Razgovarao: Strahinja Babin
Foto: Anja Andrić
RAMPA (Radioaktivna melodija Pančeva) je pančevački pop-fank sastav koji svoju muziku kombinuje sa primesama drugih stilova i žanrova. Ovaj šestočlani bend čine dve gitare – Aleksandar Simić i Mihailo Đorđević, bas gitara Nikola Vlahović, Ivan Solomun za bubnjevima, Nikoleta Nedeljković za klavijaturama, koja je ujedno i vokal benda, kao i frontmen Branimir Kolocka – vokal i violina. Za sebe kažu da su deo alternativne scene, iza sebe imaju jedan album i bazu fanova koja neprestano raste, a ispred sebe velike planove na kojima svakodnevno vredno rade. O počecima, novom singl spotu i daljim planovima za Promaju govori Branimir Kolocka.
Kako je sve počelo?
U decembru će biti tri godine od kada smo počeli. U to vreme bio sam slobodnog statusa, pre nastanka Rampe imao sam akustik sastav koji je prestao sa radom, bio sam u potrazi, ali kockice nikako nisu htele da se sklope. Tada je stigao poziv od gitariste Aleksandra, Mihajlo i on su napravili bend, čuli su kako pevam sa prethodnim sastavom i pozvali me znajući da imam i neke svoje stvari. Priključili su se potom Ivan i Nikola, a posle nekih šest ili sedam meseci ja sam pozvao i Nikoletu jer sam verovao da će upotpuniti zvuk i to je sada idealan spoj. Kao porodica smo.
Svirali ste širom Srbije, ali i u svetu. Kakva iskustva nosite sa tih svirki?
Najlepše nam je bilo u Sarajevu i Bijeljini i oba grada su nam sjajno iskustvo. Sarajevo je prelep grad, u to smo imali prilike da se uverimo, a oduševila nas je kompletna organizacija, prijem i reakcija publike. Pre mesec dana bili smo na festivalu u Bijeljini i od početka su se prema nama ophodili kao da smo bend koji je dvadeset godina na sceni. U Srbiji to nije tako. Uvek bude problema oko tonske probe, vremena, organizacije ili im jednostavno nije važno da ti se posvete. Gledaju glavne zvezde večeri, a ove mlađe im nisu toliko važne. Doduše, svirali smo letos kod nas na „Rock village” festivalu, koji važi za jedan od većih mainstream festivala i tu je sve bilo divno. Kad je u pitanju neka veća stvar, gde naravno ima više ulaganja i više ljudi u organizaciji, odmah je bolje.
Kakve su reakcije publike?
Zaista odlične. U Bijeljini smo imali tri bisa, to me je oduševilo! Publika te konstantno prati, a i pored toga što većina nije znala naše pesme pokušavali su da u toku svirke nauče tekstove i pevaju. Puno znači kada vidiš tako nešto. Ljudi su prilazili posle nastupa i govorili nam šta im se svidelo, a šta nije i to je prava povratna informacija koja nam je potrebna, pogotovu sada dok smo mlađi i još uvek rastemo i u muzičkom i u komercijalnom smislu. Takve svirke obožavam jer mnogo znači kada neko pomno prati ceo tvoj nastup za koji si toliko vežbao i trudio se. Drugačije je od recimo Beograda gde ljudi dođu uglavnom da piju, ti si im usputna stvar i potpuno im je svejedno da li je muzika sa jutjuba ili bend.
Nastupali ste i u nekim velikim svetskim gradovima?
Tako je, svirali smo i u Berlinu, Izraelu. Berlin je bila sjajna organizacija, Nemci rade kao mravi tako da je sve bilo sjajno. Izrael je već mirnija varijanta, ali je organizacija takođe odlična. Generalno govoreći, u inostranstvu se mnogo više radi na organizaciji.
Kakav je osećaj svirati u Pančevu pred domaćom publikom?
Pančevo je nešto potpuno drugačije, ovde smo počeli sa svirkama i ljudi nas znaju i poštuju. Ušli smo u te krugove, tako da kakva god da su kulturna dešavanja u gradu zovu nas. Dosta smo nastupali, bili smo gosti „Irie FM”-u , „Ničim izazvan”, uvek smo pozvani kad su ti neki veći sastavi. U Pančevu smo izgradili bazu koja konstantno raste, ljudi znaju ko je Rampa tako da kad god imamo svirku to uvek bude odlična žurka.
Dosta ste eksperimentisali sa stilovima, koji tebi najviše prija?
Sada smo našli neku početnu i krajnju tačku. Prethodne dve godine smo se tražili, prvih par meseci smo svirali obrade, a tek kasnije smo krenuli sa autorskim delima. Ovaj prvi album i prve dve godine našeg rada stvarno jeste obeležilo dosta šetanja, ali smo zbog toga i bili autentični. Jednom delu publike je to smetalo jer se dinamika brzo menjala, nije bilo neke linije, ali sad kada smo sazreli u muzičkom smislu pronašli smo ono šta želimo da radimo. To je neka pop-fank muzika, tu možemo muzički da se dokažemo, da publici bude zanimljivo i slušljivo u isto vreme. Verovatno će se u budućnosti manje osetiti razlika između pesama.
Rekao bih da posebno pozitivne reakcije na vašu muziku izaziva violina?
O tome se često govori gde god da se pojavimo. U Beogradu mi je prišao jedan stariji čovek i rekao kako se naslušao svega i svačega, ali da smo mi posebni jer imamo violinu. Violina našoj muzici daje neki poseban šmek, pogotovo zato što mi ne sviramo muziku koja ima mnogo veze sa violinom. Mešamo pop, fank, ambijentalnu muziku, rok i kada uključimo violinu u to dobijemo neku specijalnu notu i boju koja upotpuni ceo zvuk. Ponekad mi je izazovno jer pevam, pa moram da stanem, zgrabim violinu, odsviram deo i nastavim da pevam, međutim i ti naši pokreti su zanimljivi ljudima, bude im simpatično.
Mi smo alternativa na svoj način, ali su realno alternativa i Cobi i Senida koji su takođe doneli nešto novo i imaju komercijalni uspeh na osnovu toga.
Nedavno je izašao novi singl i spot. Da li možeš da mi kažeš kako je teklo snimanje i o čemu se radi?
Ovo je sigurno naš najozbiljniji projekat do sada. Pesma je prva od singl spotova koji nam dolaze u narednom periodu i sigurno će se naći na drugom albumu. Snimljena je još u junu i ljudi je pamte sa naših nastupa. Pančevci je već dobro znaju. Samo snimanje spota bilo je veoma zanimljivo, ali i naporno jer smo snimali ceo dan i noć, do šest ujutru smo bili na setu. Luka Ivanović je radio spot, ovog puta u saradnji sa Anjom Andrić koja je radila scenario i režiju, a imali smo i profesionalne glumce. Mislim da je ovo iskorak u odnosu na ono što smo ranije radili i verujem da će ljudi to prepoznati.
Da li vam je danas lakše ili teže u odnosu na početak?
U jednu ruku nam je lakše, u drugu teže. Teže zato što sada mnogo više želimo, muzički smo mnogo porasli, išli smo na muzičke projekte i radili sa vrhunskim muzičarima. Ti projekti su nam omogućili da izađemo iz okvira koji postoje trenutno u Srbiji. Pokušavamo da se izdvojimo i da budemo autentični. Sa druge strane nam je lakše zato što smo mnogo toga naučili u međuvremenu, radili na sebi i individualno i timski, a pritom smo se potpuno povezali kao grupa. Stvorila se hemija i sinergija unutar grupe koja je na visokom nivou čime je samo stvaranje muzike lakše, a ideje i planovi stalno rastu.
Koliko vam je bitno koje poruke prenosite svojom muzikom?
Tekstove uglavnom pišem ja, dok muziku naravno radi bend jer ja bez njih ne bih mogao ništa. Pišem o onome što se dešava oko mene u datom trenutku, onome što se nalazi u tom periodu u mojoj glavi, nevažno da li sam srećan ili tužan. Neću pisati o nečemu što mi se može desiti za mnogo godina ili o onome što mi se odavno dogodilo. Svaku od naših pesama ljudi shvataju na svoj način i to je super jer muziku i umetnost svako i treba da tumači individualno. To je sloboda.
Šta je zapravo alternativna scena i šta misliš da li ona napreduje?
Po mom mišljenju postoji alternativna scena A i B, ne možemo reći da su alternativa samo bendovi koji sviraju pank, rege, rok ili metal. Mi smo alternativa na svoj način, ali su realno alternativa i Cobi i Senida koji su takođe doneli nešto novo i imaju komercijalni uspeh na osnovu toga. Oni recimo neće da daju izjave za poznate tabloide, to je takođe alternativni duh i bunt. Svako ima svoju vrstu bunta. Danas je muzika u regionu raznovrsnija nego što je to bilo pre, sve je više mladih bendova koji napreduju, probijaju se na scenu, ljudi ih čuju. Više nije sve čist folk ili turbofolk kao što je to bio slučaj pre deset godina kada alternativa skoro da nije ni postojala, nije bilo mlađih bendova, a u autorskom smislu se ništa nije dešavalo. Sada je mnogo bolje.
Kakvi su planovi za budućnost?
Planovi su veliki. Predstoje nam svirke ove zime, a u januaru planiramo naš prvi veći koncert u pančevačkom „Apolu“, prvi u našoj organizaciji. Želimo da to bude veliki događaj, da pokažemo ljudima koliko smo napredovali. U februaru planiramo novi singl spot i već radimo na drugom albumu. Mi non-stop radimo, snimamo nove pesme, dorađujemo stare. Dokle god radimo na sebi, svakog dana, iz toga će uvek izaći nešto dobro i pozitivno.
Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu
