U današnje moderno vreme prožeto raznolikim tehnološkim sadržajem i novotarijama, uključujući mnogobrojne gedžete, postalo je svima dostupno i jednostavno uznemiravati i uzurpirati nečiji mir ulaskom u njegov život kroz neki vid magičnog portala putem ekrana. Takav vid vršenja terora nad nekim putem mobilnih telefona, kompjutera, tableta, te raznih društvenih mreža i platformi, naziva se “Sajber nasiljem”.
Pod okriljem sajber nasilja najčešće potpadaju radnje kao što su pretnje, slanje neukusnih ili zastrašujućih poruka, provokacije na rasnoj, etničkoj ili seksualnoj osnovi. U najveći broj ovih “sajber terorista” spadaju, nažalost, deca. Današnjoj deci i omladini skoro sve je dostupno u oblicima i razmerama koje postaju nezamislive. Mnogi vladaju i tehnikama koje dozvoljavaju “njuškalu” da upadne u žrtvin kompjuter i tamo vršlja ubacujući virus, kao i to da dođe do privatnih datoteka koje kasnije može zloupotrebiti na račun žrtve tako što će je, na primer, javno osramotiti odajući i prikazujući njene privatne fotografije, prepiske, itd.
Od ovoga se žrtva može donekle odbraniti, tako što neće otvarati sumnjive poruke ili mejlove, kliktati na sumnjive linkove iz nepoznatih izvora ili odgovarati na preteće poruke. U aktivnije mere predostrožnosti spadaju i blacklisting/whitelisting imejl naloga, menjanje imejl adrese s vremena na vreme, kao i menjanje naloga na mobilnom telefonu. Međutim, organi nadležnosti još uvek samo razmatraju zakone o sajber zlostavljanju, obzirom na to da je ova pojava relativno nova. To nikako ne ide u korist žrtvi, ali je svakako pametno obratiti se lokalnoj policiji ili advokatu u slučaju da stvari izmaknu kontroli.
Postoji više oblika sajber nasilja, a to između ostalih, mogu biti: maltretiranje koje uključuje slanje zlonamernih i uznemiravajućih poruka, slanje vulgarnih sadržaja, izopštenje iz neke od ili više zajednica na društvenim mrežama, otkrivanje seksualne orijentacije ili lični identitet žrtve koja to želi da prikrije, otvaranje lažnih naloga u žtrvino ime pretvarajući se da je ona, kao i eventualna krađa identiteta putem interneta.
Sajber zlostavljanje ili onlajn etiketiranje, takođe mogu dovesti do razvitka značajnih emocionalnih i mentalnih problema, kao i bilo koji drugi oblik maltretiranja. Zapravo, žrtva doživljava iste simptome, a to su najčešće stres, anksioznost, strah, nisko samopouzdanje i depresija, kao i neka jedinstvena negativna i neprijatna osećanja prouzrokovana internet revolucijom. Sve to može u priličnoj meri uticati na opšti školski uspeh, kako to dovodi do pada koncentracije i uopšte raspoloženja kod deteta ili mlade osobe. Još je gora situacija kada u tom vidu zlostavljanja učestvuje veća grupa osoba, te tako žrtva doživljava sebe kao samu protiv svih na svetu, bez ikoga ko je može razumeti i ko joj može pomoći. Time se stvara se osećaj nemoći i bezvrednosti, sramote i nezadovoljstva samim sobom. U nekim slučajevima i najgorim scenarijima, žrtva počinjava samoubistvo nakon dugog i neprekidnog niza maltretiranja koja mogu ostaviti dugoročne posledice i dovode do toga da se žrtva odlučuje na takav korak.
Piše: Bojana Prašović
Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu