će funkcionisati na lokalnom nivou omogući direktna podrška deci kojoj je ona potrebna.

 

NO COMMENTS

Leave a Reply