3rd GHRF – Panel: Kapaciteti migranata

0
58
Photo: Mira Mulaimović

Read in English

Drugi panel drugog dana bavio se izuzetno važnom temom. Naziv panela je bio “Kapaciteti izbeglica, između ranjivosti i snage”, a govornici Emilia Larrachea Formas iz Čilea i Tatjana Gutić i Vanja Parović iz Srbije, kao i specijalni gost Farhad Nouri.

Na samom početku, Emilia je podvukla najvažnije principe kojima se treba voditi u radu sa migrantima – participacija, zaštita, prevencija, pomoć i oporavak. Dalje, Emilija je govorila o posebnoj ranjivosti žena usled migrantske krize i da sve zemlje moraju da imaju nacionalne planove u cilju prevencije potencijalnih budućih ratova. “I žene i muškarci treba da budu uključeni u rodna pitanja i u ratu i u miru”, veruje Emilia. Emilia je napravila razliku između izbeglica, tražioca azila i prinudnih migranata, ali zaključila da “na kraju dana, svi smo samo ljudi”. O migrantima vladaju mnoge predrasude u različitim zemljama, pa je govornica podsetila da ove oznake “umanjuju značaj realne situacije u kojoj se ovi ljudi nalaze”.

Emilia Larrachea Formas, Tatjana Gutić, Vanja Parović and Farhad Nouri Photo: Mira Mulaimović

Psihološkinja Tatjana Gutić je objasnila faktore koji utiču na mentalno zdravlje migranata. Govorila je o istraživanju sprovedenom u izbegličkim kampovima širom Srbije i rezultatima koji pokazuju da je 79,6% ispitanika optimistično o budućnosti, 82,5% ima visoko samopoštovanje, 31,8% je zadovoljno svojom trenutnom situacijom, 52% veruje u efikasnost zemlje domaćina, a 50,3% za sebe kaže da se oseća srećno. Tatjana je naglasila da na migrante “ne treba da gledamo kao na žrtve, već sposobne, talentovane ljude”. Iako su naši napori usmereni na tome da im pomognemo, oni su ti koji znaju šta je za njih najbolje.

Na to se nadovezala Vanja Parović, koja ima veliko iskustvo u radu sa migrantima. Ona je naglasila da su migranti “ljudi koji su isti kao mi, u svojim nadama, snovima i talentima, a naš cilj treba da bude da im to ispunimo i omogućimo im da ih ispolje”. Savršen primer koji pokazuje koliko je rad sa migrantima značajan jeste jedanaestogodišnji Farhad Nuri iz Avganistana. On je izuzetno talentovan slikar koji trenutno pohađa osnovnu školu u Beogradu. Nedavno je održao izložbu svojih slika kako bi prikupio novac za bolesnog dečaka iz Srbije. Prisutni su imali prilike da vide Farhadove radove koje je i komentarisao: “Kada vidim zanimljivo lice, na Guglu ili uživo, ja ga naslikam. Obično koristim vodene boje za slikanje pejzaža, a olovku za portrete”. Na pitanje da li slikanje vidi kao svoju profesiju, odgovara: “Ne. Volim da slikam, ali ne želim da mi to bude posao. Volim animacije, možda bih jednog dana time mogao da se bavim. Moj omiljeni crtani lik je Sunđer Bob”.

Vanja Parović and Farhad Nouri
Photo: Mira Mulaimović

Ljubav prema slikanju otkrio je kada se pridružio centru za učenje srpskog i engleskog jezika. Tom prilikom su imali prilike da crtaju, njegov talenat je isplivao na površinu i od tog trenutka slika.
“Kada slikam, ne razmišljam ni o čemu. U tom trenutku samo slikam i izgubim sebe u tome”.

Panel je zaključen mišlju da smo svi zajedno ljud sa snovima, nadama i talentima i da niko ne bi trebalo da bude viktimizovan, već svi treba da težimo ispunjavanju svojih ciljeva.

 

Mila Todorović