Piše: Tijana Pavlović
Foto: Arhiva udruženja
Sedimo u bašti beogradskog paba „Funk and Soul“ i čekamo početak humanitarnog muzičkog kviza. Ovaj kviz organizuje udruženje „Obrati pažnju“, koje se poslednjih godinu dana trudi da obrati pažnju na građane kojima je pomoć najpotrebnija. Kvizovi su jedan od načina prikupljanja novca, možemo slobodno reći i najprepoznatljiviji način jer su, nakon više od dvadeset organizovanih kvizova u svom udruženju, sada prešli u daleko veći prostor ovog paba. Razlog je, svakako, korona virus, ali su i veće kapacitete popunili bez problema. U opuštenom razgovoru direktor organizacije Lazar Lović objašnjava ideju koja stoji iza njihovog udruživanja.
„Udruženje je nekako poluspontano osnovalo nas devet drugara. Naravno, neki su u toj priči malo zamrli, neki su se više aktivirali, a naknadno nam se pridružilo još ljudi, te naše udruženje danas broji oko 20 članova“, počinje priču Lović i dodaje da je primarna motivacija bila želja da se bave aktivizmom na lokalu, a ne politikom. „Uvek se krene sa pričom o politici, a politika se svede na taj neki dnevni život, na dnevne aktivnosti, pa smo rekli – hajde da ustvari menjamo ono što možemo, tu mikro sredinu, a ne da se borimo sa nekim vetrenjačama“, dodaje.
Sve je počelo od ideje da poboljšaju svoju okolinu, a ujedno im je donelo nova prijateljstva i povod za kvalitetno druženje.
„Krenuli smo od toga kako možemo da malo ozelenimo sivilo u našem kraju, da promenimo malo taj put od kuće do autobuske stanice, do posla… put koji čini dobar deo naših života jer ga svakog jutra prelazimo“, priča Lović.
Obraćanjem pažnje na okruženje i društvo, došlo se i do naziva „Obrati pažnju“ koje odlično oslikava filozofiju ove sjajne grupe ljudi.
„U našem udruženju su ljudi iz potpuno različitih svera i svakog nešto drugo motiviše i pokreće. Zato smo rešili da funkcionišemo po principu projekata, da svako obrati pažnju na nešto što će ga inspirisati i postane izvršni producent tog projekta i radi na tome da organizuje ekipu unutar udruženja, i šire, koja će mu asistirati na realizaciji“, priča Lović.
Njegova ideja je ulepšavanje škole „Veselin Masleša“ na Voždovcu, koju je i sam pohađao. Počeli su skromno, sa muralom kojim su ulepšali zidove škole, ali su ambicije porasle, pa se sad mogu pohvaliti time da su oslikali najveći teren u Srbiji koji ima skoro šesto kvadrata.
„Kod nas nije puno autora radilo terene, što za basket što za rukomet i fudbal, a u svetu je takvo ukrašavanje postalo jako popularno, posebno u Americi nakon što je NBA donirao novac za oslikavanje velikog broja terena“, kaže Branko Tešević, street art umetnik i autor murala koji pokriva ceo fudbalski teren u školskom dvorištu. Vizuelnu transformaciju doživeo je ne samo teren, već i cela okolina, zato što je mural urađen toplim i jarkim nijansama.
„Prikazano iz ptičje perspektive, u pitanju je saće. Tema je „sačuvajmo pčele“, jer bez njih svet ne bi mogao da funkcioniše“, objašnjava autor i dodaje da su, u simboličkom smislu, đaci te pametne pčelice koje mi, kao društvo, treba da sačuvamo. „Najzad, to je i ideja zajedništva, pošto unutar košnice vlada timski duh, i to je bila moja autorska polazna konceptualna tačka“, završava Tešević.
Deca, uglavnom, pozitivno reaguju, a ovi mladi ljudi veruju da će promena okruženja uticati i na njihovo ophođenje prema okolini.
„Kada vidite ta dva terena, koji su već pre pet ili šest godina izgubili svaki trag linije, go je pukao, pa je varen, pa je onda i var pukao jer je ceo korodirao… baš i nije stimulativna sredina za bilo kakav razvoj, osim na navikavanje na jedno urušeno okuženje gde i vi postajete nezainteresovani za svet oko sebe i gde stvarno ne možete da stekenete neki osećaj o tome da treba da vodite računa o tom prostoru, koji je i ovako već jako jako urušen i nereprezentativan“, smatra Lović, navodeći da je srećan kada vidi kako deca sada preskaču pčelice i oslikane delove, kao da se trude da ništa ne pokvare i da teren duže traje.
Deca su se trudila i da isprate radove i da, kako kažu, kao mali minioni budu stalno oko članova udruženja i pomognu koliko mogu. Ipak, ovo oslikavanje je bilo ozbiljan poduhvat koji je morao biti realizovan u samo pet dana, zbog početka školske godine. Imali su i tu „sreću“ da teren rade najtoplijeg vikenda u godini, a radovi su trajali od osam ujutru, pa do deset uveče.
„To je ogroman tehnički poduhvat i proces, a mi nismo imali neki jak budžet, ali opet smo se potrudili da tehnički teren izdrži najmanje pet godina“, objašnjava proces Tešović. „Prvo su išli određeni prajmeri kao za keramiku, sa čim smo prešli ceo teren, pa ide jedan osnovni sloj, pa drugi, pa jedna boja, pa druga, pa tek onda skiciranje… a pre toga naravno merenje, hvatanje cele mreže, da bi to što vernije skici preneli na teren, jer nismo imali sve vreme dron da bi pratili situaciju, nego smo od početka do kraja sa tla radili“, dodaje.
I pored toga što uspevaju da motivišu i pokrenu zajednicu, donacije i sredstva koja samostalno prikupe nisu dovoljna, a ambicije su velike – ozelenjavanje, reciklaža i umetničko ukrašavanje samo su neke od ideja. Udruženju je potrebna podrška kompanija koja će finansijski pomoći projekat, a prva se odazvala fondacija „Jelena Šantić“.
„Fondacija nam je izašla u susret, prepoznala nas i donirala nam grant sa kojim smo, delom, ušli u ovaj projekat oslikavanja najvećeg terena u Srbiji“, kaže Lović.
Najveći „kvizoman“ među članovima, čiji su kvizovi uspeli da povećaju vidljivost rada udruženja i prikupe pomoć i za ovaj projekat, ali i da pomognu, koliko su bili u mogućnosti, ljudima kojima su potrebna sredstva za lečenje, jeste Stevan Blagojević. Uz podršku drugih članova udruženja, koji takođe vole kvizove, pokrenuo je ove aktivnosti kvizom o franšizi koju i sam obožava – Hari Poter. Ipak, po posećenosti, ali i atmosferi, najviše se izdvojio muzički kviz, na kome i članovi „Centra za marginu“ učestvuju već peti put.
„Najposećeniji je muzički kviz, a oko njega ima i najviše posla jer dosta dugo i pažljivo biramo pesme, ali je atmosfera jako lepa i onda nam nije teško. Najbitnije nam je da se ljudi lepo provedu te večeri i da nas upamte po nečemu lepom, a tu je naravno i humanitarni karakter koji čitavu stvar čini još lepšom”, priča nam Blagojević i dodaje da još uvek nisu sarađivali sa drugim kvizmasterima, ali su jako ponosni na pozitivan feedback od strane nekih od kvizmastera pab kviza Inkvizitor, koji su redovni učesnici ovog kviza.
Foto: Udruženje Obrati pažnju
Najteži deo je doneti odluku kome će nameniti sredstva jer, kako kaže, ima dosta tužnih priča. Za pomoć se obično obraćaju svojoj publici.
„Uglavnom pitamo ljude na društvenim mrežama da li poznaju nekoga kome je pomoć potrebna. Za sada je uvek bilo na preporuku naše publike, uostalom, ovo i jeste projekat gde smo svi učesnici”, zaključuje Blagojević.
I dok se polako približava početak kviza i uzbuđenje među organizatorima raste, primećujemo da je rekord posećenosti ponovo oboren. Šalimo se da će nam sada biti teže nekog ikad da osvojimo medalju, ali to na ovom kvizu i nije najvažnija stvar. Najbitnije je da kroz zabavu promovišemo solidarnost i filantropiju i pomognemo nekome kome je to najpotrebnije. Imamo insajdersku informaciju da će se kvizovi ovog udruženja intenzivirati u narednom periodu, pa zapratite @obratipaznju.org.udruzenje na Instagramu, ili drugim društvenim mrežama za više informacija i – vidimo se na nekom narednom kvizu.
PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE
