Na drugoj međunarodnoj konferenciji o ljudskim pravima pod nazivom “The Global Human Rights Forums” u organizaciji Udruženja građana “Centar za marginu” imali smo priliku da saznamo više o malariji i društvenim okolnostima koje doprinose razvoju ove zarazne bolesti. Na ovu temu govorila je Thuvaraka Thavayogarajah, Ph.D biomedicinskih nauka iz Nemačke.
“To što sam drugačija učinilo me je ovim što sam danas i tek sad zaista razumem pravu vrednost toga i imam hrabrosti da sanjam velike stvari.”
Rođena si u Nemačkoj, a tvoji roditelji su poreklom sa Šri Lanke. Iz kog razloga su napustili Šri Lanku i kakva je bila situacija tada u zemlji?
– Moji roditelji pripadaju manjinskoj zajednici Tamil u Sri Lanki. Od kako je Sri Lanka stekla nezavisnost od Velike Britanije postojale su velike tenzije između zajednice Tamil i većinske grupe Sinhalese koje su eskalirale u oružani sukub. Moji roditelji su i pre toga osećali diskriminaciju u svakodnevnom životu, ali jul 1983. godine (Crni jul) se smatra početkom nezapamćenog nasilja prema zajednici Tamil: u samo nekoliko dana na hiljade pripadnika ove grupe je ubijeno, njihove radnje i kuće spaljene, na hiljade ljudi ostalo je bez domova. Mnogi su se plašili za svoj život i počeli da beže u druge zemlje, posebno u periodu 1983-1985. godine. Moji roditelji su bili među njima.
Sve se to dogodilo 1985. godine. Kako je tada izgledala Nemačka i koliko je tvojim roditeljima bilo teško da budu prihvaćeni u Nemačkoj?
– U to vreme nije bilo puno stranaca druge boje kože u Nemačkoj, posebno u malom gradu u kom su se moji roditelji skućili. Oni jesu osetili rasizam i diskriminaciju u to vreme – od komšija, prolaznika na ulici, pa čak i državnih službenika. Danas je sve to mnogo suptilnije. Ne verujem da će se oni ikada osećati prihvaćenim i uvel će biti ljudi koji ih nikada neće prihvatiti, ali sa druge strane imali su tu sreću da upoznaju velikodušne ljude otvorenog uma i velikog srca kojima nije bilo važno odakle su moji roditelji došli, kojim jezikom govore i u kog Boga veruju. Prepoznali su patnju i borbu mojih roditelja i pomogli im. Ovi do tada nepoznati ljudi uložili su svoj novac, vreme i znanje da bi im pomogli i vremenom postali njihovi zaštitnici i veliki prijatelji. Moji će im roditelji uvek biti zahvalni na velikodušnosti i ljubaznosti.
Kako je izgledalo odrastanje ćerke migranata u Nemačkoj? Da li su te vršnjaci prihvatili i da li si se osećala diskriminisanom zbog svog porekla?
– Ako tvoji roditelji ne govore nemački, ne znaju mnogo o kulturi, religiji i tradiciji zemlje, ako je tvoje ime Nemcima preteško za izgovor i izgledaš drugačije od svakog koga si sreo od vrtića do srednje škole – osećaćeš se drugačije. Osetila sam diskriminaciju na svojoj koži – kako od vršnjaka i profesora, tako i od potpunih stranaca. Ali mnogo je više bilo ljudi koje nije zanimalo moje poreklo i koji su postali moji prijatelji i mnogo više profesora koji su prepoznali moj potencijal i podržali me i pomogli da uspem u profesionalnoj sferi. To što sam drugačija učinilo me je ovim što sam danas i tek sad zaista razumem pravu vrednost toga i imam hrabrosti da sanjam velike stvari.
– Rat između militantnih grupa iz zajednice Tamil i Vlade Sri Lanke završen je u maju 2009. godine, uz neizrecive žrtve. Onima koji su najviše stradali u ovom užasnom ratu te rane neće lako zarasti, ali se nadam da će nova Vlada Sri Lanke i lideri manjinskih grupa uz pomoć međunarodne zajednice naći načina da stvore bolju budućnost za čitav narod. Za to će biti potrebno vreme, strpljenje, međusobno razumevanje i mnogo dobre volje da se skupi snaga i oprosti otvorenog srca.
Da li misliš da bi imala iste mogućnosti za učenje, istraživanje i razvoj i da bi ikada postala doktorka nauka da tvoji roditelji nisu napustili zemlju?
– Ne verujem da mogu da dam odgovor na ovo pitanje s obzirom da mnogi faktori utiču na tu hipotetičku situaciju. Radije bih se fokusirala na činjenicu da sam jedna od retkih srećnica kojima je pružena mogućnost za kvalitetno obrazovanje i koja može da koristi svoj potencijal i snagu da radi na stvaranju boljeg sveta.
“To je začarani krug – siromaštvo uzrokuje malariju, a malarija vodi siromaštvu.”
Kada si odlučila da se posvetiš naučnom radu u oblasti istraživanja malarije i koji je bio tvoj motiv?
– Odlučila sam da se tome posvetim nakon master studija. Imala sam tu sreću da budem izabrana na međunarodni program za doktorske studije biologije i patologije parazita koji uzrokuje malariju. Program je finansirala Evropska unija. Želela sam da učim o bolesti koja svake godine odnese milione života pre svega u afričkim zemljama i da kao naučnica pružim doprinos u borbi protiv ove bolesti.
Možeš li da podeliš sa našim čitaocima iskustva iz istraživanja u Africi?
– Veći deo istraživanja provela sam u Nemačkoj, ali sam pohađala deo programa u Africi i radila sa naučnicima iz različitih zemalja. Jedno od najlepših iskustava iz Južne Afrike je susret sa mladim i izuzetno talentovanim studentima (16-19 godina) sa Afričke liderske akademije. Bila sam impresionirana njihovom sposobnošću da uspešno prate program namenjen doktorantima sa velikim predznanjem iz oblasti biologije. Zaista su se izvanredno pokazali ti mladi ljudi, budući lideri, odlučni da donesu pozitivne promene i razvoj u svoje zemlje.
Šta statistika kaže, koga malarija najviše pogađa?
– Malarija je druga najrasprostranjenija zarazna bolest na svetu sa oko 212 miliona obolelih i milion smrtnih slučajeva godišnje. Pre svega napada najranjivije među nama – trudnice i decu do pet godina. 90% slučajeva malarije registrovano je na afričkom kontinentu.
– Loši uslovi života pogoduju razvoju malarije. To dalje znači da što je više ljudi u nekoj zemlji pogođeno malarijom smanjuju se mogućnosti za obrazovanje i zapošljavanje što dovodi do slabljenja ekonomije i izdvajanja velike količine novca na zdravstvenu zaštitu. Finansijske teškoće u ovim zemljama otežavaju sprovođenje preventivnih mera. To je začarani krug – siromaštvo uzrokuje malariju, a malarija vodi siromaštvu.
“Izbegavanje vakcinacije znači povećanje rizika i smanjivanje sigurnosti čitave populacije.”
Da li misliš da je zdravlje zaista ljudsko pravo ili privilegija stanovnika razvijenih zemalja?
– Zdravlje jeste ljudsko pravo i nipošto ne sme biti privilegija razvijenih zemalja. Osporavanjem da je zdravlje univerzalno ljudsko pravo svi gubimo. Čvrsto verujem da svaka osoba poseduje neverovatne talente, samo je potrebno zdravo i sigurno okruženje da se oni razviju. Sa milionima ljudi koji svake godine umiru od malarije gubimo neke buduće sjajne umetnike, možda muzičare, pisce, atletičare, arhitekte, naučnike… Gubimo potencijal. Gubimo mogućnosti. U svakom slučaju, svi smo na gubitku.
Vakcinacija je trenutno goruće pitanje u Evropi i neki naučnici u javnosti iznose stav da su vakcine štetne. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
– Smatram da je vakcinacija ključna da bi se sprečilo izbijanje zaraznih bolesti. Vakcine se intenzivno testiraju putem mnogobrojnih kliničkih ispitivanja pre nego što dobiju odobrenje da budu plasirane na tržište. U isto vreme, naučnici budno prate sve informacije o neželjenim dejstvima koji se mogu dogoditi. Neželjena dejstva, u slučaju da se pojave, uglavnom su manja i privremena. Izbegavanje vakcinacije znači povećanje rizika i smanjivanje sigurnosti čitave populacije. Bez vakcinacije bolesti poput polia ili morbila će se vratiti i čitava populacija će biti izložena riziku od ponovnog izbijanja bolesti.
Da li postoji vakcina protiv malarije i na koji način je moguće zaustaviti bolest?
– Ukratko, čini se da je vakcina pod nazivom Mosquirix (RTS,S) razvijena od strane GlaxoSmithKline uz podršku fondacije Bila and Melinde Gates, pogodan kandidat koji će potencijalno spasavati živote pružajući deci delimičnu zaštitu od malarije. Vakcina izaziva imuni sistem da se brani od bolesti. Mosquirix je proizveden da spreči da parazit Plasmodium falciparum inficira jetru nakon čega ulazi u crvena krvna zrnca što se ispoljava poznatim simptomima malarije – groznicom i glavoboljom.
Kakva su tvoja predviđanja za budućnost? Da li će malarija biti pobeđena ili je veća verovatnoća da će se širiti?
Intervjuisao: Nemanja Marinović
Treća “The Global Human Rights Forums” konferencija biće održana u Beogradu 26-28. Oktobra 2017. godine
Poziv za učesnike/ce, kao i govornike/ce je otvoren!
