U okviru konferencije “The Global Human Rights Forums” mogućnost prezentovanja svojih autorskih radova imali su i sami učesnici u okviru Panela učesnika. Za ovaj panel odabran je rad učesnice iz Turske, Cansu Guclu, koja je govorila o pravima kurdske nacionalne manjine u Turskoj, sa posebnim osvrtom na ligvinstička prava.
Kurdi predstavljaju najveću manjinsku etničku grupu u Turskoj i broje oko 15 miliona pripadnika. Naseljeni su na celokupnoj teritoriji Turske, ali primarno u istočnoj i jugoistočnoj Anatoliji. Još od 70-ih godina prošlog veka Turska je u više navrata osuđivana od strane Evropskog suda za ljudska prava za više hiljada kršenja ljudskih prava. Osude su uglavnom bile povezane sa egzekucijom kurdskih civila, mučenjima, prisilnim raseljavanjima, uništavanjima kurdsih sela, kao i politički motivisanim hapšenjima, ubijanjima i nestancima kurdskih novinara.
Slučajevi lingvističkih prava su takođe razmatrana u okviru prava na slobodu garantovanu Članom 10.
Problem datira od 1923. godine kada je termin “etnička, lingvistička i religijska manjina” zamenjen terminom “nemuslimansko tursko stanovništvo”, tako da turski zakoni o nacionalnim manjinama ne identifikuju ovu zajednicu. Ustav iz 1924. godine sve stanovnike Turske prepoznaje kao Turke, a objavljivanje na bilo kom jeziku osim turskog bilo je zabranjeno aktom Parlamenta donetim pod sloganom “Građani, pričajte turski!”. U literaturi se kurdski jezik zadržap samo u novelama, pričama i sličnim delima. Sve navedeno dovelo je do toga da se Kurdi osećaju ugroženo u Turskoj, njihov jezik i identitet doveden je u pitanje. Iako turska vlada pokušava da se približi Kurdima putem različitih reformi, da li će se uvideti značaj jezičke reforme još uvek je otvoreno pitanje.
