Tatatatira!

0
737

21.vek, okružuje nas razvoj tehnologije koji je preuzeo primat. Skoro svako domaćinstvo u Srbiji ima bar po jedan televizor. Najčešće ga upotrebljava kao razonodu i priliku za odmor posle napornog dana. Tableti, laptopovi su svuda oko nas. U korak sa ovim, modernizovalo se i roditeljstvo. Danas je jedan od najčešćih načina okupiranja dečije pažnje ekran.  Ako je detetu dosadno, dajte mu daljinski. Ništa lakše! Do svoje prve godine već sami znaju da menjaju kanale, traže po internetu različite sadržaje, a roditelji ponosni kako je njihovo dete koje je tek prohodalo, toliko samostalno! Bravo! A šta ta deca gledaju na televiziji? Reći ćete verovatno neke dečije kanale…NEKE….od kojih je polovina na stranom jeziku, a druga polovina emituje crtane filmove čiji kvalitet sve više opada.  Gde su kulturni i obrazovni programi? Gde je ponuda emisija koje mogu da gledaju deca različitih uzrasta? Nema je…  „Ma šta će im to, dovoljno uče po školama“, zaista?

U današnjem vremenu, televizija je jedna od primarnih uticaja na formiranje detetove ličnosti. Dete već u ranoj socijalizaciji do svoje 12.godine, formira celokupnu sliku sveta, koja se kasnije dopunjava i proširuje. Ako svakog dana provodi vreme ispred televizora, neka bude to i sat vremena, počinje da poprima uticaj ličnosti koje se pojavljuju na ekranu, tj. počinje da se identifikuje sa njima. A sa kim će se danas identifikovati? Javne nacionalne tv stanice bi trebalo da imaju u svojoj ponudi i dečiji program. On je veoma oskudan, gotovo i da ga nema. Nije dovoljno staviti crtani film od 7 do 8 ujutru ili vikendom jednu emisiju od sat vremena. Šta je sa ostalim vremenom programa? Meni je ova slika veoma tužna, jer ne vidim bilo šta čega bi se sutradan deca sa osmehom sećala.

Moja generacija je imala tu sreću da zakači još poneki kvalitetan sadržaj. I uvek ću se sa nostalgijom sećati toga. „Šešir bez dna“ je imao posebnu draž. U ovoj emisiji je bilo svega. Od dečijih kulinarskih veština, učenja šta je zdrava hrana, koliko je važno održavati higijenu, do rešavanja različitih problema sa kojima se deca susreću i širenja znanja iz raznih oblasti.  A sve ovo je bilo dodatno zanimljivije uz Ljubivoja Ršumovića i Rašu Popova.  Sigurno su vam poznate rubrike-Vesti iz nesvesti i Sestro slatka. Legendarne „Fazoni i fore“ nikada neće dosaditi. Raduje me to što su snimili i nove epizode prošle godine, negde i dalje postoji nada.  Lane Gutović kao famozni „Pustolov“  sproveo nas je celim svetom, na spavanje bismo išli tek kada bismo pogledali „Laku noć, deco“, a za nas ljubitelje muzike  „Muzički tobogan “ je bila prava poslastica. I tako, dodje 2017.godina, a mi i dalje pričamo o ovim emisijama. I dalje se poistovećujemo sa Duškom i Zlatkom i zauvek će nas intrigirati prodavnica  „Veselo majmunče“. Zar je stvarno ponestalo toliko finansijskih sredstava da se ništa nalik ovome ne može snimiti? Ponestalo je i onog drugog, vrednijeg – ŽELJE. Malo se ulaže u detinjstvo. A ono je najbitnije, jer sutra će to dete postati čovek. Javni servis je pravio neke nove emisije, ali mora to mnogo više. Nekadašnja „srećna“ dečija televizija se ugasila, pa od toga „srećna“ ne bih rekla da je trenutno, ali izgleda da ti ljudi jesu srećni koji se pojavljuju u različitim palatama, ostrvima itd… Od dečijeg programa jedino imamo različite emisije takmičarskog tipa, tako da smo već i decu ubacili u rijaliti. Što da ne, neka se navikavaju. Danas dete nema priliku da se upozna sa svojim vršnjakom kroz njegove različite dogodovštine, probleme, situacije i da na osnovu toga razvija svoju svest. Uvek ćemo imati reprize. Doduše i one nisu danas česte. Ono što odlikuje ove emisije, jeste da su one svevremenske. Svako dete gledajući ih bilo kada, poistovetiće se sa uzbudljivim pričama i likovima. Zauvek će „Neven“ iz ’73 biti popularan,a idol detinjstva ostaće Branko Kockica. Ne znam čega će se vaša deca sećati. Ako se već drugi ne trude zbog njih, vi se trudite. Uvedite ih u ovaj dečiji svet, pomalo staromodan. Ali verujte, ništa im neće faliti.

„Ih, ta nemojte kasti!“

 

Piše: Milica Đerić

Tekst je nastao u okviru programa “Škola medijske pismenosti” koji sprovodi “Centar za marginu”

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here