Intervju: Alumnistkinje “Škole medijske pismenosti” – Neformalno obrazovanje je jednako važno!

0
278

Read in English

Druga „The Global Human Rights Forums“ konferencija koju je udruženje građana „Centar za marginu“ organizovalo u Beogradu bila je spoj mladosti i iskustva. Na panelima i diskusijama učestvovali su istaknuti aktivisti i istraživači iz celog sveta, ali i mladi studenti iz Srbije koji su učešćem u našoj „Školi medijske pismenosti“ pokazali izuzetno znanje i motivaciju da istražuju goruće teme iz domena ljudskih prava. Dve Ivane, Ćetković i Stojanović, moderirale su panele o rodno-zasnovanom nasilju i izazovima migrantske krize, na kojima su prikazale i svoje autorske tekstove na te teme, a koje ste već imali prilike da čitate. Vladana Stamenić i Milica Đerić učestvovale su na medijskom panelu gde su pred internacionalnom publikom prezentovale svoja istraživanja nastala u okviru „Škole“.  Sa ove četiri sjajne i izuzetno motivisane devojke razgovarali smo o aktivizmu, važnosti neformalnog obrazovanja, kao i prilikama koje mladi imaju u toku školovanja.

„The Global Human Rights Forum“ je doneo posebnu energiju u Beograd. Toliko mladih ljudi punih entuzijazma i želje za promenama na jednom mestu uliva optmizam (Vladana Stamenić)

Naš obrazovni sistem je prilično rigidan i ostavlja malo prostora za neki vid istraživačkog rada na teme koje nisu strogo propisane kurikulumom, međutim vi ste dokaz da je uz ličnu inicijativu to moguće. Koliko prostora mladi imaju da se samostalno izraze u onome što ih interesuje i ispunjava?
Vladana Stamenić: Smatram da tek neznatni broj mladih u okviru formalnog obrazovanja dobija priliku za takvo usavršavanje ili prezentovanje svog rada. Veće šanse dobijaju u okviru organizacija koje su mladi sami pokrenuli.
Ivana Ćetković: Prilike svakako postoje, ali u okviru neformalnog obrazovanja i programa koje organizuju nevladine organizacije. One mladima pružaju mogućnost da budu kreativni u izboru svojih tema, ali i da doprinesu vidljivosti tema koje su zapostavljene.

Da li ste do sada imale prilike da govorite na nekom internacionalnom skupu i kakav je osećaj prezentovati svoj rad stručnoj javnosti iz celog sveta?
– Ivana Stojanović:
Na konferencijama ovog tipa mladi su uglavnom u vidu ispomoći, kao volonteri i deo organizacije, ne kao sami učesnici. Pre ovog događaja bila sam samo učesnica konferencija sa druge strane govornice. Ovom prilikom imala sam mogućnost da sebe vidim u ulozi nekoga ko govori pred brojnim nacionalnostima i da predstavljajući tako ozbiljnu temu kao što su izazovi migrantske krize napravim uvod za svoje sagovornice i to iskustvo je neprocenjivo. Zadovoljstvo mi je što je moje prvo takvo iskustvo bilo baš na događaju koji se bavi promovisanjem ljudskih prava.
– Milica Đerić: Ovo je prvi put da govorim na internacionalnom skupu i osećaj je divan! Naravno da uvek postoji i ona pozitivna trema jer želite da sebe i svoj rad predstavite na najbolji mogući način. Međutim,po završetku svog izlaganja shvativši da sam upravo otkrila ljudima iz raznih delova sveta značajne činjenice o medijskoj sceni u Srbiji i problematici koja je prati, tada jedino možete da se osetite važnim i ponosnim.
– Vladana Stamenić: Ja sam imala ovakvu priliku na stručnoj konferenciji u Zagrebu. Internacionalne konferencije su velika iskustva za mene. „The Global Human Rights Forum“ je doneo posebnu energiju u Beograd. Toliko mladih ljudi punih entuzijazma i želje za promenama na jednom mestu uliva optmizam.

Situacija se nije mnogo promenila od devedesetih. Medijske propaganda prisutna je u velikoj meri i danas. Razlika je vidljiva samo u samim okolnostima – veći i intezivniji protesti zahtevali su jaču propagandu. (Vladana Stamenić)

Na konferenciji se nijedna od vas nije našla slučajno, već zahvaljujući predanom radu u toku programa „Škola medijske pismenosti“, kao i izuzetnim kvalitetom članaka i istraživačkih radova koje ste pisale u toku trajanja programa. Vladana, ti studiraš književnost, ali i pored toga što se nisi pisanjem ranije bavila na ovaj način tvoja analiza reprezentacije mladih u medijima je zaista odlična. Koliko je bilo teško pronaći i analizirati informacije o mladima i na čemu se tekstovi koje si pronašla uglavnom baziraju?
– Vladana Stamenić
: Za mlade su uglavnom ,,rezervisane” lake teme poput zabave i sporta. Prikazani su kroz stereotipe – destruktivni ili autodestuktivni, buntovnici bez razloga koji ne žele da rade i doprinesu društvu. Neretko su izmanimulisana gomila ili dobiju svoj broj u statistikama među onima koji svakodnevno napuštaju zemlju. Ovakva slika generacija koje bi trebalo da budu budućnost Srbije svedoči o tome da država i mediji ne žele da čuju mlade.

Ti si analizirala prikaz mladih koji su učestvovali u nedavnim „Protestima protiv diktature“ nakon izbora Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, dok se tvoja koleginica Milica Đerić govoreći o propadanju medija devedesetih godina govorila o medijskoj slici protesta u to vreme. Utisak je da se isti mehanizmi i danas, 20 godina kasnije, još uvek koriste?
– Vladana Stamenić
: Upravo tako. Situacija se nije mnogo promenila. Medijske propaganda prisutna je u velikoj meri i danas. Razlika je vidljiva samo u samim okolnostima – veći i intezivniji protesti zahtevali su jaču propagandu.

Vladana Stamenić (Serbia)
Vladana Stamenić (Serbia)

Tužno je što je novinarstvo postalo profesija koja nosi epitet “opasno po život”. (Milica Đerić)

Milice, nadovezaću se odmah na tvoj rad koji si napisala zajedno sa koleginicom Ivanom Stojanović i na kome si i bazirala izlaganje na konferenciji. U radu pišete o propadanju medija devedesetih i ubistvima novinara Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović. Jedna od teza jeste da je novinarstvo postalo visoko rizično. Da li se, kao buduća novinarka, plašiš svog poziva?
– Milica Đerić
: Ne bih bila iskrena ako bih rekla da se ne plašim. Tužno je što je novinarstvo postalo profesija koja nosi epitet “opasno po život”. Sa druge strane, kada bih rekla da se plašim, ne bih ništa učinila da pomognem svojoj profesiji. Treba biti odvažan, pa se odlučiti na rizik, kao Brankica Stanković kojoj svaka čast na hrabrosti i za sve što je do sada uradila. Ja ne znam gde će me put odvesti, ali trenutno nemam dovoljno hrabrosti da se upustim u tako nešto. Jednostavno volim da idem mirnijim i sigurnijim putem.

Kakvi su tvoji planovi za profesionalni razvoj u buducnosti?
– Milica Đerić:
Oduvek me je interesovala scena, javno obraćanje i komunikacija sa ljudima, tako sam se i opredelila za novinarstvo i komunikologiju. Sebe pronalazim u televizijskom novinarstvu i odnosima sa javnošću. Želim da se moja karijera razvija upravo u ovom pravcu, ali pored toga nikako ne bih želela da napustim svoj hobi koji je okrenut umetnosti, bavljenju muzikom i glumi.

Milica Đerić (Serbia)
Milica Đerić (Serbia)

U državi kao što je Srbija, gde visoko obrazovanje nije uobičajeno, mediji su upravo ti koji obrazuju građane, svakodnevno i za ”mali novac” (Ivana Stojanović)

Ivana, ti si zajedno sa Milicom pisala završni rad, ali si na konferenciji moderirala diskusiju o migrantskoj krizi i uvela učesnike u ovu temu na osnovu svog teksta koji si pisala u okviru projekta jedne druge organizacije. Koji su najveći problemi kada je medijsko izveštavanje o manjinskim grupama u pitanju?
– Ivana Stojanović:
Problem u izveštavanju o manjinskim grupama, u poslednje vreme najviše o migrantima i tražiocima azila, jeste neobrazovanost novinara, manjak želje da se samostalno dodatno obrazuju i neshvatanje da obrazovanje ne prestaje nakon fakulteta, naročito kada su u pitanju teme kod kojih se stalno nailazi na nove izazove. Novinari u trci za ekskluzivom i tiražom, ne obraćaju pažnju kršenje mnogih etičkih pravila, kao i ljudskih prava grupa o kojima izveštavaju. Takvi propusti uglavnom ostaju nekažnjeni i zato se ponavljaju.

Kolika je uloga medija u kreiranju mišljenja javnosti o marginalizovanim grupama?
– Ivana Stojanović:
U državi kao što je Srbija, gde visoko obrazovanje nije uobičajeno, mediji su upravo ti koji obrazuju građane, svakodnevno i za ”mali novac”. Ne postoji domaćinstvo koje ne čita baš nijedne novine. Mediji pored uloge da zabave i informišu imaju i odgovornost da obrazuju javnost, iako to često stavljaju na poslednje mesto. Uticaj medija je dalekosežan, a posledice trajne. Naravno, ne može se medijima pripisati sva odgovornost, ali je i to mesto od kog bi trebalo da se počne.

Ivana Stojanović from Serbia © 2017 ph: vladimir opsenica
Ivana Stojanović from Serbia
© 2017 ph: vladimir opsenica

Potrebno je još više prilika kakve nudi Centar za marginu i “Škola medijske pismenosti”. Što više seminara, radionica, konferencija na kojima bi mladi imali prostora da se izraze i da se bave temama koje su njima bitne. (Ivana Ćetković)

Jedina koja na konferenciji nije govorila samo o lokalnom kontekstu je Ivana Ćetković. Ivana, ti si moderirala panel o rodno zasnovanom nasilju gde si prikazala i lokalne probleme na primeru nasilja na Paradi ponosa, ali si se bavila i situacijom u Čečeniji i stravičnom kršenju ljudskih prava LGBT osoba koje se skriva od javnosti.  Ko ima odgovornost za Čečeniju?
– Ivana Ćetković:
Odgovornost za aktuelnu situaciju svakako snose institucije vladajućeg režima u Čečeniji, ali svi imamo odgovornost da reagujemo na to. Ovakvi događaji ne smeju da prođu neprimećeno, treba što više pisati o ovom problemu, pomoći na razne načine, putem donacija, peticija, ali i pružanjem podrške nevladinim organizacijama koje se ovim problemom bave u Rusiji i u svetu.

Kada je Rusija u pitanju to je izuzetno teško. Jedna od govornica na panelu, Evdokia Romanova, pisala je na svom fejsbuk profilu o LGBT populaciji i trenutno je optužena za širenje homoseksualne propagande. Kako ovo komentarišeš, s obzirom da si Evdokiu imala prilike da bliže upoznaš i intervjuišeš?
– Ivana Ćetković:
Vest me je zatekla nespremnu, iako je Evdokia govorila da su takvi slučajevi u njenoj zemlji realnost. Najoštrije osuđujem ovakve mere ruskih predstavnika i pozivam sve kako lokalno i regionalno, tako i internacionalno da što više pišu o ovome i pruže svoju podršku putem socijalnih mreža, peticija ili na bilo koji način koji smatraju adekvatnim.

Ivana Ćetković (Serbia) © 2017 ph: vladimir opsenica
Ivana Ćetković (Serbia)
© 2017 ph: vladimir opsenica


Za kraj, vratimo se na odnos prema mladima i na potrebe mladih. Kakvi sadržaji za mlade bi trebalo da postoje, šta bi vama bilo značajno?
– Ivana Ćetković:
Još više prilika kakve nudi Centar za marginu i “Škola medijske pismenosti”. Što više seminara, radionica, konferencija na kojima bi mladi imali prostora da se izraze i da se bave temama koje su njima bitne.
– Vladana Stamenić: Potrebni su sadržaji koji bi podrazumevali zbližavanje sa mladima iz bivše Jugoslavije – to bi doprinelo pomirenju i iskorenjenju mržnje na ovim prostorima. Moglo bi se reći da postoji dosta kvalitetnih programa za mlade, ali nemaju adekvatnu medijsku pažnju i uglavnom su dostupni samo većim gradovima, pa manja mesta ostaju bez inicijative.

Intervjuisao: Nemanja Marinović

 

 

The 3rd Global Human Rights Forum will be held in Belgrade 26-28 October 2017
The call for applicants and speakers is open.

International conference: “The Global Human Rights Forums”