Piše: Ivona Đurić


Domaća produkcija obiluje brojnim serijama i filmovima koji za tematiku imaju velike istorijske događaje kojima se nastoji očuvanje određenih vrednosti i nacionalanog identiteta. Sa druge strane s obzirom na turbulentna dešavanja na ovim prostorima, mnogi filmski autori inspiraciju pronalaze u ratnim dešavanjima, te je suočavanje sa  prošlošću i dalje aktuelna tematika. Što se predstavljnja mladih ljudi tiče, uglavnom je reč o ekstreminim slučajevima, socijalno najugroženijim slojevima društva. Iz tog razloga, mladi, obrazovani ljudi koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u nezavidnim uslovima života u Srbiji su u filmskom i serijskom programu zapostavljeni.

Serija „Jutro će promeniti sve“, autora Gorana Stankovića i Vladimira Tagića u produkciji Snežane van Hauvelingen (This and That Productions) prikazuje se od jeseni na Prvom programu Radio televizije Srbije. Priča prati živote četvoro protagonista u ranim tridesetim, odnosno generaciju stasalu u „postmiloševskoj Srbiji“, koju karakteriše činjenica je bila isuviše mlada u trenutku kada su vođene velike bitke na ovim prostorima, ali i isuviše stara kako bi bila deo širih trendova i zajednica koje nam je donela globalizacija i internet ekspanzija. Međutim, spektar ljudi koji mogu da se poistovete sa junacima iz serije je širok, upravo zbog toga što je period nakon završetka fakulteta i izlazak iz mašinerije obrazovnog sistema trenutak kada se veliki broj mladih suočava sa činjenicom da neće promeniti svet. Tada su prinuđeni da se nose sa egzistencijalističkim pitanjima i krenu u potragu sopstevnim smislom sa jedne, kao i da pronađu svoje mesto u društvu i steknu egzistencijalnu nezavisnost sa druge strane. Serija je uspela da iskomunicira sa vrlo zahtevnim segmentom publike koja prati strani program i ima visoke kriterijume za domaću produkciju, a njenu popularnost potvrđuju masovne reakcije na društvenim mrežama, gde je očigledno da su se ljudi u velikoj meri vezali za junake. Takođe, karte za projekciju finalne tri epizode koja je organizovana u Jugoslovenskoj kinoteci rasprodete su istog dana kad su puštene u prodaju.

Mladi autori uspeli su da dočaraju nesnađenost, usamljenost i zbunjenost svoje generacije na jedan potpuno autentičan način. Specifična forma, epizoda u trajanju od 25 minuta, i filmski način snimanja predstavlja adekvatan format. Oslikavajući unutrašnje stanje kamera verno zabeležava mimiku, mikrogrimase aktera, iza čijeg ćutanja stoji mnogo više nego bilo koje izgovorene replike. Neuhvatljivost i fluidnost njihovih stanja dočarava dijagetička i nedijagetička muzika, kao i ispijenost boja same filmske slike. Ono što u seriji definitivno „bode oči“ je činjenica da se godišnje doba ne menja, iako iz replika saznajemo o mesecima koji prolaze. Iako je više verovatno da je reč o produkcionim okolnostima nego autorskoj intenciji, osećaj da je vreme stalo i leto koje nikako da se završi dočarava stanje  kolotečine i beznađa.

Priča počinja Filipovim povratkom iz Amerike, razočaran u američki kapitalistički sistem, on odlučuje da se vrati u Srbiju i u tom procesu biva suočen sa pritiskom okoline. Na njegovom primeru najočigledniji je unutrašnji konflikt između društveno usađene ideje o uspehu i potrage za ličnom srećom i ispunjenošću. Kako bi u trideset i trećoj godini bio finansijski nezavistan, on je prinuđen da se bavi najraznovrsnojim poslovima, počevši od pisanja seminarskih radova studentima, pa do rada u korporativnoj firmi, gde se za novac bavi poslovima koji su u suštoj suprotnosti sa njegovim sistemom vrednosti. Svestan da se za prave vrednosti treba boriti i vođen idealističkim stavovima on biva suočen sa nefunkcionalnošću državnog sistema koji u svojoj kolatečini odbija bilo kakvu vrstu promene.

Anđela, najkompleksniji lik, čiji glas je glas jedne generacije, doživljava najveću transformaciju u seriji. Naizgled sređen život, posao asistentkinje na Filozofskom fakultetu i dugogodišnja stabilna veza naglo se urušavaju, te Anđela doživljava osobno buđenje i ulazi u proces samospoznaje. Preispitujući sopstvenu seksulanost, ona shvata da je privlače devojke, tako da na Javnom servisu po prvi put imamo prikaz lezbejskog odnosa. Realnost prikaza njihove veze, kao i prirodnost samog procesa autovanja prijateljima predstavljaju razbijanje tradicionalnih vrednosti i konačno izbacivanje LGBT odnosa iz andergraunda. Od devojke na čijem se licu ogleda konstantna nelagoda i zbunjenost, ona doživljava preporod i bez dlake na jeziku suprotstavlja se nepravdi i bahatosti na koju smo svi navikli da ćutimo. Međutim, njena priča je ogledalo duboke realnosti i koruprivnog sistema u akademskim krugovima. Nakon što je posao docenta izgubila zbog stranačkog zapošljavanja, ona ne dobija neophodnu podršku okoline i biva prinuđena da sopstveno obrazovanje i akademski razvoj nastavi u inostranstvu.

Ljuba je jedini lik koji dolazi iz unutrašnjosti. Kao dete radničke klase i bivši sporista, on se suočava sa finansijskim i stambenim problemima. Karakteri poput Ljube zapravo su često prikazivani u domaćoj kinematografiji. Infantilini muškarac, švaler, koji bez obzira na sve nedaće ne dozvoljava sebi da klone duhom. Do kraja serije on postaje otac, iako nesiguran u sopstvenu sposobnost da iznese ovu ulogu, retko prikazuje slabosti pred prijateljima i porodicom zadržavajući maskulini stav.

Saša, cinična i direktna, odaje utisak snalažljive, samouverene žene. Iako potiče iz građanske klase što se ogleda u enterijeru njene roditeljske kuće i manirima njena majke, ona nema završen fakultet i radi u kafiću kako bi zaradila za život. Međutim, kako stalno upada u probleme, ipak je prinuđena da novac izvlači od majke. Vremenom, Saša nam se otkriva kao krhko biće koje nije u dodiru sa sopstevnim emocijama i ne nalazi za shodno da ih iskaže, a njen nadobudan stav kao deo je spoljašnje fasade koje je oko sebe sagradila.

Iako su junaci skloni da određeni vremenski period jedni drugima prećutkuju značajne segmente života, najteže trenutke svakoga od njih oni prolaze zajedno. Negujući kult prjateljstva, akcent se pomera sa porodičnih vrednosti koje su karakteristične za domaće serije. Realističan prikaz jedne generacije koje se nalazi na pragu mladosti koja izmiče definitivno je veliko osveženje u domaćoj produkciji. U društvu u kom se mladost ceni kao ultimativna vrednost, serija koja demistifikuje usađene ideje o životnom putu i uspehu prirodno je prepoznata od strane publike. Takođe, očigledna kritika državnog aparata, seksualna sloboda, LGBT tematika, kao i otvorno prikazivanje konzumacije droga na Javnom servisu predstavlja očigledan napredak. Međutim, zanimljiva je činjenica da nam se za Filipovog druga, Jakšu daju naznake da je homoseksualne orijentacije. Njegov partner nikada nije prikazan, a on sve svoje vreme provodi zatvoren u podrumu, što je metaforična predstava nezavidnog  položaj gej muškaraca u Srbiji.

Grotesktan odnos prema stvarnosti: tetkica iz Filipove osnovne škole koja priča o ženi koja je zaradila pare u Nemačkoj, dobila rak i umrla; Saša dok glumi u reklami za pileću paštetu, Filip čiju sposobnost za posao ocenjuje mašina, predstave su koje dočaravaju neuhvatljiv osećaj indisponiranosti čitave jedne generacije.

Ova serija definitivno je postavila standarde na formalnom i sadržinskom planu i stvorila prostor za jedan drugačiji program na domaćoj televiziji.

Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu

 


SHARE