Razgovarao: Nemanja Marinović
Foto: Filip Rađenović
U ovom broju „Promaje“ posebnu pažnju posvetili smo dreg umetnosti i Jugoslaviji, a naša sagovornica je sve to u jednom – dreg kraljica, Jugoslovenka, socijalistkinja i partizanka nove generacije! Javnosti vrlo dobro poznata Sonja Sajzor, a od skoro osvaja srca pratioca i kao simpatična, ali hrabra udarnica Gospođa Pereca koja pruža otpor okupacionim vojskama!
Sa jednom partizankom udarnicom moramo da otvorimo intervju udarnički – ko su okupacione vojske kojima pružaš otpor? Koji vid otpora zastupa Gospođa Pereca?
Zvanični slogan Gospođe Perece je „Pružam otpor okupacionim vojskama“, a ukoliko drži govor, nastaviće sa „…bili to fašisti koji pokušavaju da okupiraju pokrajine naše države ili cis/hetero-normativna hegemonija koja pokušava da okupira naša tela“. Slogan sam po sebi odaje metaforu. Kao dete sam bila vrlo feminizirani dečak, u srednjoj školi sam se autovala kao gej i počela da se bavim dregom, a u ranim dvadesetim sam otpočela tranziciju kao žena. Dvadeset sedam godina se borim protiv ljudi koji pokušavaju da okupiraju moje telo, da mi zabrane da budem ono što jesam i da mi nametnu ono što bi oni želeli da budem. Gospođa Pereca je moj način da svoju traumu i svakodnevnu bol pretvorim u umetnost i nešto šašavo čemu se mogu smejati.
Koliko se razlikuju Gospođa Pereca i Sonja Sajzor?
Kada si umetnik, vrlo je bitna sloboda izražaja. Međutim, ukoliko pokušavaš da napraviš karijeru, vrlo je bitno da stvoriš brend, da ljudi znaju tačno šta da očekuju od tebe kada te angažuju ili kupe kartu za tvoj nastup. Ukoliko neko pogleda fotografiju Sonje Sajzor, obučene u crno, sa dugim noktima i ponekim čokerom/harnesom, ta osoba tačno zna šta je to – okej, ovo je neka rok pevačica, gotičarka, verovatno snima neki darkvejv nostalgičan za Ninom Hagen i Siouxsie and the banshees, koja malo koketira sa fetišima i sa kinkom. Ukoliko pogledaš Gospođu Perecu, očigledno je u pitanju kemp dreg kraljica koja fura jugonostalgiju i trudi se da bude duhovita i šašava na sceni. Te dve persone mi daju mogučnost da izrazim dve vrlo različite strane sebe.
Kako je nastala tvoja dreg persona i koje su osobine Gospođe Perece? Zašto si se odlučila za to ime?
Postojalo je vreme kada sam konobarisala za petsto dinara za veče, živela u podrumu na Vračaru bez interneta i grejanja, i mogla da priuštim sebi za doručak samo perecu i čašu jogurta. Na poslu sam čitala biografiju Jovanke Broz, kojom sam bila vrlo očarana. Loši uslovi života i rada su mi učinili komunizam primamljivim i nesvesno sam stvorila novi alter ego – tu staru damu, koja je odrasla na dvoru kod Jovanke i Tita i koja se bori za prava radničke klase. A onda sam jednog dana pogledala u svoju perecu i pomislila: „Hm… Pereca? Bože, kako bi to bilo tupavo i savršeno šašavo ime za dreg kraljicu!“.
Dvadeset sedam godina se borim protiv ljudi koji pokušavaju da okupiraju moje telo, da mi zabrane da budem ono što jesam i da mi nametnu ono što bi oni želeli da budem. Gospođa Pereca je moj način da svoju traumu i svakodnevnu bol pretvorim u umetnost i nešto šašavo čemu se mogu smejati.
Foto: Filip Rađenović 
Foto: Filip Rađenović
Za sebe kažeš da si partizanka nove generacije. Koje karakteristike ima jedna moderna partizanka?
Volim da držim Sonju i Perecu kao dve kompletno odvojene osobe. Pereca je ta koja je komunistkinja. Ja, kao Sonja, nisam neko ko se busa u grudi i viče na sav glas da je komunistkinja i partizanka. Naprotiv, često se sprdam da je Sonja dekadentna buržujka. No, zapravo, ja sam samo neko ko duboko prezire kapitalizam i kapitaliste, i kao takva imam neke principe koje pratim u svom svakodnevnom životu: ne kupujem voće u supermarketu nego u na pijaci od seljaka, ne kupujem odeću u velikim buticima kao što su H&M i Zara, nego u second hand radnji koju možda drži neka bakica koja jedva plaća kiriju za lokal – male stvari koje možda zvuče nebitno, ali ljudima iz radničke klase znače mnogo.
Šta bi bio partizanski pokret danas i ko su njegovi najveći neprijatelji?
Iskreno, ja nisam znala mnogo o politici do pre tri, četiri godine i kada sam se edukovala malo bolje, pozicionirala sam se kao levičarka i kao feministkinja, jer sam u to verovala: borba protiv rasizma, seksizma i klasicizma. Međutim, kada sam postala politički aktivna, dosta ljudi koji sebe nazivaju levičarima/kama ili feministima/kinjama su počeli da mi se podsmevaju. Prevashodno zato što sam „juče postala levičarka“, ili pak jer nemam fakultet nego „kupim znanje sa interneta“. I bila sam zbunjena time. Danas na levoj i feminističkoj sceni ima mnogo ljudi koji umesto da se bore protiv pravog fašizma, izgledaju više zainteresovano da se takmiče sa drugim levičarima ko je najsasvim potpuno sasvim najlevičastiji levičar. Ko je prvi bio levičar i ko je bolji levičar, i meni je to uvek preglupo i takve ljude mahom blokiram. Tako da mislim da smo za sada sami sebi najveći neprijatelji.
Jedina si deklarisana Jugoslovenka među dreg kraljicama. Šta preuzimanje jugoslovenskog identiteta danas znači za društveno ili političko pozicioniranje?
Umetnički, kao dreg kraljica, tj. neko ko se izražava kroz kostim, mnogo cenim različite ere mode i stila. A politički, mislim da smo svi svesni koliko fašizam kulja u Srbiji u poslednje vreme, pod čime podrazumevam poslednjih par decenija. Mislim da mnogima od nas nedostaje ono što smo bili pre svih ratova i svih loših stvari koje su se izdogađale.
Koje stvari iz Jugoslavije bi Gospođa Pereca prvo vratila kada bi imala tu moć?
Milenu Dravić i drvorede koji su nekada krasili dvorište Skupštine.
Loši uslovi života i rada su mi učinili komunizam primamljivim i nesvesno sam stvorila novi alter ego – tu staru damu, koja je odrasla na dvoru kod Jovanke i Tita i koja se bori za prava radničke klase.
Gospođa Pereca je jasno ideološki pozicionirana i njeni istupi su politički čin. Da li je dreg zaista dreg ako je samo u svrhu zabave i performansa, ili mora imati političnu i subverzivnu komponentu u sebi?
Dreg je vrsta umetnosti, a ja ne volim ideju da umetnost „mora“ nešto da bude da bi bila validna. Gospođa Pereca jeste politički aktivna, međutim nije svaki njen performans politički čin. Umetnost je za svakog umetnika drugačija. Ukoliko neko želi da izražava svoje političke stavove kroz umetnost, slobodno to može i uraditi. Ja kroz svoju umetnost izražavam samo svoju ludost.
Šta je cilj drega kao umetničkog izraza?
Mislim da je cilj svakog umetničkog izražaja da se umetnik izrazi, ili pak zabavi. Ukoliko tebi nije zabavno to što radiš, nikom drugom neće biti.
Predstavnica si trans žena koje rade dreg. Često se moglo čuti da trans žene ne mogu biti dreg kraljice. Kakav je tvoj stav, ko može da radi dreg?
Ja nisam predstavnica nikoga drugog sem same sebe. Ženama je kroz istoriju u svakom poslu govoreno da ne smeju i da ne mogu. Naša dužnost je da tim ljudima pokažemo srednji prstić i da nastavimo da cupkamo u svojim štiklicama u ritmu koji same sebi određujemo.
Ženama je kroz istoriju u svakom poslu govoreno da ne smeju i da ne mogu. Naša dužnost je da tim ljudima pokažemo srednji prstić i da nastavimo da cupkamo u svojim štiklicama u ritmu koji same sebi određujemo.
Možeš li da pojasniš čitaocima u čemu je razlika između drega i krosdresinga?
Krosdresing je oblačenje odeće drugačije od roda koji je osobi namenjen na rođenju. Dreg je umetničko izražavanje kroz kostimografiju.
Koji je položaj drega u Srbiji danas i ima li prostora da uđe u mejnstrim na način na koji je to učinio RuPaul’s Drag Race?
Iskreno, ne znam, jer mi nije ambicija da se probijem u mejnstrim u Srbiji. Naprotiv, tražim način da odem iz Srbije u neku razvijeniju državu gde ću moći da zarađujem kao muzičarka.
Da li dreg koji postaje deo mejnstrima gubi svoju subverzivnu komponentu? Da li je RuPaul’s Drag Race popularizovao dreg, ili je ušavši u mejnstrim sve više napustio političnost i prepostio se dodvoravanju publici i tržišnim principima?
Apsolutno. Ulazak u mejnstrim podrazumeva dodvoravanje publici i ukidanje svoje subverzivnosti i političnosti.
Od Gospođe Perece se svakako ne očekuje da zatvara oči pred političkim i društvenim zbivanjima. Šta je ono što je novo kod Perece i šta od nje možemo očekivati u narednom periodu?
Trenutno nemam inspiracije za Gospođu Perecu, tako da je ona za sada na pauzi. Poprilično sam pesimistična kada je u pitanju politika u Srbiji i, kao što rekoh, tražim način da odem negde gde ću imati više mogućnosti da ostvarim svoj pun umetnički potencijal i da živim kvalitetniji život.
PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE
