Milojko, Milijana i teorije zavere

Piše: Nemanja Marinović

Još jedna priča potpuno irelevantna za naše živote okupirala je sve stranice domaćih medija, a njeni akteri nedavno su završili i u rijaliti šou programu. U pitanju su naravno Milojko Božić (74) i Milijana Bogdanović (21). I dok srpska javnost nedeljama čita o ljubavnim podvizima ovog para i pomno prati pomeranje pokrivača u Parovima kako bi uočili šta se tu zapravo dešava – oko njih se pletu različite teorije zavere. Od toga da su na tajnom zadatku stranih obaveštajnih službi, što tvrde sagovornici lista ALO!, do toga da nam uvode pedofiliju na mala vrata, što je, između ostalog, više stotina puta retvitovani stav Igora Jurića. Ovi bizarni navodi samo su pokazatelj koliko naizgled irelevantne priče mogu izazvati reakcije koje nepogrešivo oslikavaju društvo u kome živimo.

Priča o pedofiliji u kontekstu ovog para čest je komentar internet laika, ali opasnu popularnost je dobila kada je u ovaj kontekst stavio Igor Jurić, osnivač fondacije Tijana Jurić, koji u javnosti ima kredibilitet borca protiv zlostavljanja dece, nakon užasnog zločina počinjenim nad njegovom ćerkom. I dok je u početku njegovo zalaganje imalo pozitivan impakt na društvo, kao što je uvođenje tzv. „Tijaninog zakona“, odnosno izmena i dopuna Zakona o policiji, njegov skorašnji angažman deluje jako nepromišljeno, laički, a iznad svega opasno po društvo i demokratske vrednosti kojima treba da težimo. Sama Fondacija neupitno radi neke jako dobre i pozitivne stvari, ako izuzmemo zalaganje za doživotne kazne, što je zahtev koji nema utemeljenje. Ova ideja je sada podržana od strane predsednika države, u paketu sa najavljenim „drakonskim merama“, kako ih je sam predsednik nazvao, početkom ove godine, i to baš nakon početka protesta, tako da zapravo predstavlja ništa drugo do populistički čin. Najavljeno je povećanje kazni za različita dela, ali i uvođenje doživotne kazne koja do sada nije postojala, a u radnoj grupi je i Fondacija Tijana Jurić. Stučnjaci, na osnovu svih dostupnih podataka, navode da povećanje kazni ni u jednoj zemlji nije uticalo na smanjenje najtežih zločina, isto kao što takav uticaj nikada nije imala ni smrtna kazna, koja se takođe često pominje kao populistička mera. Gostujući na N1 Nataša Andonovski iz udruženja „Uporište“ izjavila je: “Stručna javnost kaže da 400 godina unazad, kad gledamo, sve su kazne isprobane, primenjene, pokušane – nikada nije došlo do smanjenja krivičnih dela ubistava tj. najtežih krivičnih dela“. Rezultate daju rehabilitacija i resocijalizacija, a ne drakonske kazne koje nisu demotivišuće za prestupnike, ali je resocijalizacija daleko kompleksniji proces na kome treba ozbiljno raditi, dok su „drakonske mere“ odlična populistička alatka za brzo dobijanje političkih poena.

Međutim, rad Fondacije ne može biti odvojen od javnih istupa njenog osnivača, koji je personifikacija i same Fondacije, a donekle i borbe protiv pedofilije i zlostavljanja dece. Uzimajući u obzir tu poziciju, Igor Jurić mora biti obazriviji u svojim komentarima. Naime, na svom Tviter nalogu Jurić je napisao da je objavljivanje naslovnice lista ALO! sa Milijanom i Milojkom u krevetu „podržavanje pedofilije“ i dodao: „Sutra kada nam sličan pedofil napadne ćerku ili sina, rođaku ili ćerku prijatelja, setite se ovog čoveka i onoga što se podržali“. Kao argument ovoj tezi navodi i da je Milojko priznao da su zajedno od njene 15. godine. Sve napisano je pogrešno od prve, do poslednje reči. Na prvom mestu, odnos koji postoji između njih dvoje ne može biti pedofilija, čak i ako su zajedno od njene 15. godine, iako je, sudeći po medijskim natpisima, Milijana zapravo izjavila kako je sa 15 godina bila u vezi sa drugim starijim muškarcem, pre Milojka. Bilo kako bilo, 15 godina nije pedofilija. Prema medicinskom i psihijatrijskom određenju pedofilije, to je sklonost ka osobama kod kojih nisu razvijene sekundarne polne karakteristike, tj. pre ulaska u pubertet. Gledano sa aspekta psihijatrije, to je 13 godina. O tome pišu i kredibilni stručnjaci, ali i Zoran Milivojević u članku za Politiku iz 2016. godine, tako da tu nema dileme. Zakonski, seksualni odnos sa decom je zabranjen uglavnom do 15. godine, u našem Krivičnom zakoniku je ta granica povučena na 14 godina. Naime, u glavi 18 Krivičnog zakonika, pod naslovom Krivična dela protiv polne slobode, definisana su nedozvoljena dela ovog tipa, uključujući obljubu sa detetom koja se kažnjava kaznom zatvora od 5 do 12 godina, osim ukoliko između deteta i učinioca ne postoji značajna razlika u njihovoj duševnoj i telesnoj zrelosti. Ovaj član se odnosi na ono na šta javnost uglavnom misli kada kaže „pedofilija“. Kako MUP dodatno objašnjava na svom sajtu „po našem zakonodavstvu detetom se smatra lice koje nije navršilo 14 godina starosti, a maloletnim licem lice koje nije navršilo 18 godina (mlađi maloletnik od 14 do 16 i stariji maloletnik od 16 do 18 godina)“. Dakle, seksualni odnos sa osobom starijom od 14 godina nije zakonom kažnjiv ukoliko postoji pristanak osobe. Milojko Božić, ni psihijatrijski gledano, a ni pred zakonom, nije pedofil, pa čak i da je Milijana u trenutku kada su stupili u vezu zaista imala 15 godina. Ona je pred zakonom maloletna osoba. Zakon tretira isto maloletne i punoletne osobe kada su u pitanju nedozvoljene polne radnje i polno uznemiravanje, s tim što su kazne u slučaju da je žrtva maloletna osoba veće. To podrazumeva radnje u kojima ne postoji pristanak maloletne osobe, a  u ovom trenutku nema indikacija da je Milijana na bilo šta bila primorana. Krivični zakonik pravi razliku između maloletnih i punoletnih lica u kontekstu prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju (član 185) i iskorišćavanja računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (član 185b), ali ni ovo nije primenjivo na ovaj slučaj, bar ne na osnovu javnosti dostupnih informacija. Ukratko, Milojko nije pedofil i ovakve izjave predstavljaju etiketiranje jedne osobe koje može imati opasne posledice. Ukoliko nekoga etiketirate kao pedofila, a potom dodate u nekom od komentara kako je to „i uvod u lagano legalizovanje pedofilije u naše društvo“, vi nekome ko čita dajete zeleno svetlo da sam preduzme nešto po tom pitanju, kad već niko drugi neće. Na osnovu ovakve argumentacije, koja je ništa drugo do dizanje moralne panike, kroz istoriju su se okupljale rasističke i ksenofobne grupe, na ovom osnovu se tuku pripadnici LGBT populacije i druge manjine koje na neki način „krše javni moral“. Čvrsto verujem da nikakvo nasilje Jurić nije imao na umu i jasno je da na to ne poziva, ali svaka javna ličnost, a Igor Jurić svojom odlukom to jeste, ima odgovornost za iznete reči i eventualne posledice koje one mogu imati. Već u samim komentarima, ova moralna panika dobija nastavak, pa tako jedna komentatorka navodi: „Država igra po pravilima EU. U Holandiji dugo već postoji stranka pedofila, koji i za incest smatraju ako su obe strane saglasne u redu je. Prvo je na velika vrata ušao LGBT sada će na mala i pedofili,zoofili i sl. Mi smo samo nemoćni posmatrači koji će morati i da aplaudiraju“. Jedna (ne)promišljena izjava odmah je otvorila prostor za izjadnačavanje pedofilije i homoseksualnosti, što je takođe opasna teza koju često koriste desničarske struje i kojom opravdavaju različite tipove nasilja nad LGBT populacijom koje su činili i još uvek čine.

