Naučnica iz Srbije Anja Čarapić stalna je članica tima “The Global Human Rights Forums” konferencije kada su u pitanju pitanja iz oblasti ekologije, okruženja i klimatskih promena. Na prvoj konferenciji u oktobru prošle godine Anja je održala panel “Prisilne migracije uslovljene klimatskim promenama – primer ostrvskih zemalja” u okviru koga je putem video chata uključila Angélique Pouponneau iz Sejšela koja je podelila svoja iskustva iz prve ruke. Na drugoj konferenciji govorila je na panelu “Osnovni životni resursi i ljudska prava” gde je osvrnula na problem privatizacije resursa vode, zajedno sa Thuvarakom Thavayogarajah, doktokom biomedicinskih nauka iz Nemačke koja je govorila o društvenim okolnostima koje prouzrokuju malariju. Ponosni smo što možemo da najavimo da će Anja biti gošća i treće konferencije i održati panel na temu značaja pariskog klimatskog sporazuma.
Na samom početku razgovora zamolili smo Anju da nas uputi podrobnije u rad svoje omladinske organizacije EcoHub i buduće planove.
– EcoHub je omladinska ekološka organizacija koja teži uvećanju znanja o ekologiji u okviru šire zajednice u Srbiji putem neformalnih sastanaka, predavanja i radionica. Trenutno radimo na projektu ekoloških radionica putem kojih studenti dobijaju mogućnost da postanu mentori učenicima osnovnih škola u oblasti ekologije, steknu nova iskustva i razmenjuju znanja sa drugim mladim ljudima.
“Nažalost moram da priznam da se ekologija još uvek pozicionira jako nisko na listi prioriteta u Srbiji.”
Završila si studije u Finskoj, šta si studirala?
– Zapravo, to je više bio nastavak studija u domenu ekologije koje sam započela na Beogradskom univerzitetu. Odlučila sam se za Helsinski jer smatram da je to pravo mesto za specijalizaciju na polju urbane ekologije koje pruža odgovore na mnoge ekološke izazove današnjice.
Odabrana si da učestvuješ u internacionalnom treningu o održivom razvoju u domenu ekologije. O čemu se zapravo radi?
– Imala sam tu sreću da budem izabrana kao predstavnica Srbije na YES projektu 2017. U pitanju je intenzivna obuka u okviru koje 20 mladih iz celog sveta dobija šansu da radi na sopstvenim projektima u oblasti održivog razvoja u mentorstvo lidera na svetskom nivou.
Osnovni problem za nekoga iz Srbije kada je u pitanju ovakav tip treninga jeste finansiranje. Reklo bi se da ekološki ciljevi nisu prepoznati dovoljno od strane Vlade. Da li postoji neki oblik finansiranja naučnika ili istraživanja u ovoj oblasti?
– Iz mog iskustva, postoje određeni fondovi dostupni nevladinim organizacijama, ali ne i pojedincima. Nažalost, moram da priznam da se ekologija još uvek pozicionira jako nisko na lestvici prioriteta u Srbiji.
Koji su tvoji sledeći profesionalni ciljevi?
– Budući ciljevi su usmereni pre svega na nastavak razvijanja EcoHub-a, zajedno sa grupom izuzetno entuzijastičnih kolega sa kojima radim, kao i rad na startup-u čija sam jedna od pokretačica, a koji možete pogledati na sledećem linku: http://urbigo.me.
Na našoj prvoj konferenciji prezentovala si temu fokusiranu na ljudska prava osoba koje napuštaju ostrvske zemlje usled poplava. Ti si pionirka kada je ova tema u pitanju u Srbiji, a svega nekoliko naučnika u svetu istraživalo je ovu oblast iz perspektive ljudskih prava. Šta su najveći izazovi sa kojima se ovi ljudi suočavaji i šta je ovaj problem prouzrokovalo?
“Zamislite samo kako biste se vi osećali kada bi videli da je plaža na kojoj ste se igrali kao deca sada potpuno pod vodom?”
Nedugo nakon konferencije izašao je film Leonarda Di Kaprija koji govori o ovoj temi. Koliko je važno da se poznate ličnosti uključe u podizanje svesti o klimatskim promenama?
– Dobra stvar u tome je podizanje svesti na globalnom nivou, ali vrlo sam oprezna kada su u pitanju poznate ličnosti i političari koji postaju ekološki naučnici. Očigledno je da ljudi kao vrsta dramatično menjaju okruženje, ali te promene planeti donose više lošeg nego dobrog. Klima je vrlo kompleksan sistem i neophodno je odvojiti politiku od toga.
U toku panela razgovarala si sa Angélique Pouponneau iz Sejšela. To je bilo jedinstveno iskustvo kako za učesnike konferencije, tako i za tebe, da podelite viđenja i održite Q&A sa nekim ko dolazi iz podneblja koje je najviše pogođeno klimatskih promenama. Šta je to tebi značilo, profesionalno i privatno?
– Ona je zaista jako profesionalna i mislim da je njeno iskustvo upotpunilo panel na najbolji mogući način. Iznela je na ličnom primeru sve ono o čemu možemo samo da čitamo i to je zaista neprocenjivo.
Na drugoj konferenciji govorila si o privatizaciji resursa vode. Možeš li da uporediš modele privatizacije u Srbiji i u ostatku sveta. Šta su najveći problemi?
– Modeli su manje-više isti. Fabrike vode nemaju dovoljno resursa da unaprede svoje usluge i iz tog razloga prodaju se moćnim kompanijama za mnogo manje novca nego što je njihova istinska vrednost. Srbija je među prvih 50 zemalja na svetu kada su u pitanju čisti i zdravi izvori vode, ali usled nedostatka novca i međunarodnog pritiska, naši izvori vode su prodati privatnim kompanija što može rezultirati povećanjem cena pijaće vode.
Šta privatizacija može doneti siromašnijim zemalja, a šta ove zemlje mogu da izgube?
– Privatizacija donosi modernizaciju vodosnabdevanja, smanjenje stope smrtnosti i ceo sistem čini mnogo efikasnijim. Sa drugr strane, ona može ograničiti opseg ljudi koji zapravo mogu da priušte čistu pijaću vodu ostavljajući pojedince sa niskim primanjima bez ovog osnovnog resursa.
– GHFR je pravo mesta za one koji žele da čuju različite teme iz oblasti ljudskih prava, razmenjuju znanja i iskustva sa ljudima iz celog svta i stvaraju dugotrajna prijateljstva i profesionalne veze. To je ono što konferenciju čini toliko značajnom za sve koji u njoj učestvuju.
Intervjuisao: Nemanja Marinović
The 3rd Global Human Rights Forum will be held in Belgrade 26-28 October 2017
The call for applicants and speakers is open.
