PREUZMI KONTROLU NAD TEHNOLOGIJOM

0
468
Photo: Ivana Ćetković

Panel – „Izazovi, perspektive i bezbednost devojčica i mladih žena na internetu“

U Kruševcu je 25. aprila 2017. godine u Regionalnoj Privrednoj komori održan panel „Izazovi, perspektive i bezbednost devojčica i mladih žena na internetu“ organizovan povodom obeležavanja Međunarodnog dana devojčica u IKT-u. Panel je organizovan u okviru projekta „Zajednička inicijativa protiv rodno zasnovanog nasilja prema mladim ženama u Srbiji“ koji realizuje Alternativni centar za devojke u partnerstvu sa Centrom za edukaciju i savetovanje Katalista iz Beograda, uz podršku švedske fondacije Kvinna till kvinna. Na panelu su gošće bile aktivistkinje i ekspertkinje u domenu IKT-a i digitalne bezbednosti iz organizacija One World Platform iz Sarajeva i Alternativnog centra za devojke iz Kruševca.

Međunarodni dan devojčica u IKT-u (Informaciono komunikacione tehnologije) prvi put je obeležen u Nemačkoj 2001.godine, četvrti četvrtak u aprilu je rezervisan za ovo simbolično obeležavanje ovog dana. U Srbiji prvi put ovaj dan je obeležen 2011. od strane Udruženja poslovnih žena Srbije.

Posebnost okupljanja na ovom panelu ogleda se u tome što je jedan od prvih koji posebno pažnju pomera na rodnu dimenziju u domenu IKT-a. Organizatorke su kao poseban cilj panela istakle doprinos vidljivosti informacija kako bi se lakše povezale žene iz sveta IKT-a na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Takođe, težnja je i osnaživanje devojčica prilikom odabira budućih profesija, oslobađanje od stereotipa, te osvajanje prostora i vidljivost žena u svetu IKT-a. Osim toga, izražena je težnja da se pažnja usmeri na probleme u domenu bezbednosti devojčica i mladih žena na internetu. Pored pitanja bezbednosti na internetu, pažnja je bila usmerena i na dostupnost tehnologije ženama, te su učesnice i učesnici panela mogli da se informišu i o ženama koje su imale presudan značaj u razvoju IKT-a (neka od značajnih imena na regionalnom nivou: Mirjana Tasić, Desiree Milošević, Jasna Matić, ali i u globalnom kontekstu: Ada Lovelace, Hedy Lamar, kao i Katherin Johnson, Dorothy Voughan i Mary Jackson kojima je tek nedavno dato priznanje u angažovanju u NASA-i).

Photo: Ivana Ćetković
Photo: Ivana Ćetković

Zaključci koji se mogu izvući iz panela tiču se važnosti prepoznavanja digitalnog prostora kao stvarnog, učesnice i učesnici su bili informisani i o važnosti digitalne pismenosti, a osim toga poseban naglasak stavljen je na pitanje nasilja koje se odvija u digitalnom prostoru, gde su učesnice i učesnici bili informisani o nekim dobrim i lošim praksama u sferi IKT-a.

U cilju prevencije digitalnog nasilja skrenuta je pažnja na važnost saradnje institucionalnih i vaninstitucionalnih organa države, odnosno vladinog i nevladinog sektora kao i mogućnost edukacije i obezbeđivanja javnog prostora da se o ovom problemu govori. Alternativni centar za devojke organizovao je takođe, brojne radionice koje se tiču digitalnog nasilja i bezbednosti na internetu. Još jedna od dobrih praksi je i izdavanje priručnika “Digitalno nasilje – prevencija reagovanje” Priručnik obuhvata sadržaje vezane za digitalnu komunikaciju, digitalno nasilje, rezultate istraživanje kod nas i u svetu, prevenciju digitalnog nasilja, reagovanje  na digitalno nasilje itd. U priručniku se nalaze i radionice za rad sa učenicima, kao i lista  priloga koju čine Internet sajtovi, filmovi o digitalnom nasilju i Zakonski okvir.

Kada je reč o digitalnom nasilju ekspertkinje u ovoj sferi govorile su o tome da mladi digitalno nasilje uglavnom doživljavaju kao neprijatnost, a neka od karakterističnih ponašanja su uhođenje, vređanje, zloupotreba različitih ličnih medijskih sadržaja. Problem je to što mladi često ne vide izlaz iz nasilja, a u cilju zaštite prva karika u dozivu za pomoć bivaju roditelji. Kao jedan od najvećih problema zapaža se neadekvatna zakonska regulativa koja bi bila posvećena rešavanju ovog problema. “Zakon o informacionoj bezbednosti koji je stupio na snagu u februaru 2016. godine se odnosi samo na pravna lica, dok će brojna pitanja iz zakona biti regulisana podzakonskim aktima. U donošenju zakona pošlo se od potrebe za unapređivanjem pravnog i institucionalnog okvira zainformacionu bezbednost i potrebe da se poveća nivo informisanosti građana o incidentima i rizicima u sajber prostoru. Propisano je osnivanje institucija među kojima je najznačajniji Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT – Computer Emergency Risk Teams).“ U nadi da će do adekvatne saradnje svih bitnih karika doći panel je završen  moćnom krilaticom i imperativom da moramo preuzeti kontrolu nad tehnologijom, ali i zaista verovati u činjenicu da digitalno jeste stvarno.

 

Piše: Ivana Ćetković

Tekst je nastao u okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu