Intervju: Laura Sirpoma – Nasilnici ne žive u vakumu

0
215

Read in English

Na drugoj međunarodnoj konferenciji pod nazivom “The Global Human Rights Forums” koju je organizovalo Udruženje građana “Centar za marginu” održan je i panel posvećen ustavnim sistemima u Evropi. Ovaj panel vodile su pravnice i studentkinje prava iz Turske, Finske i Letonije koje su govorile o najznačajnijim promenama ustavnih sistema u ovom trenutku. Jedna od njih bila je i Laura Sirpoma iz Finske koja je govorila o značaju Ženevskih konvencija i uticaju Međunarodnog krivičnog suda.

“Najveća socijalna distanca u Finskoj vidljiva je između bogatih i neškolovanih i nezaposlenih građana, posebno ako dolaze iz drugih kultura.”

Skandinavske zemlje se smatraju zemljama koje najviše poštuju ljudska prava, ali i tu postoje izvesni problemi. Kakva je realna situacija u Finskoj?
– Istina je da su ljudska prava, generalno govoreći, jako dobro zaštićena i poštovana u skandinavskim zemljama. Međutim, situacija u Finskoj nije savršena. Na primer, Evropski sud za ljudska prava je izvestio da  Finska krši Član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima – pravo na fer suđenje u predviđenom roku. Poslednjih godina netolerancija i zločini iz mržnje takođe su izazov za Finsku.

Koje grupe su najranjivije?
– U Finskoj je širok obuhvat socijalne zaštite, a progresivno oporezivanje omogućava smanjivanje razlika u prihodima. Dugoročno nezaposlene osobe kojima su neophodni skupi medicinski tretmani i izbeglice/migranti koji ne govore finski jezik u najtežem su položaju. Najveća socijalna distanca u Finskoj vidljiva je između bogatih i neškolovanih i nezaposlenih građana, posebno ako dolaze iz drugih kultura.

Koje pravne probleme smatraš najproblematičnijim u Finskoj?
– Nisam sigurna da mogu da izdvojim jedan problem koji je najveći i od fundamentalnog značaja. Smatram da su ljudska prava u okviru finskog ustavnog sistema jako dobro zaštićena, ali neki zakoni usled komplikovane birokratije otežavaju uvećanje radnih prihoda. Zakoni ne bi trebalo da ometaju, već da podržavaju ekonomski razvoj. Druga goruća tema je govor mržnje.

Živiš u manjem gradu u Finskoj. Ima li razlike između tvog grada Turku i Helsinkija?
– Nije retkost čuti šalu “Šta će ti Pariz kada imaš Turku?”. Turku je manji i naravno jeftiniji od glavnog grada. Prva stvar koje mogu da se setim jeste da se većina pravnih firmi nalazi u Helsinkiju. Oba grada su jako privlačna, iako mi je Turku naravno bliži srcu. Reka Aura i obližnji kafići i restorani su nešto što zaista treba obići.
l4

Studirala si takođe i u Majamiju. Šta je drugačije u SAD-u u poređenju sa Finskom?
– Tako je, studirala sam u Univerzitetu Majami u Oksfordu. Finska i SAD imaju značajne razlike. Ja sam se najviše bavila obrazovnim sistemom i sistemom zdravstvene zaštite. U Finskoj oba su besplatna. Uz to, studenti dobijaju od države oko 500e mesečno za troškove studija.

“Nasilje i buling imaju negativan uticaj ne samo na žrtve, već i na nasilnike.”

Trenutno radiš na istraživanju nasilja i bulinga u školama. Ovo je gorući problem svih zemalja. Šta su uzroci?
– U svom istraživanju za jednu američku nevladinu organizaciju fokusirana sam na pravna rešenja protiv bulinga, tako da se nisam previše bavila razlozima ove pojave da bih pružila potpun odgovor. Studije su pokazale da neki ljudi na taj način traže osećaj moći, svrhe i kontrole nad drugima. Međutim, važno je imati na umu da nasilnici ne žive u vakuumu i njihovo ponašanje je prouzrokovano ranijim iskustvima. Nasilnici su u najvećem broju slučajeva takođe bili žrtve nasilja u prethodnih pet godina.

Šta možemo da učinimo za decu kako bi ih zaštitili i osnažili?
– Zaštita dece od bulinga je je jako važno zato što nasilje i buling imaju negativan uticaj ne samo na žrtve, već i na nasilnike. Prema saopštenju sa Harvarda, žrtve bulinga u mnogo većem procentu oboljevaju od depresije, a nasilnici će u većem broju slučajeva biti krivično gonjeni. Verujem da možemo zakonski da zaštitimo decu očuvanjem porodičnih veza pre svega u najranijem uzrastu. Na primer, odvajanje dece izbeglica od roditelja mi ne deluje kao dobra ideja, smatram da je u većini slučajeva to suprotno interesima deteta. Osnaživanje dece pretpostavlja sigurne veze, ali i prihvatanje šire javnosti. Kako bilo ko može biti osnažen, ukoliko nije prihvaćen i poštovan?

Tema tvog govora na konferenciji bio je uticaj američkog protivljenja Međunarodnom krivičnom sudu. Možeš li nam reći više o razlozima za to i koje su moguće posledice?
– Izabrala sam da govorim na temu protivljenja Sjedinjenih država Međunarodnom krivičnom sudu zbog moći koju ona ima na internacionalnom nivou. SAD nije samo članica Saveta bezbednosti, već može značajno ekonomski uticati na druge države. SAD nije ratifikovala statut iz Rima i aktivno se trudi da svoje građane zaštiti od nadloženosti Međunarodnog krivičnog suda. Na primer, SAD su potpisale bilateralne sporazume sa latinoameričkim zemljama. Njima je utvrđeno da zemljama potpisnicama nije dozvoljeno da isporuče američke građane Međunarodnom krivičnom sudu. Tako dolazimo u mogućnost da ovim zemljama ne bude dozvoljeno da se Sudu obrate ni u slučaju ozbiljnih kršenja ljudskih prava, ukoliko su optuženi američki građani. Ukoliko to učine, krše bilatelarne sporazume i suočavaju se sa sankcijama i ukidanjem finansijske pomoći. To stvara značajan pritisak na zemlje potpisnice.

Najprostije rečeno, šta to zapravo znači?
– Ukratko: ponekad zemlje koje su potpisale bilateralne sporazume sa Sjedinjenim državama nemaju nikakvu mogućnost da slučaj iznesu pred Međunarodni krivični sud ukoliko su optuženi američki građani. Ukoliko sudovi tih zemalja nisu u mogućnosti da samostalno iznesu slučaj bez pomoći Međunarodnog krivičnog suda, kao kada se radi o zločinima protiv čovečnosti, može se desiti da se ovi slučajevi ne proceusiraju adekvatno.
l6

“Nekada državni sudovi nisu sposobni ili ne žele da procesuiraju ovakve slučajeve. Na primer, ponekad su nalogodavci genocida u svojim zemljama smatrani “nacionalnim herojima”.

Neki od naših čitalaca možda nisu najbolje upoznati sa ovim sudom. Možeš li nam podrobnije objasniti šta je uloga Međunarodnog krivičnog suda?
– Jedna od najvažnijih stvari koju treba uzeti u obzir kada se govori o Međunarodnom krivičnom sudu jeste princip komplementarnosti. To znači da je ovo sud koji se najkasnije uključuje i ne istražuje i ne procesuira slučajeve sve dok se ne pokaže da država nije voljna ili sposobna da to učini. Primarna odgovornost za istragu i procesuiranje zločina koji su u nadležnosti ovog suda jeste na samim državama. Države bez obzira da li su potpisnice Statuta iz Rima ili ne mogu da uputiti slučajeve na Međunarodni krivični sud, ili to može uraditi Savet bezbednosti. Na kraju, tužilac Međunarodnog krivičnog suda može da vrši ovlašćenja proprio motu. Takođe, Međunarodni krivični sud je nezavisan organ, iako je ovo predmet debate što je postalo jasnije u nedavnim slučajevima suda.

Jedna od poenti koju si najviše istakla na konferenciji jeste da kršenja ljudskih prava moraju biti predmet zakona, a ne politike. Kako ti to shvataš i šta je potrebno uraditi da bi se to obezbedilo?
– Najteža kršenja ljudskih prava uvek moraju biti adekvatno tretirana. Nekada državni sudovi nisu sposobni ili ne žele da procesuiraju ovakve slučajeve. Na primer, ponekad su nalogodavci genocida u svojim zemljama smatrani “nacionalnim herojima”. To stvara potrebu za nezavisnim, međunarodnim i univerzalnim sudom, kao što je Međunarodni krivični sud. Kada države odluče da ne usvoje Statut iz Rima jer se kosi sa njihovim nacionalnim interesima, tada dopuštaju da kršenja ljudskih prava budu postanu stvar politike, a ne zakona. Mislim da bi svi trebalo da više poštujemo prava svih pojedinaca, umesto da se striktno fokusiramo na nacionalni interes. Potrebna nam je čvrsta saradnja i politička volja da prevaziđemo ove izazove. Vreme je da prestanemo da mislimo kako je naša zemlja najbolja ukoliko to znači zanemarivanje drugih zemalja. Problemi postaju sve više globalni, poput smeštaja izbeglica, a to zahteva saradnju.

Koja su to najveća kršenja ljudskih prava, po tvom mišljenju?
– Po mom mišljenju, najveća kršenje ljudskih prava povezana su sa fundamentalnim pravima, kao što je pravo na život. Zato sam se i zainteresovala za izučavanje zločina povezanih sa nadležnostima Međunarodnog krivičnog suda, kao što su genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i sl.

Šta za tebe znače Ženevske konvencije?
– Čak i ako ih smatramo zastarelim, uvek moramo da imamo na umu da nam je potrebna zaštita ovih konvencija. Kršenja 68 godina starih konvencija nisu retkost i desila su se ne samo u Siriji, već i u Ukrajini, Iraku i drugim zemljama. Naravno, moramo priznati da se priroda ratovanja u mnogome promenila. Same konvencije nisu dovoljne da zaštite prava pojedinih grupa, ali su osnova za saradnju i budući razvoj.

Šta su tačke Statuta iz Rima i iz kog razloga ga najmoćnije zemlje nisu ratifikovale?
– Sjedinjene američke države, Rusija i Kina se smatraju najmoćnijim zemljama sveta i sve tri su stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sjedinjene države se, na primer, protive Međunarodnom krivičnom sudu iz vojnih interesa i mogućeg konflikta sa ustavom SAD-a (nepostojanje porote). Takođe, definisanje zločina agresije je uzrokovalo protivljenje. Neke zemlje se plaše da bi ratifikacija dovela do situacija u kojima vojska ne bi bila u mogućnosti da sprovede određene akcije jPoster ne bi bili sigurni da li bi potpale pod nadležnost Međunarodnog krivičnog suda. Ovakva nesigurnost je zasigurno protivna državnim vojnim interesima, iako uzimajući u obzir princip komplementarnosti ne bi trebalo da im na bilo koji način naškodi.

Laura Sirpoma speaking at the 2nd GHRF
Laura Sirpoma speaking at the 2nd GHRF

Intervjuisao: Nemanja Marinović

 

The 3rd Global Human Rights Forum will be held in Belgrade 26-28 October 2017
The call for applicants and speakers is open.

International conference: The Global Human Rights Forums