Na zatvaranju drugog dana konferencije „The Global Human Rights Forum“ u Beogradu pokrenuta je diskusija o koriščenju kanabisa u medicinske svrhe. Ovo je treća u nizu konferencija koje je organizovalo udruženje građana „Centar za marginu“ sa ciljem da otvori diskusiju o gorućim pitanjima iz domena ljudskih prava. Udruženje je kao govornike pozvalo stručnjake u oblastima o kojima se razgovara i stavovi izneti na konferenciji od strane govornika i učesnika ne predstavljaju nužno stavove organizacije i njenih članova.
Panel je otvorio Dr Dejan Stevanović koji je na samom početku izlaganja naglasio da će kroz prezentaciju prikazati samo podatke različitih medicinskih istraživanja ne osvrćući se na svoje stavove po pitanju korišćenja kanabisa u lečenju pacijenata. U prvom delu izlaganja doktor je govorio o kanabinoidima i načinu na koji direktno utiču na receptore u mozgu, kako na one koji regulišu našu motoriku, tako i na receptore koji utiču na bol i imuni sistem. Konkretno kanabis se sastoji od tetrahidrokanabinoidiola (THC), koji je veoma psihoaktivna supstanca, kanabidiola CBD i drugih kanabinoida u različitim kombinacijama. Na dalje, pokrenuto je i pitanje bezbednosti korišćenja kanabisa i doktor je podvukao da kanabis pripada prvoj grupi droga koja se smatra najopasnijom jer izazivaju visok stepen zavisnosti. Ono što je u nauci poznato jeste da kanabis izaziva značajne promene u našoj moždanoj aktivnosti, a takođe i na naš kognitivni system, na primer neke aspekte pamćenja i odlučivanja. Kod korišćenja kanabisa psihijatre najviše brine psihoza kao poremećaj u kome dominira izmenjena percepcija realnosti. Druga važna stvar je da korišćenje kanabisa u adolescenciji može dovesti do različitih psihičkih poremećaja u kasnijim godinama. Kao veliki problem kod korišćenja kanabisa u medicinske svrhe javlja se doziranje količine koja se koristi jer različite količine različito utiču na pacijente u odnosu na to sa kojom se bolesti oni bore. Kada govorimo o raku, potvrđeno je da kanabis pozitivno utiče na smanjenje bolova kod pacijenata koji boluju od te bolesti, ali se i tu javlja problem korišćenja prave doze kanabisa. U skoro svim istraživanjima javljaju se iste nuspojave: vrtoglavica, mučnina i promene u kratkotrajnom pamćenju i kogniciji. Što se tiče multipla skleroze, činjenica je da kanabis pomaže pacijentima jer pozitivno utiče na rad i opuštanje njihovih mišića. Dr Stevanović ističe još jednu zanimljivu činjenicu, a to je da se kanabis danas koristi i u lečenju nekih mentalnih poremećaja, kao što je na primer anksioznost, iako ne postoji dovoljno istražiivanja i dokaza o tome. Takođe, nekada se i poboljšanja kod obolelih pacijenata koji koriste kanabis objašnjavaju placebo efektom jer pacijenti veruju da je kanabis kao biljka zdravija od drugih lekova. Sumirano, prepreke u korišćenju kanabisa u medicinske svrhe su: problem u postavljanju odnosa između THC-a i CBD-a, kontrola kvaliteta jer se u mnogim biljkama javljaju različiti kanabinoidi, način primene kanabisa (npr. oralno ili drugim putem) i na kraju individualne razlike kod svakog pacijenta. Dr Stevanović je izlaganje završio zaključkom da ne postoje dovoljno čvrsti i pouzdani dokazi koji bi omogućili legalno uvođenje kanabisa u medicinske svrhe.
Drugi panelista, Miloš Simić iz organizacije IRKA – Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa, predstavio je udruženje i ciljeve udruženja. Udruženje je osnovano u avgustu 2013. godine i čine ga oboleli pacijenti koji se leče kanabisom, kao i građani koji se zalažu za legalizaciju kanabisa u Srbiji. Gospodin Simić je takođe govorio o sastojcima kanabisa i uticaju koji imaju na ljudski organizam. Istakao je da je osnovni problem to što je većina istraživanja izvršena na životinjama u laboratorijskim uslovima, usled zabrane istraživanja o kanabisu na ljudima. Glas obolelih se ne može čuti. U Srbiji je tema legalizacije kanabisa u potpunosti medijski cenzurisana. Nacionalna televizija RTS dozvolila je svega jedan minut emitovanja programa na ovu temu u to u jedan sat posle ponoći , kao i minut i po u terminu jutarnjeg programa. Problem ne leži samo u cenzuri, već i u hapšenjima ljudi koji su koristili kanabis kako bi napravili ulje za lečenje od različitih bolesti. Udruženje IRKA se bori za pomoć ljudima koji boluju od različitih teških bolesti i podržano je od strane mnogih stručnjaka, kao što je i Dr Robert Melamede. Govoreći o legalizaciji kanabisa, udruženje ističe i pozitivne efekte legalizacije u vidu poboljšanja ekonomije čitave zemlje. Što se tiče pitanja kvaliteta semena kanabisa o kome je govorio Dr Stevanović, gospodin Simić tvrdi da bi uvođenjem zakona o legalizaciji upravo bila omogućena i kontrola kvaliteta proizvoda, što i jeste najbitnije za obolele i njihovo lečenje. Takođe, smatra da odnos THC i CBD treba da bude u odnosu od 20:1 do 1:1, tako da doziranje ne predstavlja toliki problem, a već postoje i klinički protokoli za bezbedno korišćenje i doziranje.
Ono što je zaključak panela jeste da pre svega postoji potreba za postojanjem većeg broja dobro dizajniranih kliničkih studija koji ispituju upotrebu kanabisa u medicinske svrhe kod različitih poremećaja, a koje će doprineti kvalitetnijim i preciznijim zaključcima, kao i promena zakonskog okvira.
Piše: Minja Bujaković
Prevod: Mladen Mladenović
