Izazovi LGBTI populacije u Bugarskoj

0
105

Read in English

U patrijarhalnim i tradicionalnim društvima, poput bugarskog, LGBTI populacija se suočava sa mnogim izazovima na različitim nivoima, ali je važno da postoji konstantan rad na tome da se oni prevazilaze. Najviše problema javlja se u domenu pravne i zdravstvene zaštite, uskraćivanja fondova za borbu protiv HIV-a, homofobičnih i transfobičnih stavova u društvu i negativnog prikaza u medijima.

U ovom trenutku četiri organizacije aktivno rade na ovom polju – „Bilitis“, fondacija „GLAS“, organizacija mladih „Diestvie“ i „Single step“, kao i tri neformalne grupe – „LGBT HHH kolektiv“, „TIA“ i „The Queer Squad.

Ispostavlja se da su posledice koje to donosi mnogo veće od prava na nasleđivanje i zajedničkih roditeljskih prava.

Pravna zaštita za LGBT osobe
Jedini zakon koji pruža neki vid zaštite je Zakon o zaštiti od diskriminacije, ali on mahom prepoznaje samo LGBT osobe. U ovom zakonu prepoznate su kategorije „seksualna orijentacija“ i „promena pola“, pri čemu je potonja  formulacija problematična s obzirom na to da može biti tumačena na različite načine. Prema tumačenju, zakon štiti samo osobe koje su prošle tranziciju i koriste hormonsku terapiju, dok mnoge transrodne i ne-binarne osobe nisu prepoznate. Termini „rodni identitet“ i „rodna ekspresija“ bili bi adekvatniji.

Pominjanje ovih termina u Zakonu je kraj svake pravne zaštite. Nasilje prouzrokovano homofobijom i transfobijom nije prepoznato kao zločin iz mržnje, niti se ovi motivi tretiraju na sudu kao otežavajuća okolnost. S obzirom na to da zločin iz mržnje nije pravno prepoznat, ne postoji način da se ovi slučajevi registruju, što se potvrdilo ove godine kada je Bilitis od Tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova potraživao podatke za period 2015-2016 godine. Odgovor obe institucije je nema registrovanih zločina ovog tipa. Jedine informacije koje su dostupne dolaze sa sajta koji je pokrenula Fondacija GLAS putem koga LGBTI osobe mogu prijaviti ovakve napade.

Ilustration

Bračna jednakost
Građanski brak je jedina legalna forma koja pruža izvesna prava i definiše porodične dužnosti. Bračna zajednica je definisana u članu 3 Bračnog zakona koji navodi da „svaka osoba ima pravo da sklopi brak i formira porodicu pod uslovima opisanim ovim zakonom“, a jedini uslov za sklapanje braka je „zajednička, slobodna i eksplicitna saglasnost muškarca i žene“. Član 4 navodi da je građanski brak jedino legitiman ukoliko je zaključen u formi definisanoj ovim zakonom.

Ispostavlja se da su posledice koje to donosi mnogo veće od prava na nasleđivanje i zajedničkih roditeljskih prava. Bilitis je 2016. godine sproveo kvalitativno istraživanje koje se sastojalo od intervjua sa 50 ispitanika, sa ciljem da istraži situaciju „porodica duge“ u Bugarskoj. Finalni izveštaj pokazuje da postoji na desetine drugih prepreka sa kojima se susreću članovi ovih nepriznatih porodica od kojih se najčešće pominju: pristup zdravstvenoj zaštiti, nemogućnost usvajanja dece u okviru porodice, ograničen pristup reproduktivnim pravima, nepostojanje roditeljskih prava za nebiološke roditelje, starateljstvo nad decom nakon razvoda, alimentacija, nedostatak zaštite u slučajevima porodičnog nasilja i kršenje slobode kretanja. Važno je pomenuti da, osim građanskog braka, nijedan drugi tip građanskog partnerstva ili kohabitacije nije omogućen ni heteroseksualnim parovima jer bi kreiranje takvog pravnog okvira nužno pružilo veća prava i LGBTI osobama.

danas se, zahvaljujući jedinom otvoreno interseks aktivisti u zemlji Polu Neidenovu, retko izostavlja slovo „I“ u akronimu.

Transrodne osobe
Veliki problem transrodnih osoba je nedostupnost prilagođavanja pola i nejasna procedura promene ličnih dokumenata. Sudski procesi u velikoj meri zavise od toga koliko je sudija „gej frendli“. Proces tranzicije problematičan je i iz razloga što ne postoje medicinske usluge u Bugarskoj koje odgovaraju trans* osobama,  specijalisti odbijaju da ih prime ili se ponašaju na diskriminatoran i uvredljiv način. Trans* zajednica je prepuštena sama sebi u toku procesa pa ljudi razmenjuju informacije međusobno putem interneta, što može biti opasno po njihovo zdravlje. Ova tema je još uvek u velikoj meri obavijena velom stigme. Trans*osobe se suočavaju sa nasiljem i diskriminacijom, ali ti slučajevi uglavnom ostaju nevidiljivi u široj javnosti, kao i unutar LGB zajednice koja je prilično transfobična.

Interseks osobe
Do nedavno, interseks je bio nepoznat termin u Bugarskoj ali danas se, zahvaljujući jedinom otvoreno interseks aktivisti u zemlji  Polu Neidenovu, retko izostavlja slovo „I“ u akronimu. Nekon višegodišnje borbe sa sistemom Pol je dobio sudski proces i postao prva interseks osoba čije su ime i pol promenjeni u ličnim dokumentima. Ovo je bio veliki uspeh, a njegov rad i prisutnost u medijima povećali su vidljivost i razumevanje za interseks osobe. Uprkos tome, tzv operacije „normalizovanja“ pola kod beba još uvek nisu kriminalizovane, a biti interseks u binarnom društvu znači biti okružen stidom i stigmom.

Sofia Pride 2017
Source: sofiapride.org

Politička podrška
Glavni razlog svih pravnih zastoja jeste nedovoljna politička podrška. Nijedna vladajuća partija u parlamentu nije pokazala volju da radi sa LGBTI zajednicom, a stalna promena vlasti ne omogućava kvalitetan dijalog između organizacija i predstavnika vlasti.

Ni Bugarska nije imuna na širenje desnih ideologija na međunarodnom nivou, te broj tzv. „patriotskih“ pokreta u zemlji raste. Veliki broj neformalnih grupa i organizacija, poput „Nacionalnog otpora“, širi mržnju i napadaju sve manjine – najviše LGBTI osobe, Rome i izbeglice. U parlamentu se trenutno nalazi koalicija koju čine tri partije: IMSO – Bugarski nacionalni pokret, Nacionalni front za spas Bugarske i Napad koje su otvoreno homofobične. 2014. godine za lidera Napada Volena Siderova predložena je kazna na 1-5 godina zatvora kao i novčana kazna zbog Sofija Prajda, ali je to ostalo samo predlog. Pre par meseci lider političke partije Volya, Veselin Mareški, rekao je da bi svi gej političari trebalo da progovore o svojoj seksualnosti jer skriveni homoseksualni političari mogu biti ucenjivani, što je jasno diskriminatorna izjava.

Politička podrška uglavnom dolazi u vreme Sofija Prajda i to mahom iz drugih zemalja ili opštinskih odbornika na sopstvenu inicijativu. 2017. godine Sofija Prajd je dobio podršku 17 diplomata i predstavnika UNICEF-a i UNHCR-a u Bugarskoj

Zajednica
Najveći problem kada je okupljanje zajednice u pitanju jeste nedostatak LGBTI mesta u Bugarskoj. Postoje samo noćni klubovi u kojima nije dozvoljen ulaz tinejdžerima, a stariji ne odlaze često. Postoji velika potreba za društvenim centrom koji će biti sigurno mesto u kome će se ljudi okupljati ne samo zbog žurki, već i radi podrške, komunikacije, učenja i razmene. Organizacije zajednički rade na formiranju LGBTI centra koji će pružati različite servise, kao što su psihološka i pravna podrška.

Uprkos svim ovim barijerama i negativnim stavovima, LGBTI zajednica je postala vidljivija i ujedinjenija. Proteklih godina svedočili smo kreiranju neformalnih LGBTI grupa i kolektiva, a LGBTI organizacije sarađuju i koordiniraju zajedničke aktivnosti. Sve su ćešća okupljanja i događaji, broj učesnika Sofija Prajda raste iz godine u godinu (preko 3000 u 2017.) i sve veći broj ljudi se uključuje i aktivno bori za svoja prava. Sve nam to daje nadu za osnaživanje zajednice koja će se zajedničkim snagama izboriti za svoja prava.

 

Piše: Gloria Filipova

Gloria je aktivistkinja centra „Bilitis“, najstarije LGBTI i feminističke organizacije u Bugarskoj. Deo je i neformalnih kolektiva „LGBT HHH“ i „The Queer Squad”.
U oktobru 2016. godine bila je gošća “Centra za marginu” na prvoj međunarodnoj konferenciji The Global Human Rights Forums gde je govorila na panelu o bračnoj jednakosti.