Piše: Miloš Đošić
Foto: Press Centar
Poslednjih godina naročit problem predstavljaju hapšenja teško bolesnih ljudi koji kanabis kupuju ili uzgajaju ilegalno, rekla je aktivistkinja Nataša Brašić, na konferenciji pod nazivom „Hapšenje teško obolelih pacijenata koji se leče kanabisom“, koja je održana u petak, 22. februara, u Beogradu, u organizaciji Udruženja građana – Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa (IRKA).
O svom iskustvu govorio je Dragoljub Mrđić, koji je pre dve godine uhapšen zbog posedovanja marihuane. On je u svom stanu, u improvizovanim uslovima, zasadio dve biljke. Kada je ubrao cvetove, kako kaže, dobio je 88 grama marihuane koje je sačuvao da bi sebi napravio lek. Ubrzo je došla policija i sve oduzela, a on je uhapšen.
“Ja bolujem od epilepsije. Živim sa bratom blizancem i mojom suprugom Sanjom, koji su takođe teško bolesni ljudi. Sanja ima dijagnozu F250, brat ima težak oblik epilepsije. Želeo sam da na taj način lečim brata, pošto sam sebe tako izlečio. Do hapšenja sam imao tri napada u 21. veku. Bio sam u zatvoru tri i po meseca, i po izlasku iz zatvora počeo sam dobijati redovne napade”, rekao je Mrđić.
Čak 16 bolesnih članova Udruženja IRKA i članova njihovih porodica je uhapšeno, procesuirano i krivično osuđeno u prethodne četiri godine. Iz Udruženja ističu da antihumani zakon pretvara oko milion građana, korisnika kanabisa u medicinske svrhe, u kriminalce, dok se istovremeno prohibicijom obezbeđuje finansiranje mafije. Novi predlog izmena krivičnog zakona preti da pogorša već postojeće stanje.
“Krenulo je lečenje kortikosteroidima, od kojih mi je bilo mnogo, mnogo gore. Kad primim kortiko terapiju, više ne znam ni da pišem, ni da govorim, ni da ustajem sama. Donekle budem pokretna dok ne primim terapiju, onda totalno izgubim osećaj u nogama, ne mogu da hodam, da se kupam sama, a o deci da i ne pričam. Nakon primljene druge terapije, rekla sam Danijelu da je ne mogu više da živim tako, da me deca gledaju. Skuvao je ulje od nekih deset grama trave, toliko smo imali para. Dao mi je vrlo malo, manje od zrna pirinča. Ja sam posle pola sata ustala iz kreveta i prišla kod kompjutera da pustim deci crtani. Sada pijem kanabis možda jednom u deset dana, samo da održim moje stanje”, objašnjava Dragana Stanković, čiji je muž, pokušavajući da joj obezbedi kanabis za lečenje multipla skleroze, imao problem sa zakonom.
Svaki deseti građanin u Srbiji koristi kanabis
U obrazloženju novog Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, u okviru razloga za donošenje zakona, nalaze se rezultati Nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Republike Srbije iz 2014. godine, kao i ESPAD istraživanja iz 2011. godine. Prema ovim istraživanjima oko 7,7 odsto stanovnika koristi kanabis, što je više od pola miliona građana Srbija, a prema nezvaničnim podacima verovatno i više.
Dok se u Srbiji pooštrava kaznena politika, i uz nju jedino u Hrvatskoj i Albaniji hapse bolesni korisnici, u Evropi i svetu sve više zemalja priznaje lekovita svojstva kanabisa i pravno reguliše njegov status omogućavajući tako njegovu dostupnost i korišćenje u lečenju.
Evropski parlament je sredinom februara usvojio Rezoluciju o kanabisu sa preporukama svim državama da ukinu prohibiciju i progon korisnika. EP poziva na uvođenje kanabisa u medicinsku praksu, a lekarima dozvoljava njegovo prepisivanje u terapijske svrhe.
“U ovom trenutku, prema mom saznanju, pred Višim sudom u Beogradu je u toku nekoliko krivičnih postupaka gde su osuđena lica pacijenti koji su u ogromnoj većini slučaja, u kućnim uslovima uzgajali kanabis i od njega, takođe u kućnim uslovima, spravljali derivate kanabisa, što je najčešće ulje, a sve to u svrhu lečenja. Ova lica su uglavnom procesuirana na osnovu člana 246, stav 1, Krivičnog zakonika Srbije, koji se odnosi na proizvodnju, stavljanje u promet, prodaju, posredovanje i držanje radi prodaje, opojnih droga. Zakonodavac očigledno nije napravio nikakvu razliku, ističe advokatica, Dragana Adžić.
Ona zaključuje da kod ovih pacijenata nije bilo umišljaja, što je bitan element krivičnog dela. Laicima ove količine kanabisa mogu delovati kao držanje u nameri prodaje, ali to nije dovoljno da bi lice bilo procesuirano. Osnov za oslobađanje od gonjenja je upravo nepostojanje namere i umišljaja da se trguje narkoticima.
Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu
