Piše: Mladen Mladenović
Činjenica – Ono što je iskustvom potvrđeno da stvarno postoji ili da se događa, istinit, stvaran događaj, istinita, stvarna pojava, fakat ( Rečnik srpskog jezika)
Naizgled jednostavan koncept utvrđivanja stvarnog stanja stvari uspeva neverovatno da se zakomplikuje kada je potrebno od mora prisutnih informacija izdvojiti one koje zapravo imaju uporište u realnosti. Izazov se postavlja pred rastući broj posetilaca interneta da se ponovo „opismene“, ovaj put u manipulaciji sadržajima na koje nailaze. Sa ovim zadatkom suočavaju se i korisnici „tradicionalnih“ medija (u koje ovde uključujemo i televiziju), ali dostupnost interneta suštinski menja odnos koji imamo prema informacijama svih formata. Prekomerna proizvodnja informacija onemogućava održanje njihovog kvaliteta, pa se neretko dešava da se neistine prenose bez prethodne provere čak i kod velikih medijskih kuća, a često su one te koje takve poruke izvorno i proizvode. Na krajnjem korisniku ostaje onda da procenjuje verodostojnost poruka koje prima, što nije naivan posao, ako prihvatimo pritom da je sam odgovoran za stavove koje zastupa. Jedan makedonski gradić koji se pre nekoliko godina našao u centru pažnje, o čemu je pisao i BBC, pokazuje jednostavnu mašinu za masovnu proizvodnju čiji su proizvodi stvoreni sa namerom da podilaze pomenutim stavovima, usput zarađujući.
Očekivalo bi se da mlađi ljudi, oni koji su češće u kontaktu sa novim tehnologijama, sposobniji da razlikuju istinite od neistinitih sadržaja. Ovo su pretpostavili i istraživači sa univerziteta Stanford kada su tokom 2015. i 2016. godine sproveli istraživanje koje ispituje sposobnosti procenjivanja informacija kod američkih učenika (middle school, high school i college po američkom obrazovnom sistemu). Rezultati analize odgovora gotovo 8000 učesnika ukazuju da tek mali broj ispitanika uspešno razaznaje reklamu od autorskog teksta, propagandni od informativnog tvita ili na kritički način posmatra povezanost tvrdnji sa iznetim dokazima.
Novinari na konferencijama za štampu ili gledaoci koji prate program uživo nalaze se u naročitom problemu kada žele da osiguraju da je ono što slušaju istinito. Ovde se ističe potreba za efikasnošću, zbog dinamičnosti živog programa potreban je alat koji može da se koristi dok se istovremeno prate izjave i koji daje momentalne rezultate. Kao odgovor na ovo pojavljuje se nekoliko kreativnih rešenja. Onlajn servisi kao su Politifact i Factcheck prate prenose u američkoj politici i u kratkom roku ih proveravaju, ocenjuju, pružaju potpunije informacije. Kod nas projekti kao što je Raskrikavanje proveravaju izjave javnih ličnosti, najčešće iz politike, ali i neistinite tekstove sa naslovnica novina i iz drugih medija. Momentalni rezultati za sada se mogu dobiti samo preko aplikacije FactStream koja prati predsednička obraćanja u SAD i uz pomoć pomenuta dva servisa Politifact i Factcheck, kao i Vašington post-a korisnicima izbacuje komentare izjava u vidu pop-up obaveštenja na mobilnom telefonu. Ovaj posao još uvek se obavlja ručno, tako da tim ljudi „iza scene“ obavlja istraživanja i provere prateći žive prenose. To je značajan korak ka „svetom gralu“ provere činjenica— softveru koji automatski detektuje problematične izjave i spaja ih sa relevantnim činjenicama, poručuju sa zvaničnog sajta FactStream-a. Za sada će blagodeti momentalnih provera uživati samo oni koji prate američku političku scenu i na engleskom jeziku, ali ne postoji sumnja da potreba za ovakvim alatima postoji u praktično svugde. Drugi vid trenutnih provera činjenica donose velike televizijske kuće poput CNN-a koji u svojim prenosima u vidu komentara u kajronima dopunjuju, opovrgavaju ili stavljaju u kontekst izgovorene reči. Domaće televizije se za komentare na konferencijama za štampu još uvek najčešće oslanjaju na novinare sa terena, ali će pritisak industrije nadajmo se dovesti ove inovacije i kod nas.
Autor teksta je alumnista Škole medijske pismenosti Centra za marginu
