Piše: Marko Petrović
Foto: Stephane P, Visualhunt

Greta Tunberg je srednjoškolka iz Švedske koja je za godinu dana postala najpopularnija aktivistkinja za klimatske promene i to sa samo šesnaest godina. Prošlo je već više od godinu dana od kako je Greta revolucionarno povela svoj školski klimatski štrajk. Ona je na taj način pozivala svoje vršnjake širom države da svakog petka beže iz škole i protestuju ispred zgrade švedskog parlamenta. Ovim protestom stvorila je globalni pokret ,,Petak za buducnost”. Greta je na svojim prvim klimatskim štrajkovima pozivala švedsku vladu da preduzme konkretnije akcije u očuvanju životne sredine i već tada se obraćala i celom svetu.

Greta je prvi put za klimatske promene i globalno zagrevanje čula sa samo osam godina i tada joj nije bilo jasno zašto se ovako malo radi na rešavnju ovog gorućeg problema. Zbog ovakvih kataklizmičnih i pesimističnih shvatanja, Greta je navodno obolela od depresije sa jedanaest godina. Kada je imala četrnaest godina izazvala je porodicu da daju svoj lični doprinost u smanju zagađenja prirode na taj način što će postati vegani i prestati da lete avionom, recikliraju i voze automobile na biogas i biogorivo. Porodica ju je podržala a njena majka se odrekla internacionalne karijere operske pevačice kako bi bila uz nju. Podrška njene porodice je svakako, jedan od najvećih uticaja koji je oblikovao njen bunt i determinizam da se suprotstavi svetskim globalistima i kapitalistima. Ukoliko upravo sada ukucate njeno ime na Googlu izaćiče vam preko 130 miliona rezultata, što svakako znači da je ova mlada devojka iz Stokholma već postala globalni fenomen. U javnosti, najčešće je percipiraju na dva načina kao mladu herojinu, klimatsku ratnicu, predvodnicu generacije Z ili kao populistkinju, političkog pijuna, manipulisano dete sa psihozama. Nakon Gretinih izjava školarci širom planete i studenti inspirisani Gretom, su se okupljali na trgovima svojih gradova i pružali podršku za borbu protiv klimatskih promena, Beograd takođe nije bio izuzetak gde se 20.9.2019. godine, odžao klimatski protest na Terazijama. Ovaj eho i njen uticaj na  mišljenje mladih ljudi širom sveta se drugačije naziva i ,,The Greta Effect’’.

Četrnaestog avgusta Greta je započela svoje putovanje u Njujork ali ne avionom, kao što bi i svaki građanin Švedske učinio, već trkačkom jedrilicom koju pokreće solarna energija i podvodne turbine. Greta je protivnica aviona jer emitiju ugljendioksid koji zagađuje atmosferu. Ova devojka je jedrilicom preplovila Atlantski okean i na taj način, još jednom pokazala svoju čvrstu želju da se globalnom zagrevanju stane na put. Njeno putovanje je trajalo ukupno 15 dana. Do sada najuticajniji Gretin govor dogodio se na Samitu o klimatskim promenama UN u Njujorku, njeno obraćanje javnosti je gotovo uvek direktno, gde proziva i poziva svetske lidere da nešto učine, sklona je pesimističkim predikcijama a njen govor je senzualistički i obojen emocijama. „Sve ovo je pogrešno. Ne bi trebalo da budem ovde. Trebalo bi da sam u školi, na drugoj strani okeana, a ipak, vi tražite nadu od nas mladih ljudi. Kako se usuđujete?” Deo je Gretine izjave na Samitu UN-a. Ona je uvek isticala kako odrasli ljudi ignorišu probleme životne sredine i da sada mladi ljudi moraju da se bore za životnu sredinu. Na komplikovana pitanja daje jasne i jednostavne odgovore a društvene mreže kao što su tviter i instagram koristi za komunikaciju sa ljudima širom sveta. Greta zahteva od državnih moćnika da poslušaju naučnike i da deluju. 

Nakon ovog govora Donald Tramp, predsednik SAD-a se posmevao mladoj aktivistkinji na društvenoj mreži Tviter, gde je podelio njen govor i napisao „Izgleda da je ona srećna, mlada devojka koja se raduje sjajnoj budućnosti. Lepo je to videti“. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je na Ruskoj energetskoj nedelji da ne deli entuzijazam govora Grete Tunberg. Greta boluje od Asperbergovog sindroma i opsesivno kompulsivnog poremećaja a njeni roditelji su odustali od svojih karijera kako bi se brinuli o svojoj ćerci kako je navedeno u biografiji Gretine majke Malene Ernman na zvaničnom sajtu Grete Tunberg.

 Postoje razne teorije zavere koji koji pokušavaju da pokažu da priča o ovoj devojci nije onakva kakvom se prikazuje. Kanadska novinarka Kori Morningstar objavila je nekoliko članak gde kritikuje javnost, Gretine roditelje i ljude koji stoje iza nje. Ona smatra da se radi o takozvanom spasavanju kapitalističkog eko (ekonomskog) sistema, i navodi da u nedostatku biznis planova Gretin pokret pretvara prirodu u robu stavljajući na prodaju čak i vazduh koji dišemo. Norveški psihijatar Freg Hegen smatra da je pishološko oboljenje Grete ključ u ovom marketinškom triku. On navodi da njena majka zloupotrebljava ovu devojčicu na taj način što ju je gurnula u tzv. klimatski rijaliti. Hegen navodi da se globalne prevare najbole prodaju uz heroja a Greta je upravo to što im treba. Ovaj psihijatar smatra da je veoma jednostavno objasniti zbog čega se uz pomoć Grete u ulozi bespomoćne maskote proglašava klimatska kriza : „Za promociju zelenog biznis plana potrebno je izludeti mase opasnošću od prekomerne emisije CO2 koji stvara efekat staklene bašte, zbog čega temperatura raste, a raste i nivo mora, polarni medvedi gladuju do istrebljenja a klimatske izbeglice lutaju svetom… Na taj način nas uvlače u psihodramu, u kojoj učestvuje i devojčica tužnog lica kojoj je dodeljena uloga proroka koji nas obaveštava o skorom kraju.“ Među skepticima pojavila su se pitanja kao što su: ko profitira od njenog angažovanja i šta se zapravo krije iza brižne devojčice, da li je ovo samo povećanje profita ekološkim kapitalistima?

 Ovo su samo neka od mišljenja o Greti Tunberg, ali svakako već možemo videti koliko je svet polarizovan što se tiče ove mlade aktivistkinje i njenih intervjua, međutim, uprkos svim izjavama i objavama o njoj, Greta je itekako najuticajnija tinejdžerka današnjice, klimatska aktivistinja i influenserka koja nikoga nije ostavila ravnodušnim a da li je u pitanju stvarni rat protiv globalnog zagrevanja, klimatskih promena i za životnu sredinu i ili je ovo samo farsa i rijaliti program globalnih razmera radi sticanja većeg kapitala pojedinih ekološko-ekonomskih stranaka ostaje da saznamo u ne tako dalekoj budućnosti.

Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu