Ko su mlade feministkinje?

0
1611

Naša direktorka Jovana Netković o položaju i značaju mladih feministkičkih aktivistkinja.

Oko sedam dana pre isteka roka na drugi ovogodišnji konkurs The Young Feminist Fund FRIDA prošlog meseca, Femix se sastao sa dve Jovane. Jednom od tri koordinatorke ovog međunarodnog programa za osnaživanje i podršku inicijativama mladim feministkinjama iz celog sveta, Jovanom Đorđević, i novom stažistkinjom u FRIDI, Jovanom Netković. Sa njima smo razgovarale o samom fondu, njegovim ciljevima, metodama i prioritetima, konkursu koji organizuju, kao i položaju i značaju mladih feministkičkih aktivistkinja. Bile su otvorene i slobodne da razgovaraju i o sebi.

Jovana Đorđević nam je dala informacije iz prve ruke: FRIDA fond čine tri koordinatorke, pored nje, to su još Devi Leiper O`Malley i Ruby Johnson, kao i stažistkinje i savetnice – mlade aktivistikinje iz čitavog sveta. FRIDA isključivo pruža podršku organizacijama i neformalnim grupama koje predvode mlade žene ili trans osobe od 18 do 30 godina. Njihovi grantovi omogućavaju organizacijama – grupama koje nemaju veliko iskustvo iza sebe i samim tim mnogo načina za finansiranje od drugih donatora, da dođu do sredstava za svoje inicijative. Organizacije – grupe koje dobiju grant imaju mogućnost produžetka u naredne 3-5 godine, što smatraju odgovarajućim periodom da se osnaže i dobiju pristup drugim oblicima finasiranja. Uz to FRIDA dodeljuje dodatnih 1000 dolara za jačanje kapaciteta, gde grupe same odlučuju na šta žele da usmere ovaj novac. Upravo netradicionalni odnos između fonda i organizacija omogućava nam da budemo u toku sa mladim feminističkim inicijativama i praksama, da što vise izlazimo u susret potrebama ovih grupa i olakšamo process prijavljivanja za sredstva, rekla nam je Jovana Đ.

Za FRIDU sam čula pre oko godinu dana i delovalo mi je bajkovito da velika međunarodna organizacija tako fleksibilno funkcioniše, kaže Netković. Naravno da sam se odmah zainteresovala i čekala priliku da se uključim. Jovanino stažiranje obuhvata pomaganje u administrativnim poslovima, pratećim aktivnostima oko trećeg kruga dodele grantova, komunikacione strategije, mobilizacije resursa… Najviše mi se svidela mogućnost da sama odlučim kako da iskoristim vreme dok sam u FRIDI da učim i radim ono što me najviše zanima, istakla je.

Zašto je važno izdvajati i posebno podsticati mlade ženske organizacije? To ne smatrate diskriminacijom starijih?
Važno je i dobro što postoje konkursi koji su namenjeni isključivo mladim feministkinjama sa idejom da se one samostalno organizuju i uključuju što ranije u feminističke inicijative, osveže novim idejama pokret i bave pitanjima u vezi sa svojim specificnim iskustvom. Nije cilj odvojiti mlade feminističke organizacije od onih koje postoje decenijama, već stvoriti najbolje moguće uslove za dvosmerno međugeneracijsko prenošenje znanja i uzimati u obzir da one imaju potrebe i interesovanja koja se možda razlikuju ili su prosto njihovi pristupi drugačiji. Zato je potrebno da i glasovi mladih feministkinja budu prisutni u prostorima odlučivanja, i da se radi sa njima, a ne za ili umesto njih. (J.Đ.)

Socijalne mreže su, na primer, dobre jer možeš da isprobaš sve svoje metode i “različite aktvizme” – ja kada sam otvorila facebook nalog nisam znala šta ću sve tu da radim, a po mom mišljenju to je sada moj kanal i moje polje delovanja. Nekim devojkama koje znam ceo život i koje je retko šta interesovalo, od kad su počele da čitaju blogove koje ja postujem, to im je mnogo bliže. Sa nekim koleginicama sa faksa nalazim način da razmenim vrlo suprotna mišljenja tamo i super mi je da vidim i “drugu stranu” i da se ni ja nigde ne zatvorim. Tako smo se pred prošlogodišnji prajd raspravljale i završile sa “vidimo se na prajdu, ti na svojoj strani, ja na svojoj…” (J.N.)

Kakva su vaša iskustva unutar “pokreta”?
Postoji grupa feministkinja u rasponu od trideset do četrdeset godina koja je otvorena za pružanje podrške mlađima i to je jako bitno. Meni je jako značila podrška Jelene Višnjić iz BeFema, uz koju sam, na primeru jednog festivala, videla kako funkcionišu feministički prinipi. Sve mi koje smo učestvovale mogle smo da kreiramo jednako program i da biramo šta ćemo i na koji način da radimo. Jako mi je drago da poznajem lično sve veći broj feministkinja u ranim dvadesetim koje su već uključene u pokret svojim samostalnim projektima. (J.N.)

Koga god da pitaš među organizacijama koje FRIDA finansira da li se oseća kao deo pokreta, odgovor je ne. Pokretu treba da prepozna da mora da se podmlađuje idejama, zarad opstanka, i treba da osnažuje te mlade žene što ranije da bi one nastavile da osnažuju druge žene. Nije to jaz u interesovanjima koliko u određenim pristupima, i pitanje je kako znanje koje mlade feministkinje imaju razmeniti i koristiti. Poenta FRIDE, kažem, nije da se stvara odvojen pokret mladih feministkinja, nego da se osete kao deo pokreta i da postoji razmena informacija, znanja, iskustva. Kad kažem “mladih”, mislim na one sa manje iskustva, ne samo po godinama. One su ekspertkinje u nekim oblastima, i za neka pitanja, prvenstveno mislim na njihovu realnost. Ne na onu ekspertizu koju sam stekla ako sam imala dovoljno vremena u životu da se nečim bavim, nego na svoju realnost, da ja mogu sama, da ne mora neko drugi da se bavi mojim problemima. Mlade žene, kada počinju da se aktiviraju, ulaze u organizacije koje već vode starije žene, koje su u pokretu već duže. Uglavnom počinju da se bave istim stvarima kojima se te žene bave, a ne razmišljaju o tome šta bi one mogle da rade. Odlaze u
„afirmisane“ organizacije umesto da se možda same organizuju i same razmišljaju. (J.Đ.)

Imate li neke preporuke ili dodatne zanimljive informacije za čitateljke i čitaoce Femix.Info portala?
Skrećem pažnju na organizaciju AWID Young Feminist Wire koja ima blog i organizuje webinare putem kojih je moguće čuti iskustva mladih feministkinja širom sveta, zatim Queer Affinity Collective u Mađarskoj i Punkarica festival, organizaciju Skaiteistan u Afganistanu i Bring Girls Back to School u Kambodži. Što se tiče muzike, poslušajte Chargaux!(Đorđević)

Preporučujem blogove Tatjane Tucić i Magde Janjić koja je jednom prilikom rekla da je blog za nju aktivizam, a ne samo beletristika. (Netković)

Jovana Đorđevic je mlada feministkinja iz Beograda. Završila je filološki fakultet i trenutno je studentkinja master Studija roda. Bila je angažovana na projektu Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja UNDP pri Upravi za rodnu ravnopravnost. Suosnivačica je organizacije mladih žena Interkultivator koja ima za fokus povećanje učešća i vidljivosti žena u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija kao alatke za prevazilaženje rodnih razlika u obrazovanju, ekonomiji i pristupu informacijama. Uz podršku Rekonstrukcija Ženskog Fonda kreirala je platformu Tehnologija za početnice. Takođe je saradnica BeFem festivala feminističke kulture i akcije a trenutno radi za FRIDA The Young Feminist Fund.

Jovana Netković je dipl. komunikološkinja na master studijama roda. U aktivizmu je od 16. godine, od Crvenog krsta, preko akcija o prevenciji HIV/AIDS-a, nakon čega je došlo usmerenje ka ženskom pokretu. Jedna je od osnivačica Centra za marginu, čija je prva aktivnost bila izložba “Ogledalo žene – odrazi stvarnosti njene” kao deo projekta „Ogledalo“ Rekonstrukcije Ženski Fond. Ove godine će raditi sa devojkama na pitanju rodno-zasnovanog nasilja na internetu i o tome kako da pokrenu svoje aktivističke priče u okviru projekta „Moj glas je online!“.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here