Piše: Uroš Kuzmanović
Zamka je kada imate i talenat i „nezgodan“ karakter. Nešto što
dobro ili čak spektakularno uradite lako će zaseniti neki problematični
komentar ili vaša neprikladna reakcija. A uvek bi ostalo pitanje šta ste sve
mogli da postignete, a šta ste „samo“ uradili.
Nik Kirjos je dvadesetčetvorogodišnji australijski teniser za čije mečeve je
publika na turnirima širom sveta veoma zainteresovana. Ima ubojit servis,
snažne ravne osnovne udarce, naročito forhend i ima dar, a i hrabrost, da
načini nekonvencionalne poteze – udarci kroz noge, udarci bez gledanja u loptu.
Pažnju teniske javnosti je privukao 2014. godine kada je i ozbiljnije počeo da
niže uspehe i da se probija ka teniskom vrhu. Osvojio je pet ATP titula u
singlu i jednu titulu u dublu. Najveći uspeh na Gren slem turnirima koji je ostvario
jeste bilo četvrtfinale i to dva puta, jednom u Australiji 2015. godine i
jednom na Vimbldonu, 2014. godine kada je u četvrtoj rundi pobedio i Rafaela
Nadala, svetskog broja 1 u tom trenutku. Tada je teniski svet postao svedok
rađanja jedne nove teniske zvezde koja svojim energičnim tenisom i ponašanjem
pleni i oduševljava. Te 2015. godine prvi put je pobedio i Rodžera Federera i
našao se među 30 najboljih tenisera sveta. 2016. godine dospeo je i do 13.
mesta ATP liste što mu je bila i najbolja pozicija u dosadašnjoj karijeri.
Osvojio je tri titule u toj godini. 2017. su usledila jedina dva susreta, a
ujedno i dve pobede Nika Kirjosa protiv Novaka Đokovića koji nikada nije uspeo
da pobedi talentovanog Australijanca. 2018. godine je uspeo da osvoji prvu
titulu na domaćem tlu, u Brizbejnu, a slavio je i protiv četvrtog predstavnika
takozvane „Velike četvorke“, Endija Marija, na njegovom domaćem tlu, u Kvinsu,
u Velikoj Britaniji i tako je postigao svojevrstan uspeh u eri kada su pomenuta
četvorica tenisera zaista neprikosnoveno dominirala belim sportom. 2019.
godine, došao je do svoje četvrte titule, u Akapulku, u Meksiku, a na putu do
trofeja je drugi put u karijeri savladao Rafaela Nadala.
Ovo je kratak siže teniskih uspeha Nika Kirjosa. Međutim, nešto što se daleko češće povezuje sa njegovim imenom i prezimenom jeste njegovo kontroverzno ponašanje. Bio je kažnjavan nebrojeno puta za lomljenje reketa, za nepristojno ophođenje prema deci koja skupljaju loptice i prema sudiji, za nesportsko ponašanje tokom meča – „neopravdano“ predavanje mečeva bez ikakvog razloga ili objašnjenja. Kritikovan je bio i za nedovoljno ulaganje truda i napora kada mu neki udarac ne ide ili kada gubi, za „odustajanje“ od borbe, za „nezainteresovano šetanje po terenu“ što svakako publika koja plati kartu za teniski meč i dođe da gleda svoje favorite oštro osuđuje zviždanjem ili uzvikivanjem negativnih komentara. Najneprimereniji potez Kirjosa dogodio se 2015. godine u Montrealu, na meču sa Stanislasom Vavrinkom kada je usled tenzije koja je bila prisutna tokom meča Kirjos, doduše pomalo za sebe, ali su mikrofoni uspeli da uhvate zvuk, uputio izuzetno neumesne komentare na račun devojke Stanislasa Vavrinke. Na kraju tog meča, na pitanje novinara u vezi sa time, odgovorio je da je i Vavrinka bio malo „govorljiviji“ tokom meča u relaciji sa njim i da je on, kao odgovor na to, u toj napetoj atmosferi, „samo rekao“ to što je rekao u vezi sa devojkom svog protivnika. Bio je uslovno kažnjen nakon tog događaja i novčanom kaznom i zabranom igranja 28 dana.
Kakav uticaj na buduće naraštaje treba da ima jedan sportista, ako se uopšte složimo oko toga da sportista ima uticaj i da o tome svesno treba da vodi računa? Vrednosti koje se putem sporta veličaju su fer-plej borba, poštovanje protivnika i pravila, zdravlje, samokontrola, samopouzdanje, motivacija, ambicija, uspeh i brojne druge. Nik Kirjos, sudeći po njegovim postupcima, zbilja ne može biti reprezentativni glasnik sporta kada su u pitanju neke od navedenih vrednosti – mnogo puta je pokazao da se ne ophodi prema sudijama niti prema drugim teniserima na način na koji tenis, a i generalno sport, nalaže i često je bio primer „kako se ne treba ponašati u sportu“.
Sam je govorio o tome kako on ne voli tenis, kako ima mnogo tenisera koji više treniraju od njega, koji imaju više motivacije i želje za igrom. Ali, kada bismo rangirali tenisere prema količini samopouzdanja koju poseduju, Kirjos bi bio bez premca među vodećima. Dinamičan je, intrigantan, zanimljiv publici čak i kad ih provocira. On sa sobom donosi karakter, bunt, žar, ličnost, sadržaj, punoću, pojavu. Masa voli i to. Dosadno im je kada je pozorišna atmosfera na teniskom meču, pa tako mečevi Nika Kirjosa dođu kao neka vrsta cirkusa u poređenju sa mečevima velike većine drugih igrača.
Mislim da je važno istaći da jedna takva pojava svetskom tenisu jeste potrebna kako bi unosila malo dinamike u ponekad jednoličan i „sterilan“ sport i kako bi rušila tu postojanu formalnu strukturu sporta. A i sam sport se tome možda može u nekoj meri prilagoditi, ne Kirjosu kao teniseru, nego njemu kao nosiocu energije koja inspiriše mlade nade, te tako i sport može menjati svoje okvire kako bi postao još prijemčiviji nekim budućim Kirjosima. Uprkos tome, mislim da sportski ideali moraju biti temelj mišljenja, ponašanja i življenja jednog sportiste, a da sve ostalo što krasi njega kao jedinku treba da bude ono što će ga učiniti posebnim u masi. Sport se kao delatnost treba modifikovati i adaptirati na promene koje pogode društvo ili na „revolucije“ koje ličnost, Nik Kirjos, a iza njega čitava grupa sledbenika, pokreće, ali bazična, suštinska vrlina sporta mora ostati netaknuta.
