Piše: Nađa Pavićević
Foto: psychiatryadvisor.com
Moje ime je Nađa i sa svoje skoro 23 godine apsolutno poznajem besmisao. Besmisao je utkan u sve moje pore i beskopromisno je umeo da preuzme primat nad mojom ličnošću. Umeo, ali se trudim da mu to ne dozvolim, jer on ne može da funkcioniše sa drugim aspektima mog života, onim lepim delovima svakodnevnice i života koju mi taj besmisao, bez sumnje, ometa.
Naredni redovi su nastali u želji da pružim doprinos buđenju društvene svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Depresija nije ćebe kojim se pokriješ kada nemaš izgovor za svoj „društveni“ neuspeh. To je egzistencija prekrivena velom nemira, tuge, stresa, sa kojom se budiš i ležeš, i traješ u njoj. Ne bolovati od depresije ne znači mentalno zdravlje. Daleko od toga. Mnogo je drugih mentalnih poremećaja koji pogađaju mlade, a koji ih možda nisu ni svesni. Navodim depresiju samo kao najčešći od njih. Ako se u trenutku čitanja ovih redova osećaš kao da se pronalaziš u tome, zarobljen u prostoru i vremenu, sa prolongiranim, intenzivnim osećajem tuge, sa gubitkom volje za život i svakodnevne aktivnosti, sa osećajem beznadežnosti, beznađa – možda je vreme za pomoć. Pozdrav i za tebe, mladi perfekcionisto, sa konstantnim osećajem bezvrednosti, neobjašnjive razdražljivosti, konzistentne ljutnje, ekstremne krivice, osećaja nezadovoljstva i besmisla dana. Možda je vreme. Odlično razumem da ti, koji ovo čitaš, pretpostavljaš da je suviše kasno, ili besmisleno, ili nekorisno, ili dosadno, ili frustrirajuće, ili zanemarljivo, ili fazno i prolazno, ili samorešivo. Ali veoma često nije. Skoro nikad nije.
Ti, koji ovo čitaš, volela bih da znaš da savršeno znam kako se osećaš. Znam kako se osećaš ujutru, kako popodne, kako nedeljom u 16h, kako utorkom u 17h, na početku radne nedelje, kako se ophodiš prema obavezama, kako u porodičnim odnosima, sa bratom, sestrom, rođakom, devojkom/dečkom. Znam koliko si prilika izgubio, ili propustio, koliko vremena nepovratno protraćio, dok si čekao da prođe. Iz svog iskustva, verujem da neće proći dok ne uradiš nešto povodom toga. I to što sad trenutno nemaš volju, ne znači da je loš ceo život. Hvaljeni perfekcionista u meni vrišti da ove reči na papiru nemaju nikakvog smisla, ali ja trajem u borbi da probudim svest da bolje može biti. Svi će ti reći: „TRGNI SE!“ – vauu, kakav vanvremenski, sveobuhvatni, ubeđujući, beskompromisno koristan ljudski savet, verovatno ga niko nikada nije čuo. Ali u floskulama je često istkana sva istina vremena. Verovatno zato i jesu floskule. Iako nije lako usprotiviti se onome u čemu naviknut nastavljaš da „ležiš“ – nije nedostižno.
Pokušaj da se izdigneš iznad oprečnih mišljenja, jer svi oni koji kažu da znaju kako se osećaš – nemaju pojma. Oni koji kroz to nisu prošli mogu samo da pretpostavljaju, da čitaju o tome, verovatno da često bojažljivo i sa puno pažnje saslušaju tvoje misli, ali ne mogu da znaju kako se TI osećaš, kako se bilo kod od nas individualno oseća. Jako je teško razgovarati sa sobom. Teško je da se Ti i ti usaglasite da povodom sebe morate nešto uraditi. Ali, to je samo početak. Odluka da je promena rešenje – pola je puta prema rešenju. I ja sam pribegavala alternativama, dok mi život nije postao alternativno rešenje. Onda sam, za promenu, preuzela inicijativu. Zato znam koliko je teško početi. Početi znači pozdraviti se sa svojim bivstvovanjem u dosadašnjoj šematskoj postavci, u dobro poznatoj zoni konfora, u izdašnoj i beskonačnoj igri prezira prema samom sebi i frustrirajuće upornosti da opstaješ u njoj.
Znam i koliko je teško uvideti širinu socijalne podrške koja je dostupna danas, kako formalne, tako i neformalne. Podrške koje veoma često nismo ni svesni. Pored svih onih koje volimo i koji nas vole, danas je dostupna i stručna pomoć, možemo je pronaći online ili potražiti savet. Znam da nije lako pričati o tome, da je nepoverenje veliko, zato ću iz svog iskustva predložiti neke mogućnosti u koje verujem da mogu pomoći. Ti ćeš znati da izabereš šta tebi odgovara. Potraži na internetu NORBS, Tim linije pomoći, Besplatno savetovanje u Centru za mentalno zdravlje – Beograđanka, kao i pomoć koju pruža Savez društava psihoterapeuta Srbije. Ovaj Savez podršku može pružiti i preko volontera, putem aplikacije ili telefonski – sve im je na sajtu. Ukoliko si student, besplatnu psihološku pomoć možeš zatražiti i u okviru projekta „Pričajmo o tome“, gde obučeni stručnjaci savetovanje pružaju preko skajpa i mejla. Svako je individua za sebe i niko bolje od tebe ne može da zna šta je najbolje da učiniš, ali ništa ne gubiš ako istražiš, zar ne?
PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE
