Piše: Nemanja Marinović

Dodela najprestižnije filmske nagrade „Oscar“ ove godine ulazi u desetu deceniju. Devedeset i prva dodela nagrade Akademije filmskih umetnosti i nauka biće održana 24. februara u  Dolbi teatru u Los Anđelesu, a sudeći prema ovogodišnjim nominacijama očekuje se da će biti poprilično nepredvidiva i uzbudljiva. Ono što je sigurno je da je već istorijska.

Prvi put u istoriji Akademije u kategoriji za najbolji film nominovan jedan superherojski film – Marvelov „Black Panther“. Zasigurno najpopularniji među publikom od svih filmova na listi, ovaj film je bio nominovan u tri kategorije na „Zlatnom globusu“, a na ovogodišnjoj dodeli Oskara takmičiće se u čak sedam kategorija. Ova kontraverzna odluka podelila je mišljenja publike i pratilaca Oskara koji su s jedne strane oduševljeni time što je Akademija konačno obratila pažnju na filmove izvan klasičnih “oskarovskih” žanrova, dok su drugi, nasuprot tome, šokirani time što je superherojski film u konkurenciji i smatraju ga žanrovski neodgovarajućim. Ono što se tu propušta jeste da film zaista jeste jedan od najkvalitetnijih u protekloj godini, sa dobrim scenarijom, produkcijski jako dobro urađen i iznad svega okupio je jako dobru glumačku ekipu. Film takođe problematizuje društvene teme koje su mnogo šire od onoga što je svojstveno akcijama sa superherojima, a na momente to čini konkretnije i jasnije od mnogih žanrovski drugačijih filmova kojima je u fokusu ono što Marvel usputno provlači. Ignorisanje filmova koji dolaze iz Marvelove produkcije, samo zato što superherojske filmove smatramo “treš” filmovima, jeste svojevrsni elitizam onih koji žele da ostanu slepi ne samo na popularnost MCU filmova, već i njihov sve veći kvalitet i produkciju koja može da se meri sa ostalima na listi. Vreme je da se pomerimo od pogleda na filmsku umetnost samo kroz prizmu pretencioznih, narativno konfuznih filmova koji svoju konfuziju filuju u kompleksnost, a monotoniju i nedostatak bilo kakve dinamike pravdaju “atmosferom”.

U drugoj kategoriji, za najbolju originalnu pesmu za film, konkurencija pesmi „All the Stars“ iz ovog filma, koju potpisuju Kendrick Lamar i saradnici, biće ovogodišnja dobitnica „Zlatnog globusa“ u ovoj kategoriji Lady GaGa sa pesmom „Shallow“. Iako je film „A star is born“ izašao pre svega tri meseca, po slušanosti je naslovna numera odavno prevazišla konkurenciju, tako da se može pretpostaviti da je u ovoj kategoriji jasno gde će Oskar otići, što bi bilo potpuno zasluženo ako se uzme u obzir i to da je „A Star is born“ film na granici mjuzikla, sa mnogo numera od kojih su čak 12 autorske numere koje potpisuje upravo GaGa. Veliki broj pesama iz filma dostigao je izuzetnu popularnost, a po kvalitetu se soundtrack album može smatrati jednim od najboljih u svetskoj kinematografiji. Po skromnom mišljenju autora teksta, ovde dileme nema.

Vreme je da se pomerimo od pogleda na filmsku umetnost samo kroz prizmu pretencioznih, narativno konfuznih filmova koji svoju konfuziju filuju u kompleksnost, a monotoniju i nedostatak bilo kakve dinamike pravdaju “atmosferom”.

Dilema, međutim, nastaje kada dođemo do kategorije za najbolju glavnu ulogu u kojoj je takođe nominovana – Lady GaGa. Iako nije ni prva pop zvezda koja je nominovana za Oskara za glumu, a neke su ga i osvojile, poput Jennifer Hudson za sporednu ulogu u filmu „Dreamgirls“ ili Cher za glavnu ulogu u filmu „Moonstruck“, niti prva pop zvezda koja je nominovana za Oskara za soundtrack, podsećanja radi tu nagradu je osvojila i Adele za „Skyfall“, Lady GaGa je verovatno prva koja je nominovana i za glavnu ulogu i kao autorka originalne muzike za film. Njena najveća konkurencija biće sigurno Glenn Close za ulogu u filmu „The Wife“, a njihov prvi „okršaj“ odigrao se već na ovogodišnjem „Zlatnom globusu“ u kome je pobedu odnela Glenn. Kao glumica kojoj je ovo sedma nominacija za Oskara, nagradu koju nikada nije osvojila, pri čemu su u pitanju četiri nominacije za glavnu i tri za sporednu ulogu, Glenn je sigurno najveći favorit u ovoj konkurenciji ove godine, mada važiti za drugog favorita za nekoga kome je ovo prva ozbiljna glumačka uloga u životu svakako je već ogroman uspeh za GaGu. Pobeda bi bila istorijski presedan, iako je po mnogim mišljenjima to čak vrlo izvestan ishod glasanja.

Zadržimo se još na trenutak na filmu “A Star is born” koji je, uprkos osporavanjima koja su karakteristična za većinu muzičkih filmova, nominovan u osam kategorija – najbolji film, scenario, fotografiju, najbolju glavnu mušku i žensku ulogu, sporednu mušku ulogu i naravno – miksovanje zvuka i najbolju pesmu iz filma. Film govori o poznatom rok muzičaru koji otkriva pretalentovanu muzičarku i autorku koja nastupa u drag klubu, u koju se zaljubljuje i prati njihov zajednički život, poslovne i emotivne uspone i padove, kao i borbu sa popularnošću, medijskim pritiskom i alkoholizmom. Iako je imao sve predispozicije da upliva u treš „tralala“ film s obzirom na tematiku, on to definitivno nije, kao što je vrlo uspešno napravio otklon i od klasičnog mjuzikla, što je inače i razlog zašto je za „Zlatni globus“ bio nominovan u kategoriji drame, a ne mjuzikla. Isti broj nominacija za Oskara ima i film „Vice“ Adams McKaya, a prevazišli su ih Netflixov film u režiji Alfonsa Cuaróna „Roma“ i “The Favourite“ Yorgosa Lanthimosa koji imaju po 10 nominacija. Zanimljivo je da je film „Roma“ nomivan i za nagradu za najbolji film, kao i nagradu za najbolji strani film, tako da je i njemu jedan Oskar maltene zagarantovan jer u kategoriji za strani film nema preterano jaku konkurenciju. Film je jako specifičan, urađen u crno-beloj tehnici, a prati život služavke u srednjeklasnoj meksičkoj porodici sedamdesetih godina. S obzirom na tematiku i crno-belu tehniku koja daje drugačiji umetnički dojam, vrlo je verovatno da će osvojiti žiri koji voli da potencira „umetničke“ filmove, čak i kada oni to nisu, niti imaju ikakav smisao, poput prošlogodišnjeg „The Shape of Water“ Guillerma del Tora koji je osvojio čak četiri Oskara, iz mnogima nepoznatih razloga. Slični pristup ima i reditelj, prema mišljenju autora ovog teksta, najprecenjenijih filmova – Yorgos Lanthimos, čiji film „The Favourite“ je takođe nominovan i govori o ljubavnim intrigama na dvoru Kraljice Ane u Engleskoj u 18. veku. Ovaj film je specifičan i po tome što su čak dve glumice iz ovog filma nominovane za najbolju sporednu ulogu – Rachel Weisz  i Emma Stone, kojoj bi, u slučaju da osvoji, ovo bio drugi Oscar nakon uloge u hit filmu “La La Land”. Glavna konkurencija će joj, verovatno, biti Amy Adams za ulogu u filmu „Vice“, koji je, opet prema skromnom mišljenju autora teksta, drugi najprecenjeniji film na ovogodišnjem Oskaru jer, iako govori o bitnoj ličnosti američke moderne istorije, film koji je napravljen kao poludokumentarac vrlo je na momente dosadan i razvučen, stvari su prenesene vrlo jednostrano i bez nekog dodatnog objašnjavanja situacija koje su izuzetno kompleksne, naracija nevešto urađena i konfuzna, ali je izbor glumačke ekipe – uz Amy Adams igraju Christian Bale i Sam Rockwell, koji su takođe nominovani za najbolju glavnu, odnosno sporednu ulogu – upravo najbolja strana ovog filma. Međutim, najverovatnije će svima njima pomrsiti račune „Bohemian Rhapsody“, o životu Freddie Mercury-a koji je nominovan u pet kategorija, uključujući i dve za koje je dobio „Zlatni globus – najbolji film i najbolja glavna muška uloga. Objektivno gledano, ovo i jeste najbolji film u konkurenciji u kojoj se, pored gore pomenutih filmova nalazi i “BlacKkKlansman” Spike Lee-a, baziranom na stvarnim događajima iz istorije Kju Kluks Klana, koji je odličan, ali pomalo nedorečen i mnoge aspekte rada klana nije obradio, zbog čega je kritikovan od strane publike, kao i “Green Book” Petera Farrelly-a koji je možda najveća konkurencija jer sjajno portretiše rasizam u Americi šezdesetih godina, ali i elitizam i auto-rasizam pijaniste afroameričkog porekla koji se talentom i obrazovanjem uzdigao iznad onoga što je bila stereotipna slika crnaca, od kojih se često sam ograđuje. Film je, međutim, kritikovan i od strane same porodice Dr Don Shirley-a, zbog nekih detalja koji su izneti, poput homoseksualnosti koja im je izgleda najviše zasmetala, a pošto je pisan na osnovu priča Tony Lipa, vozača i telohranitelja pijaniste, na osnovu kojih je njegov sin Nick Vallelonga uradio scenario za film, kritika je da film zapravo ne predstavlja verno život Dr Don Shirley-a, već govori o događajima u toku jedne turneje iz ugla Tony-a i na način na koji je on to doživeo i na koji ih se seća. „Bohemian Rhapsody“ je, pak, na prvom mestu sjajno odrađen, dobio je nominaciju i za montažu, verno je dočarao život vanserijski dobrog izvođača i njegove unutrašnje turbulencije koje su uticale na bend i sve oko njega i uprkos nekim problematičnim momentima predstavljaju jednu od vernije prikazanih biografija. Najčešća kritika je davanje previše prostora njegovom heteroseksualnom delu života, a negativno portretisanje homoseksualnog aspekta, kao i zanemarivanje poslednjih godina života koja je proveo u skladnoj vezi, uprkos bolesti, ali s obzirom na to da je dugo krio svoj seksualni identitet, nerealno bi bilo portretisati ga drugačije. Ono što je najbolje u filmu jeste sjajna gluma Rami Maleka, koji će verovatno dobiti i Oscara, uprkos tome što su mu konkurencija Christian Bale i Viggo Mortensen. Ovo je, definitivno, uloga koja će mu obeležiti karijeru. Sa druge strane, iako je filmovima “Green Book” i “BlackKKlansman” u ostalim kategorijama jača konkurencija, u kategoriji sporedne muške uloge vrlo je moguće da će nagradu osvojiti sjajni Mahershala Ali ili Adam Driver.

Dok smo u sve popularnijoj #10yearschallenge igrici koja je osvojila društvene mreže, podvući ćemo da su u poslednjih deset godina samo dve režiserke nominovane za Oskara – Kathryn Bigelow, koja ga je i osvojila za „The Hurt Locker“ 2009. godine i Greta Gerwig za „Lady Bird“ prošle godine.

Na kraju, nakon što smo utvrdili čega ima, da se pozabavimo malo onim čega ove godine nema na Oskaru, tj. filmovima koji su, prema mom mišljenju, nepravedno zanemareni. „A Quiet Place“ Johna Krasinskog, sa Emily Blunt u glavnoj ulozi, lako bi mogao biti nominovan u još nekoj kategoriji osim za montažu zvuka, kao što je Marielle Heller mogla biti jedina žena režiserka na ovogodišnjoj listi, za film „Can You Ever Forgive Me?“ koji je trostruko nominovan u drugim kategorijama – Melissa McCarthy za glavnu žensku ulogu, Richard E. Grant za sporednu mušku ulogu, a film je dobio nominaciju i za najbolji adaptirani scenario. Dok smo u sve popularnijoj #10yearschallenge igrici koja je osvojila društvene mreže, podvući ćemo da su u poslednjih deset godina samo dve režiserke nominovane za Oskara – Kathryn Bigelow, koja ga je i osvojila za „The Hurt Locker“ 2009. godine, film koji je te godine osvojio i nagradu za najbolji film i Greta Gerwig za „Lady Bird“ prošle godine.

Film „Love, Simon“ Grega Berlantija takođe je mogao biti na listi nominovanih filmova, kao i „The Tale“ Jennifer Fox – da nisu filmovi rađeni za televiziju. Međutim, film „Boy Erased“ koji režira i u kome glumi Joel Edgerton, zajedno sa Nicole Kidman i Lucasom Hedgesom, koji je bio u trci za „Zlatni globus“ za ulogu u ovom filmu, apsolutno je zasluživao da se nađe na listi. Film o gej sinu baptističkog sveštenika koji je preživeo terapiju „konverzije“ u heteroseksualnost oslikava torturu, pre svega psihičku, kroz koju prolaze tinejdžeri na sličnim terapijama koje se i dalje sprovode u Americi, fantastično je odglumljen i izuzetno kvalitetno urađen, a ujedno jedan od novijih filmova sa najboljom glumačkom postavom. Drugi film, koji je možda još veći šok, jeste „Beautiful boy“ Felixa van Groeningena. Ovaj maestralno urađen film baziran na memoarima oca i sina, Davida i Nicka Sheffa govori o, kako i IMDB navodi, srceparajućem i inspirišućem iskustvu preživljavanja, recidiva i oporavka u porodici koja se godinama bori sa zavisnošću sina tinejdžera. Timothée Chalamet, sjajni mladi glumac koji je za ovu ulogu bio nominovan na „Zlatnom globusu“, a prošle godine bio nominovan, a trebao je i da osvoji, Oskara za glavnu ulogu u filmu „Call me by your name“, apsolutno je maestralno doneo svaki uspon i pad svog lika, posrnuće i borbu i morao se ove godine naći na listi. Ne samo naći na listi, već biti direktna i ozbiljna konkurencija Rami Maleku. Kada se sve ostavi na stranu, nijedna nominacija za ovaj film je ozbiljan propust Akademije.

Kakav će epilog imati ovogodišnja dodela, ostaje nam da vidimo za nekih dvadesetak dana. Uzbudljivo će svakako biti.