U Srbiji se medikamenti za ovaj virus zbog nedostatka sredstava za nove testove prepisuju na osnovu simptoma koristeći neke koji se ne primenjuju duže vreme ni u jednoj drugoj državi, pa je životni vek pacijenata kod nas kraći i sa više negativnih efekata u donosu na delove u kojima se prepisuju oni novijeg datuma.
Jelena, šezdesetogodišnjakinja iz Beograda, kao i većina svojih vršnjakinja radi, brine o porodici, čuva unuke, međutim ono što je od njih izdvaja je to što već 32 godine živi sa HIV-om. Kada je saznala da je pozitivna o HIV-u se u našoj zemlji malo znalo, tako da tada, sa svojih 27 godina, nije ni znala šta joj se dešava.
– „Ja sam postala HIV pozitivna kao intravenozni korisnik droga. Za svoje stanje nikoga nisam krivila jer kada se nesavesno ponašate svesni ste da nešto može da vam se desi, a meni se upravo to desilo“, navodi ona.
Terapija se u Srbiji prvi put pojavila 1997.godine i to samo dva leka, tako da je ona skoro 13 godina živela bez terapije i u tom periodu rodila ćerku koja ni sada ne zna da joj majka ima HIV. Danas je situacija drugačija jer su se u međuvremenu pored ta dva leka pojavili i novi, pa doktori na infektivnoj klinici danas raspolažu sa 15 različitih lekova.
Dve grupe lekova koje se koriste u lečenju HIV-a su Analozi nukleozida koji sadrži pet lekova i Nukleozidni analozi koji sadrži šest lekova. Neke od nuspojava koje se najčešće javljaju posle uzimanja ovih medikamenata su mučnina, vrtoglavica, konstantna malaksalost, gubitak apetita i jaki bolovi u stomaku, piše u izveštaju JAZAS-a.
Problem sa ovim lekovima je što oni, iako su delotvorni i pacijentima pomažu da im broj kopija virusa u krvi bude nula, na njih ostavljaju i neželjene efekte. Uvođenjem savremenijih lekova druge i treće generacije i nabavkom testova za rezistenciju na terapiju kvalitet života kod mnogih pacijenata bio bi na višem nivou. Načelnik odeljenja za HIV i AIDS na Infektivnoj klinici u Beogradu prof.dr Đorđe Jevtović objašnjava da je antivirusna terapija kombinacija nekoliko lekova istovremeno i da su svi oni dostupni o trošku RFZO-a, ali problem je što oni nisu i najmoderniji.
– „Sve su kombinacije efikasne u postizanju optimalne supresije replikacije virusa, ali neke od tih ,,zastrelih” kombinacija imaju i značajna neželjena dejstva, zbog čega su i napuštene u bogatim zemljama, a korsite se još uvek u zemljama Trećeg sveta“, kaže doktor Jevtović.
Neželjena dejstva
Veoma je važno razlikovati neželjena dejstva lekova od simptoma bolesti jer se simptomi leče na drugačiji način. Neželjeni efekti na ove lekove su mučnina, bol u stomaku, nesvestice, tahikardija i temperatura, zbog čega se određeni pacijenti odlučuju da odustanu od terapije, ali profesor Jevtović kaže da oni nisu većina.
Đurica Stankov, aktivista ,,AS centra“ već 12 godina ima HIV, redovno koristi terapiju i kaže da ona na njega deluje i da do sada nije imao nekih zdravstvenih problema što se tiče HIV-a, ali u poslednje vreme ima određene zdravstvene probleme za koje kaže da su izazvane upravo terapijom.
– „S obzirom na to da ovu terpiju moraju da piju čitavog života, ljudi posle više godina uzimanja terapije postepeno počinju da se razboljevaju od tih lekova, a ne od HIV-a i ta terapija je zaista štetna i napada vitalne organe. Ja već tri godine imam problem sa polineoropatijom. Čitav deo leve ruke prosto kao da je druga država, osećam kao da non-stop mravi mrve nešto, kao da nije moj deo tela“, kaže Stankov.
Jelena, za razliku od njega, pored HIV-a boluje i od hepatitisa C, tako da joj je jednom prilikom doktorka baš iz tih razloga prepisala lekove srednje generacije od kojih joj je pozlilo. S obzirom na to da virus na svakog drugačije deluje, veći izbor lekova, ali i dostupnost testova na rezistenciju koji bi svakome odmah pokazali koji mu lek najviše odgovara, uštedeli bi i novac jer se ne bi trošilo na lekove koji pacijentu ne odgovaraju, smatra Jelena.
Nadležnost
Dr Dragana Vujičić, pomoćnik ministra u sektoru za lekove i medicinska sredstva kaže da je postupak stavljanja lekova na listu koji se izdvajaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u nadležnosti Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Sa druge strane epidemiolog dr Vera Joković – Kostić kaže da se odluke o lekovima donose na nivou Ministarstva zdravlja, dok se Institut za javno zdravlje bavi nadzorom nad obolevanjem i umiranjem od HIV-a i AIDS-a.
Jedna od nadležnosti RFZO-a je da sprovode postupak javnih nabavki u ime i za račun Republičkog fonda i davalaca zdravstvenih usluga u skladu sa zakonom. U sektoru za lekove i medicinska sredstva pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije obavljaju se poslovi koji obuhvataju praćenje i analizu esencijalne liste lekova Svetske zdravstvene organizacije, izradu predloga, praćenje i analizu sprovođenja nacionalne strategije u oblasti lekova, kao i praćenje, analizu i predlaganje mera za obezbeđivanje dostupnosti lekova .
Osim u Beogradu, infektivne klinike u Srbiji nalaze se i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Njima je, prema mišljenju Rajka Grestića iz udruženja ,,Crvena linija“ iz Novog Sada, pored savremenije terapije potrebna i modernija oprema, a u zemljama bivše Jugoslavije situacija je uglavnom slična.
– „Sto se tiče okruženja, zemlje koje su u Evropskoj uniji imaju savremeniju terapiju, dok su neke zemlje na našem nivou, a neke i zaostaju za Srbijom. Polako, ali sigurno se uvode neki novi, bar za nas novi lekovi, a nadamo se da će država, zapravo Fond, odobriti i novije lekove koji se koriste i u Evropi. On ih za sad polako uvodi na kašičicu“, objašnjava Grestić.
Sa druge strane, ono što najviše pogađa naše građane prema mišljenju Đurice Stankova je to što se u Hrvatskoj, koja je pre dvadesetak godina bila ista država sa našom, već duže vreme koriste moderniji lekovi.
– „Ono što naše ljude zabrinjava je to što znaju da na samo 150 km od Beograda postoji mnogo bolja terapija, a ne mogu da je koriste jer nisu državljani te zemlje“, objašnjava Stankov.
U Srbiji trenutno prema podacima Instituta za javno zdravlje živi oko 3200 osoba zaraženih HIV-om. Ako se bolest otkrije na vreme i odmah krene sa terapijom šansa za normalan život bez komplikacija je vrlo moguć. Terapija za koju pored pacijenata i nadležni lekari smatraju da je zastarela daje određene rezultate, što je nadležnim institucijama sasvim dovoljno i ne bave se previše ovim problemom.
Na godišnjem nivou 18 milijardi dinara
Vlada Republike Srbije u avgustu usvojila je novu pozitivnu listu lekova na koju je stavljeno 68 medikamenata zastarele lekove sa liste A i A1 potroši nešto više od 18 milijardi dinara piše u planu javnih nabavki RFZO-a. U avgustu ove godine Vlada Republike Srbije usvojila je i novu listu pozitivnih lekova na kojoj se ni ovoga puta nisu našli lekovi za HIV.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar krajem septembra tekuće godine sklopio je sporazum sa ambasadorom Francuske Frederikom Mondolinijem o saradnji u oblasti lečenja HIV-a. Na sajtu ministarstva piše da je dogovorena intenzivna saradnja domaćih i francuskih zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti, ali još uvek nije precizirano na koji način će se ova saradnja odvijati.
Uvođenjem modernije terapije ovim pacijentima, koji su pored institucija odbačeni i od društva, država bi pružila i kvalitetniji i duži život sa mnogo manje negativnih efekata, kakav vode građani ekonomski stabilnijih zemalja. Uspešnost lečenja bila bi na višem nivou, a verovatnoća preživljavanja dužeg od 30 godina, uz redovno uzimanje terapije, bila bi viša od 80%, smatraju stručnjaci. Procene ukazuju da bi pojavom novih generacija terapije u budućnosti životni vek ljudi koji žive sa HIV-om bio približno isti onome kod ljudi koji taj, za sada još uvek neizlečiv virus, nemaju u svom organizmu.
Piše: Marija Milutinović
Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu
