Tags Posts tagged with "drustvenemreze"

drustvenemreze

Photo: Tumblr

Jedna od četiri osobe u svetu biće pogođene mentalnom bolešću u nekom momentu u životu. Oko 450 miliona ljudi trenutno boluje, što mentalne poremećaje svrstava u glavne uzroke lošeg zdravlja i invaliditeta širom sveta. U Srbiji se u psihijatrijskim ustanovama godišnje leči oko hiljadu maloletnika. SZO predviđa da će do 2020 godine, depresija biti na drugom mestu na rang listi bolesti koje izazivaju inavaliditet za sve uzraste, oba pola. Danas je depresija već drugi uzrok invaliditeta u starosnoj kategoriji 15-44 godina za oba pola zajedno.

I pored ovih poražavajućih podataka i ozbiljnosti situacije,dosta mladih nije upućeno šta su mentalne bolesti i šta znači živeti sa mentalnom bolešću. Iako je bitno da u medijima postoji reprezentacija mentalnih bolesti pogotovo kod mladih ona je često pogrešno prezentovana. Mentalna oboljenja su toliko romatizovana da su postala poželjna među  mladima. Postoji bezbroj razloga za ovu pojavu: težnja adolescenata da se pronađu u društvu; poistovećivanje sa svojim idolima; težnji ka pronalaženju vršnjaka sa sličnim mišljenjem. Sve su to problemi gde društvene mreže imaju značajnu ulogu. Jedan od najvećih umetnika krajem 20. veka i jedan od najvećih idola grunge pokreta Kurt Cobain,frontmen grupe Nirvana,patio je od bipolarnog poremećaja, depresije i bolesti zavisnosti. Bend Nirvanu kao i čitav muzički žanr grunge karakterisali su apatični i sumorni tekstovi sa motivima depresije,bolesti zavisnosti i samopovređivanja. Ovo za posledicu ima čitavu generaciju na koju su ovi umetnici uticali i zbog čega su ozbiljne bolesti prikazane čak kao prelepa i tragična umetnička forma življenja ali i umiranja. Društvena mreža na kojoj ima bezbroj primera romantizacije mentalnih oboljenja kao i primeri uticaja grunge-a je Tumblr. Zbog toga što važi za ne „mainstream“ društvenu mrežu i jednu od retkih društvenih mreža koja ne cenzuriše sadržaj koji se postavlja Tumblr je ispoljio svoju najmračniju stranu.


veljko4

veljko1veljko2

Ovo su samo neki od primera neobazrivosti i needukovanosti onih koji kreiraju, ali i dele ove slike na društvenim mrežama. Jedan ovakav post ima i do 500 „lajkova“ i 400 „reeblogova“ što ga svrstava u popularnije sadržaje na Tumblr-u. U periodu adolescencije i “divljanja hormona”, promenljivih raspoloženja ili neprihvaćenosti u društvu mladi žele da pronađu zajednicu u kojoj se istražuju. Društvena mreža kao što je Tumblr daje mogućnost pronalaženja vršnjaka koji dele interesovanja, muzičke i umetničke uticaje, stavove o životu. Nije se mogao izbeći krug vršnjaka koji nisu, ne svojom krivicom, dovoljno edukovani na ove teme, a koji glorifikuju depresiju, samopovređivanje ili bipolaran poremećaj. Adolescenti žele da budu primećeni,vidljivi u društvu,žele da se istaknu,izdvoje od ostatka društva,da se osete posebno i misteriozno. Primeri rečenica kojima se često služe su “Can I just disappear?” ili “People who die by suicide don’t want to end their lives, they want to end their pain”. Mladi su zbunjeni u emocijama koje osećaju, teško je pronaći zanimljive edukativne sadržaje na internetu koji će im pomoći da razlikuju depresiju od tuge ili promenljivost raspoloženja sa bipolarnim poremećajem. Zbog toga im Tumblr pruža utehu i jedinu edukaciju. Neretko danas u konverzaciji mladih možete čuti da će u šali ili čak uvredljivim tonom neko nekog nazvati anoreksičnim samo zato što je mršaviji od standarda koje društvo nameće, bipolarnim samo zato što neko ima nagle promene raspoloženja (što je normalno u adolescentnom dobu) ili depresivnim samo zato što je neko neraspoložen.

Svako od nas poznaje neku osobu ili je sam prolazio kroz neku vrstu mentalnog/duševnog oboljenja. Podaci koji govore o učestalosti ovih oboljenja su poražavajući i treba ih shvatiti najozbiljnije. Depresija, anoreksija, bipolaran poremećaj i bolesti zavisnosti su čak i smrtonosna oboljenja koja se često završe samoubistvom obolelog i moraju se lečiti ozbiljnim terapijama ili lekovima. Smatram da je najveći problem u osuđivanju i isključivanju ljudi koji boluju, njihovoj nedovoljnoj vidljivosti u medijima i društvu u celini. Sa druge strane, dolazi do banalizacije problema pa one koji zaista boluju poistovećuju sa onima koji žele da budu vidljivi i da skrenu pažnju na sebe u adolesentnom periodu. Tako imamo ljude koji teže ka umetničkom, misterioznom i tragičnom životu, dok drugi žive sa sramotom, neshvatanjem sebe ili završe samoubistvom. Obe strane su posledica odbačenosti u društvu, te ih nikako ne treba osuditi već razumeti, edukovati i pomoći.

 

Piše: Veljko Stanojević

Tekst nastao u okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu

KAKO FACEBOOK UTIČE NA RAZVOJ LIČNOSTI KORISNIKA?

„Sajber generacija” izraz je koji se omladini pripisuje godinama unazad. Činjenica je da je internet, sa društvenim mrežama i bezbroj dostupnih informacija, postao neizbežna dnevna rutina mladih ljudi, ipak, taj naziv koji oni nose počinje da dobija sve dublje značenje.

 
Najizloženija uticaju Fejsbuka jesu deca koja se još uvek psihički razvijaju, grade svoje stavove, temelje mesto u društvu i uče da razumeju svoju okolinu. Ovakva, nedovoljno osvešćena deca, mogu se potpuno vezati za ono što na društvenoj mreži vide, te percipirati svet potpuno pogrešno, zato je jedan od najvećih problema prerano pristupanje društvenim mrežama. Po pravilima kompanije Fejsbuk, deca mlađa od 13 godina ne smeju praviti profile, međutim ova restrikcija često se preispituje i mišljenja o tome da li su trinaestogodišnjaci dovoljno zreli da bi koristili ovu društvenu mrežu veoma su podeljena. Mladi u Srbiji imali su zanimljiva zapažanja na ovu temu.
Marko Vučković iz “Šeste beogradske gimnazije” smatra da deca u tom uzrastu nemaju realnu potrebu za društvenim mrežama. „Mislim da bi deca do neke dvanaeste godine trebalo što više da uživaju u životu bez socijalnih medija, jer koliko god nam dobrih stvari doneli, isto tako su nas i dosta otuđili jedne od drugih, a pre svega toga doveli i do stvaranja virtuelne ličnosti. Mislim da bi dete trebalo da uživa u pravom druženju.”
Dunja Parežanin iz “Sedme beogradske gimnazije” koja je još kao dete imala Fejsbuk takođe smatra da to nije bilo neophodno: „U današnje vreme, većina dece ima Fejs i ostale društvene mreže, ja sam ga takođe imala od svoje 9. godine, ali stojim iza toga da to nije bila baš najbolja odluka jer mi je oduzeo puno vremena i mislim da ima jak uticaj na mlađe korisnike.”

Krizna tačka najveće društvene platforme na internetu je „iluzija idealnog”. Tačnije, sadržaj koji ljudi postavljaju na Fejsbuk, pre svega fotografije, najčešće predstavlja njihovu idealnu sliku, drugačiju od one stvarne. Kroz čitav taj splet vizuelnih i pismenih sadržaja stvara se slika o tome kako bi ljudsko telo, ponašanje, razmišljanje, pa i način života trebalo da izgledaju, dolazi do stvaranja iskrivljene slike o lepom, a sve suprotno tim normama postaje neprihvatljivo…

Ceo tekst pročitajte na sledećem linku:

FB: Sastavni ili rastavni deo života mladih PDF

 

Autor teksta je Aleksej Purić, polaznik “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu.

CZM na socijalnim mrežama

578FansLike
4Subscribers+1
290FollowersFollow