GHRF 2017: Panel o medijskim slobodama i izveštavanju o osetljivim društvenim grupama

0
211
Panel: Modern Media as Watchdogs for Human Rights © 2017 ph: vladimir opsenica

Radni deo konferencije zatvorila je radionica o medijskom sadržaju i panel o slobodama medija i medijskom izveštavanju o  osetljivim društvenim grupama koje je moderirao Nemanja Marinović iz Centra za marginu, menadžer programa „Medijska pismenost“. Na radionici su učesnici imali priliku da analiziraju sadržaje srpske dnevne štampe i časopisa i sami donose zaključke o tome na koji način se prikazuju muškarci i žene, ko ima moć u društvu, da li su manjinske grupe prikazane i na koji način.. o čemu je kasnije bilo više reči na samom panelu.

The Global Human Rights Forums 18-20 May 2017 Belgrade, Serbia © 2017 ph: vladimir opsenica
Radionica o medijskom sadržaju
© 2017 ph: vladimir opsenica

Pružajući uvod u analizu sadržaja domaćih medija Nemanja Marinović je objasnio na koji način se prikazuju osetljive društvene grupe – žene, LGBT populacija i Romi. „Manjinske grupe retko se prikazuju u medijima, a kada se to dešava na nivou je incidenta, senzacionalistički, stereotipno i podgreva predrasude. Takođe, glas samih manjina retko se čuje, uvek je to govor u tuđe ime. Kada su žene u pitanju, najveći problem je izveštavanje u slučaju muškog nasilja prema ženama kada se krivica uvek traži u žrtvi i postupcima žrtve, a ubistvo prikazuje kao zločin iz strasti i tragedija u stilu Romea i Julije, što je posebno bilo vidljivo u slučaju ubistva srpske pevačice Ksenije Pajčin“ rekao je Marinović.

The Global Human Rights Forums 18-20 May 2017 Belgrade, Serbia © 2017 ph: vladimir opsenica
Nemanja Marinović (Serbia)
© 2017 ph: vladimir opsenica

Gošća na panelu Heather Ventresco iz Sjedinjenih američkih država govorila je o rasizmu u zapadnim, posebno američkim medijima. Uporedno analizirajući medijske natpise u kojima su zločinci ili žrtve osobe različite rase, ona je podvukla da se crnci uvek portretišu negativno bez obzira da li su žrtve ili počinioci, dok su belci uvek pozitivno portretisani. Primere je ilustrovala pričom iz svog života: „Veći deo svog života živela sam okružena belcima, učila istoriju belih ljudi, posmatrala svet iz perspektive belog čoveka. Tek sa 32 godine moja perspektiva se promenila. Sedamnaestogodišnji crni dečak po imenu Trayvon Martin upucan je kada se vraćao iz prodavnice. Bio je nenaoružan. Čovek koji ga je upucao oslobođen je krivice jer je izjavio da se osećao ugroženim. Mediji su ubrzo počeli da prikazuju Trayvona kao razbojnika i kriminalca. To me je vrlo uznemirilo” počela je Vetresco i objasnila zašto je to za nju bilo osvešćujuće iskustvo: „Ubrzo nakon tog događaja moj sin David napunio je 17 godina. U noći kada je proslavljao rođendan pio je alkohol sa prijateljima, što nije legalno u SAD. Policijski automobil je vozio prema njima, oni su se uspaničili i sakrili u grmlje, što je bilo sumnjivo policajcima koji su stali da istraže. Moj sin i njegov prijatelj pobegli su u šumu. David je bio sportski tip i policajci su mi ispričali da ga nikada ne bi uhvatili da nije bežeći kroz šumu u mraku direktno udario u drvo i pao onesvešćen. To je bila teška noć za nas, ali nisam mogla a da se ne zapitam kako bi se ova priča mogla završiti potpuno drugačije da je moj sin bio crnac ili u siromašnijem kraju grada. Šta da je moj sin bio ubijen, a mediji ga prikazali kao razbojnika? Tog dana moja perspektiva se promenila, a moje privilegije kao bele žene došle u fokus”  zaključila je Ventresco.

The Global Human Rights Forums 18-20 May 2017 Belgrade, Serbia © 2017 ph: vladimir opsenica
Heather Ventresco (USA)
© 2017 ph: vladimir opsenica

Na panelu su učestvovale i dve polaznice programa “Škola medijske pismenosti” koji organizuje Centar za marginu Milica Đerić i Vladana Stamenić. One su prikazale svoje istraživačke radove koji su nastali kao završni radovi u okviru ovog programa. Milica Đerić prikazala je svoj zajednički rad sa koleginicom Ivanom Stojanović u kome su istraživale propadanje medija devedesetih godina i posledice, pre svega kroz prizmu medijskog izveštavanja sa antirežimskih demonstracija, ali i kroz slučajeve ubistava novinara – Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović. “Novinarstvo kao profesija je od tog trenutka zapala u veliku krizu i sa sobom ponela novi epitet – profesija opasna po život. To se nastavlja i ulazi u pore društva do danas. Svako ko bi se odvažio da iznese pravdu na svetlost dana, postaje potencijalna meta. Zataškana ubistva, malverzacije, krijumčarenja i druge kriminalne radnje ostaju nerasvetljene, jer novinar želi mir i spokojan život” navela je Đerić naglašivši da je u periodu od 1991. do kraja 2001. godine ubijeno, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima čak 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za sprske redakcije.

The Global Human Rights Forums 18-20 May 2017 Belgrade, Serbia © 2017 ph: vladimir opsenica
Milica Đerić (Serbia)
© 2017 ph: vladimir opsenica

Njena koleginica iz “Škole medijske pismenosti” Vladana Stamenić nadovezala se na temu izveštavanja sa protesta i dala prikaz medijskog izveštavanja sa nedavnih “Protesta protiv diktature” i na koji način su mladi portretisani u medijima. Analizirajući tekstove na portalima Informera, Kurira, N1 i Večernjih novosti, primetila je da se na portalima N1 i Informer mladi u daleko većom broju pojavljuju u člancima, ali su prikazani dijametralno suprotno.  N1 mlade češće prikazuje kao aktivne i pozitivno ih vrednuje, dok je slika u Informeru potpuno drugačija: “Prisustvo mladih često se negira (termini “tzv.studenti”) i vrši se pomeranje ka navodnim organizatorima skupa (javne ličnosti ili predstavnici opozicije, pa čak i ljudi iz kriminalnog miljea). Kada se pominju, nazivani su vandalima i huliganima, spominju u kontekstu zapadnih plaćenika ili “Soroševaca” ili izmanipulisane dece. Na osnovu Informerovih navoda zaključuje se da su mladi grupa zloupotrebljenih plaćenika kojima manipulišu ,, sile mraka”, a cilj je rat, haos, državni udar, varvarstvo” zaključila je Stamenić.

The Global Human Rights Forums 18-20 May 2017 Belgrade, Serbia © 2017 ph: vladimir opsenica
Vladana Stamenić (Serbia)
© 2017 ph: vladimir opsenica

Usledila je diskusija koja je na zahtev učesnika produžena i nakon za to predviđenog vremena. Govoreći o rasizmu, kao i netrpeljivosti prema različitim društvenim grupama, učesnice poreklom iz Južne Amerike i jugoistočne Azije podelile su svoja zapažanja, ali i lična iskustva sa rasizmom sa kojim su se često susretale u Evropi.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here