Piše: Julijana Spasić
Foto: Združena akcija
U četvrtak, 18.04.2019. u tribinskoj sali Doma omladine održan je Radni sto ,,Dve godine Združene akcije „Krov nad glavom“ – rezultati i budućnost“ u organizaciji Centra za politike emancipacije. Na Radnom stolu govorili su; Ana Vilenica i Ivan Zlatić iz Združene akcije „Krov nad glavom“ kao i Sara Nikolić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Razgovor je moderirao Janko Stefanović. Govornici su pokušali da, između ostalog, ponude uvid u početke rada organizacije, početak nastanka problema i ,,epidemije“ prinudnih iseljenja kao i da prisutnima prenesu iskustva iz dosadašnje borbe. Pitanja koja su se otvorila ticala su se budućnosti Združene akcije kao i daljeg razvoja borbe za stanovanje.
Ana Vilenica je na početku istakla da je epidemija nasilnih iseljavanja kao posledica naplate duga uzela maha u Srbiji početkom 2017. godine zahvaljujući stavljanju u pogon novog instrumenta naplate duga odnosno privatno-javnih izvršitelja. „Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine privatizovan je izvršni postupak i nastaju javni izvršitelji koji funkcionišu kao prave privatne firme i uteruju dugove uz pomoć i podršku države i policije. Privatni i javni izvršitelji uvedeni su kako bi se rešio problem neefikasnosti izvršavanja sudskih presuda“, navodi Vilenica, naglasivši da je uvođenjem javnih izvršitelja ,,u petoj brzini“ na postojeći sudski sistem došlo do epidemije izbacivanja ljudi, ali i sistemskih nepravdi.
Ivan Zlatić se slaže sa Vilenicom o uzroku hiperprodukcije beskućništva, odnosno drastičnom porastu ljudi sa beznadežno nerešenim stambenim pitanjem. „Ovaj problem se ne rešava. S jedne strane beskućništvo je u porastu, politike odgovora na problem stambenog pitanja ne postoje. Mislim da je jako bitno da razumemo da je osnovni problem narastajuće siromaštvo“, navodi Zlatić.
Koren problema leži u ukidanju svake zaštite stanarskog prava u našem pravnom sistemu. ” Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, zapravo je samo Zakon o održavanju zgrada, on nije Zakon o stanovanju s obzirom na to da je stanovanje kao kategorija potpuno izbačena iz njega. Pre toga je izbačena i iz Ustava, ali ovde je zakon bitan jer je legalizovano da stanarsko pravo više ne postoji, ono kao kategorija ne postoji više u našem pravnom sistemu. S jedne strane ukinuta je sva zaštita stanarskog prava, a s druge strane su dodatno pojačani problemi takozvanih ,,siromašnih vlasnika“ koji podrazumevaju ljude koji imaju neku nekretninu u kojoj žive, ali koji zbog siromaštva vrlo lako mogu postati plen izvršiteljskih ili drugih pravnih poslova“, objašnjava Zlatić.
Pored gubitka stanovanja kao pravne kategorije, Zlatić navodi još jednu otežavajuću okolnost koja se ogleda kroz dodatne novčane nadoknade u vidu nameta za održavanje zgrada. Zlatić se priseća argumentacije Vlade koja je tvrdila da su fasade u lošem stanju jer su ljudi nekulturni, da to nije posledica siromaštva, odnosno nemogućnosti stanara da izdvoje dodatan novac za sređivanje fasade. On navodi i to da su organizacije koje će kasnije postati ,,Krov nad glavom“ zajedno sa udruženjem ,,Zaštita podstanara“ uspele da malo uspore donošenje ovog novog zakona, i uspeli su uvedu neke sitne izmene u zakon, međutim zakon je na kraju donet. Od tada je najveći fokus na zaštiti ljudi od izvršitelja na licu mesta, što je za organizaciju najvažnija aktivnost, ali i ujedno aktivnost koja dosta iscrpljuje aktiviste, rekao je Zlatić.
„Bitno je uvideti suštinski problem da čak i ako dekriminalizujemo izvršiteljsku profesiju, i vratimo je pod sudsku kontrolu, ukoliko ih upristojimo i to ne bude više prostor za podršku prevarantima, ljudi će i dalje ostajati bez krova nad glavom. To je nešto što moramo da razumemo, sve prethodno navedeno je bitan element, ali ono što je naš centralni predlog Ministarstvu jeste da se pravo na dom zaštiti u pravnom postupku i da pravo na dom bude van domašaja uterivanju dugova. Nekretnina koja ima funkciju doma, kao i sredstva za rad koji ljudima omogućavaju preživljavanje ne mogu na bilo koj način biti predmet izvršnog postupka, prosto van su domašaja“, navodi Zlatić.
Sara Nikolić iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju prezentovala je rezultate istraživanja ,,Demokratizacija odozdo: formiranje i delovanje novih društvenih pokreta u Srbiji i Makedoniji“, gde je jedan od istraživanih društvenih pokreta bila i Združena akcija ,,Krov nad glavom“. Kao najveći uspesi ovih pokreta, iz ugla samih aktera, izdvaja se širanje svesti u njihovim lokalnim zajednicama, podsticanje na aktivizam i političko organizovanje. Združena akcija, okupljena oko veoma konkretnih i specifičnih ciljeva od strane pripadnika ostalih pokreta prepoznata je kao najefikasniji pokret trenutno. Kao ilustraciju, Sara navodi iskaz jednog od aktivista: „Najvećim uspehom smatram najpre svaku porodicu koja je ostala pod svojim krovom nad glavom i to što smo uspeli da pitanje krova nad glavom izbacimo u neku širu javnost, da se o tome priča, da su ljudi postali svesni da se to dešava, da to može da se desi svakom od nas, da li će nas prevariti, da li će se desiti da u jednom trenutku ostanemo bez novca zbog života ovakav kakav jeste, čini mi se da su ljudi postali malo više svesni i da vode više računa o svemu tome“.
Međutim kada je reč o neuspesima, aktivisti Združene akcije najčešće navode konkretne akcije i delovanja kada nisu bili zadovoljni kako su se organizovali zbog umora ili međusobne loše komunikacije. Ipak, samo znanje o organizovanju za Zlatića je veliki uspeh: „U uslovima u kojima je svaka infrastruktura za organizovanje uništena, ili ne postoji, ili su kao sindikati potpuno ispražnjeni smisla i sadržaja, a novi vidovi organizovanja kao npr. NVO, ne daju efektivni odgovor oko organizovanja, to što smo za ove dve godine tražili i pronašli odgovor kako da se organizujemo i efektivno rešimo neki problem ili utičemo na njegovo rešavanje smatram velikim uspehom“, zaključio je Zlatić.