U celoj priči najmanji problem predstavlja tvit Igora Jurića, on je izabran kao primer koji je dobio najveću pažnju. Ovakvih komentara ima mnogo na sve strane. Ovaj slučaj samo pokazuje kako jedna izjava može imati dalekosežne posledice ne samo na one na koje se odnosi, već i na osetljive društvene grupe i čitavu zajednicu. Milijana sada ima 20 godina i u vezi je sa Milojkom. Njihova veza može nekom biti bizarna ili ne, može biti prava ili marketing, ali nije nezakonita, niti ima veze sa pedofilijom. Njihovo je legitimno pravo da se javno eksponiraju ukoliko imaju publiku, ali pravo da ih etiketira kao prestupnike, perverznjake ili delikvente nema niko, niti da to koristi za širenje moralne panike. Milojko ne ugrožava Milijanu, njih dvoje ne ugrožavaju nas, ali moralna panika može imati realne posledice na realne ljude iz društvenih grupa koje zaista jesu ugrožene. I za to snosimo odgovornost i kao društvo i kao pojedinci.

Alo! u tekstu iz 31. marta navodi kako se teorija, zvaćemo je „tajni agenti“, razrađuje u „jednoj maloj desničarskoj stranci“. Alo ne imenuje stranku, niti člana stranke koji mu je sagovornik, ali prenosi njihove tvrdnje da je ova priča plasirana od strane stranih službi kako bi se skrenula pažnja javnosti sa bitnih pitanja: „Dok su zaljubljeni par neki kritikovali, a neki podržavali, čitajući njihove sulude izjave i gledajući nove i nove slike, informacija o sramnoj presudi Radovanu Karadžiću u Hagu samo je prošla pored nas. Isti je slučaj i s godišnjicom NATO agresije! I taj značajni datum, jubilarnu godišnjicu najvećeg zločina nad Srbima, zasenili su ovi nesvakidašnji ljubavnici! E, to ne može biti slučajnost!“, tvrdi neimenovani član ove fantomske stranke. Kako bi upotpunio priču, Alo! je konsultovao još jedan nezavisan izvor – nikog drugog do Božidara Spasića, dugogodišnjeg operativca Državne bezbednosti. Spasić je, kako se tvrdi u biografiji na njegom sajtu bspasic.net radio u „upravi za borbu protiv terorističkih ustaških i šiptarskih bandi“. Danas je rado viđen gost različitih emisija, posebno na kanalu BalkanInfo. Njegov stav je nešto umereniji: „Nije redak slučaj da pojedine jake obaveštajne službe ili informacioni sistemi putem svojih biroa pokušavaju da nametnu neku temu koja će eliminisati one teme koje su neprijatne za zemlje iz kojih potiče ta obaveštajna služba. Ne verujem da su Milojko i Miljana direktno vrbovani. Verovatno su službe videle da u našem društvu postoji jedna kap interesovanja za morbidnu priču kao što je ova i onda su uz pomoć svojih glasnika i pipaka koje imaju ovde isforsirali priču o njima i pustili ih „u etar“. Time su direktno smanjili intenzitet onih priča koje je trebalo tog dana da budu glavne“, navodi Spasić. Ovo je klasična „hleba i igara“ teorija kojom se objašnjava stanje u medijima jer je, jelte, logičnije da obaveštajne službe plasiraju ljubavne parove srpskim tabloidima kako bi sprečili Srbe da vide „zlo i nepravdu koju im čine“, nego da je, na primer, produkcija rijalitija ciljano popularizovala ovaj par putem svih medija kako bi njihovim ulaskom podigli rejting svog programa.