Intervju: Ayşenur Kölgesiz – Život u Istanbulu se mnogo promenio nakon terorističkih napada

0
133

Read in English

Prvi put smo upoznali Ayşenur Kölgesiz kada se prijavila za učešče na našoj prvoj “The Global Human Rights Forums” konferenciji u Beogradu, tako da smo u najmanju ruku bili oduševljeni kada se za drugu konferenciju prijavila kao govornica i to za trenutno goruću pravnu temu – Referendum u Turskoj. Kao mlada pravnica iz Istanbula, potpuno upućena u dešavanja, na konferenciji je objasnila koje promene će se dogoditi u ustavnom sistemu Turske i kakve će to posledice imati za Evropu. U intervjuu koji sledi razgovaramo i o tome kako su teroristički napadi uticali na svakodnevnicu Istanbula i koja su najčešća kršenja ljudskih prava u Turskoj.

 

Imala si priliku da upoznaš Beograd bolje od ostalih učesnika s obzirom da si bila naša gošća na obe konferencije. Kakva iskustva nosiš i koliko je Beograd drugačiji od Istanbula?
– Na prvom mestu, hvala vama što ste mi pružili priliku da učestvujem na obe konferencije. Iskustva su zaista odlična, upoznala sam sjajne ljude iz celog sveta, imala mogućnost da sa njima razgovaram o životu, o ljudskim pravima, problemima i rešenjima čijih možemo biti deo. Imali smo odlične vodiče koji su nam pokazali Beograd iz perspektive lokalaca. Kada uporedimo Beograd i Istanbul prvo se primete sličnosti zbog zajedničke istorije koju delimo, na primer arhitektura, hrana, kafa… Sa druge strane, kada je u pitanju svakodnevni život potpuno su različiti. Istanbul je dosta veći od Beograda i to uzrokuje veće gužve, ali i različitost. 3-4 dana nisu dovoljna da se upozna Beograd dovoljno, ali rekla bih da je dosta mirniji od Istanbula.

Teroristički napadi se mogu desiti uvek i svuda, s obzirom na to da je Turska, a posebno Istanbul, važno mesto sretanja Evrope i istoka. Maltene je nemoguće predvideti šta može da se desi.

Istanbul je bio meta nekoliko terorističkih napada? Da li se svakodnevnica promenila usled toga? Koliko se ljudi osećaju sigurno?
– Samo 2016. godine najmanje 30 terorističkih napada desilo se u Istanbulu, srećom nisam svedočila nijednom od njih, ali se svakako život dramatično promenio. Ljudi izbegavaju da odlaze na mesta gde sumnjaju da može doći do napada što je rezultiralo time da nekada popularna mesta ne budu više tako posećena. U suštini, ne predlažem svojim stranim prijateljima da dolaze u Istanbul još neko vreme, što je šteta jer je to jako zanimljiv grad. U toku ove godine broj napada se smanjio i raduje me što mogu da kažem da se ljudi osećaju sigurnije nego prošle godine, iako nam naravno niko ne može garantovati sigurnost. Teroristički napadi se mogu desiti uvek i svuda, s obzirom na to da je Turska, a posebno Istanbul, važno mesto sretanja Evrope i istoka. Maltene je nemoguće predvideti šta može da se desi.

Šta je preduzela država da bi prevenirala buduće napade?
– Odgovor ću pružiti uzimajući u obzir dva glavna aspekta. Na prvom mestu je to način na koji građani percipiraju upozorenja na ulicama i vesti. U početku se jako povećalo prisustvo policije na javnim mestima i kontrola identiteta. Nakon nekoliko napada, pre svega onih na udarnim mestima kao sto je Istiklal, trg Taksim ili Bešiktaš, policija je zamenjena vojskom i mogli ste videti mnogo vojnika kako patroliraju ulicama. Što se medija tiče, stalno izlaze nove vesti o uhapšenim pripadnicima ISIS-a ili PKK ili osujećenim planovima neke terorističke grupe.
Sa druge strane, mnogi amandmani su doneti u cilju borbe protiv terorizma. Od prošlog leta Turska je u vanrednom stanju i smatram da je vlada u velikoj meri pojačala preventivne mere u odnosu na prošlu godinu, s obzirom na to da sada ima moć da donosi odluke lako i uglavnom tu moć koristi da hapsi pripadnike FETO organizacije.

© 2017 ph: vladimir opsenica

Kada su u pitanju ljudska prava, čini se da Turska nazaduje. Pre nekoliko godine Istanbul je održao najveću gej paradu u jednoj muslimanskoj zemlji, a ove godine učesnici su napadnuti od strane policije. Kako ovo komentarišeš?
– Istanbul je kosmopolitski grad i LGBT zajednica želi da živi istim kvalitetom života kao u drugim evropskim zemljama. Mislim da se napad desio pre dve godine. Parada je počela uobičajeno, svi su bili srećni i obojeni u dugine boje, a nakon par sati policija je došla i bez razloga napala učesnike gasom i vodenim topovima. Ovo je veliki propust u zaštiti ljudskih prava. Drugi veliki problem za LGBT zajednicu je to što je turski narod jako konzervativan i smatra da oni ne treba da imaju bilo kakva prava. U vreme Parade tog leta bio je Ramazan, što je bio okidač konzervativnim ljudima da napadnu Paradu i glavni razlog za policijsku brutalnost. To je zaista veliko kršenje ljudskih prava i ostaje nam samo nada da će doći dan kada će ljudi razumeti jedni druge i živeti u miru.

koliko god pokušaj državnog udara bio opasan za Tursku, pravne i administrativne sankcije koje su preduzete i način Erdoganovog vođstva nakon toga još su opasniji.

Predsednik Erdogan je u zapadnim medijima često nazivan diktatorom s obzirom na konstantno vanredno stanje u zemlji. Kako ovo komentarišeš i da li su ljudska prava u Turskoj ugrožena njegovom samovoljom?
– Turska je u vanrednom stanju od 2016. godine i po najavi vlade tako će biti sve do izbora 2019. godine. U međuvremenu, vlada je uhapsila na hiljade vojnika i otpočela “čistku” javnih službenika, policijaca, učitelja, sudija i tužilaca. Veliki broj uhapšenih, otpuštenih ili suspendovanih je optuženo za podržavanje Fethullah Gülen. Vlada, uz podršku najvećih opozicionih partija, optužila je pokret koji vodi Gülen za osmišljavanje državnog udara i označila ga kao terorističku organizaciju. Međutim, to se nastavilo i na pro-kurdsku opozicinu partiju čiji su lideri pritvoreni, zajedno sa mnogim izabranim gradonačelnicima, čime su miliona birača uskraćeni za svoje izabrane predstavnike.  Po mom mišljenju, koliko god pokušaj državnog udara bio opasan za Tursku, pravne i administrativne sankcije koje su preduzete i način Erdoganovog vođstva nakon toga još su opasniji. Da stvar bude još gora, usled vanrednog stanja vodeća partija i dalje “briše” opoziciju jednog po jednog. Ako ljudi ne mogu da ispolje svoj stav javno ili putem opozicionih partija za koje su glasali, to je veliki problem za ljudska prava i demokratiju.

Reci nam, kao advokatica, šta referendum donosi pravno gledano i kolika će moć zapravo biti koncentrisana u Erdoganovim rukama?
– Glavne promene koje će uticati na režim u Turskoj su: predsednik postaje lider i izvršne vlasti, kao i države i ostaje povezan sa političkom partijom; on ili ona će imati dijapazon novih ovlašćenja, postavljaće ministre, pripremati budžet, birati sudije, donositi zakone dekretom; sam predsednik će moći da proglasi vanredno stanje i raspusti parlament; parlament gubi pravo da postavlja i raspušta ministre, mada će moći da pokrene postupak istrage predsednika sa većinom glasova poslanika.
Ove četiri promene će biti najveće i šta zapravo donose saznaćemo tek posle izbora 2019. Godine. Po mom mišljenju, referendum svakako predsedniku daje mnogo veću moć nego što bi trebalo da ima i ne verujem da je takav režim održiv u Turskoj.

© 2017 ph: vladimir opsenica

Šta će se promeniti u Turskoj nakon referenduma?
– Osnovna ideja referenduma je tranformacija Turske iz parlamentarnog sistema u izvršno predsedništvo. Prva očekivana promena je poništenje klauzule o nepristrasnosti koja sprečava predsednika da bude član neke političke partije. Očekuje se da je Erdogan tada postati član vladajuće partije.

Šta će se promeniti u odnosu prema EU?
– Proces pridruživanja Turske Evropskoj Uniji dug pola veka je najvažniji modernizacijski projekat još od kako je odnovana Republika, navodi predsednik Erdogan. Sa druge strane, nakon što su objavljeni rezultati, u svom govoru na balkonu Erdogan je proglasio pobedu “svih koji su rekli da i ne”, a nešto kasnije obećao vraćanje smrtne kazne, što bi stavilo tačku na sve nade da će Turska ikada postati članica EU. Mnoge članice EU su već postavile pitanje političke krize u Turskoj i Erdogana. Međunarodna zajednica je upozorila Tursku da obrati pažnju na fer implementaciju novih mera. Na primer, Savet Evrope je upozorio lidere a “pažljivo razmotre naredne korake” i ohrabrio poštovanje nezavisnosti sudstva. Isto tako, Evropska Unija je primetila da će reforme biti ocenjivane u svetlu obaveza Turske kao kandidata za EU i pozvala lidere da “traže što širi mogući nacionalni konsenzus pri implementaciji”.

Veliki broj glasača podržava Erdogana zbog njegove harizme.

Turska je jasno podeljena, samo 51% glasača podržao je referendum. Koja je struktura glasača, koje društvene grupe podržavaju predsednika, a koje opoziciju?
– To je jako komplikovano pitanje. Vodeća partija je osnovana 2001. Godine i na vlast došća 2002. Na demokratskim izborima. Od 2001. Godine uvek su imali islamističku ideju u svom programu i nastupali sa konzervativnog aspekta. Islamističke partije postoje u Turskoj jos od 70ih i uvek su zabrinjavale sekularnu državu i vojsku, ali sekularisti osećaju mnogo veći pritisak islamista od 90ih godina. Do tad, islamisti su retko izlazili na izbore i brzo su se gasili kao pokreti i partije, ali novi oblici islamističkih partija šokirali su sekulariste u vladi, kao kada je Welfare Party dobila lokalne izbore u Istanbulu i Ankari 1994-e i veliki procenat na parlamentarnim izborima 1995-e čime su maltene bili zaduženi za čitavu državu. Uprkos konzervativnim idejama, vodeća partija u vreme kada je nastala dobija veliku podršku liberalnih glasača zbog ekonomskih sankcija. Danas, 15 godina kasnije, ne možemo reći da ih samo neke društvene grupe podržavaju ili glasače grupisati u kategorije mladi/stari ili obrazovani/neobrazovani.

Međutim, neke pretpostavke o tome koje su karakteristike biračkog tela vladajuće partije ipak postoje?
– Ono što je sigurno je to da većina ljudi koja podržava Erdogana zaista veruje u njega i veruje da je stabilnost u politici važna za zemlju. Oni gledaju TV kanale koje vodi vlada i jednostavno zatvaraju oči na sve loše i Erdogana vide kao heroja. Njihovi glasači su manje nacionalisti u smislu da više cene religiju nego naciju, međutim većinom ljudi u Turskoj jesu nacionalisti, samo glasači vladajuće partije sebe identifikuju prvenstveno kao muslimane, a potom kao Turke. Veliki broj glasača podržava Erdogana zbog njegove harizme, a takođe u velikom broju glasaju i kurdski glasači, posebno Suni koji su jako religiozni.

Da li su rezultati očekivani?
– I da i ne. Erdogan je očekivao da više od 60% glasova, tako da ga je 51% iznenadio i ostavio gorak ukus među njegovim podržavaocima. Očekivali su veliki rezultat i u najvećim gradovima poput Istanbula i Ankare, a zapravo tu su dobili – NE. To je znak da im je moć generalno opala.

 

Intervjuisao: Nemanja Marinović

 

The 3rd Global Human Rights Forum will be held in Belgrade 26-28 October 2017
The call for applicants and speakers is open.

The 3rd “Global Human Rights Forums”