Piše: Tijana Pavlović
Foto: Natalija Živković
Prvi roman u Srbiji čija je radnja smeštena u period izolacije usled pandemije korona virusa govori ni manje ni više nego o gej paru – Jakši i Vuku. U pitanju je roman „14 dana karantina“ Stefana Mihajlovskog u izdanju Beoletre.
„Drago mi je što ponovo uživam u pionirskoj poziciji, budući da je „Ispod grla“ bila prva knjiga koja za temu ima partnersko nasilje u istopolnim odnosima“, kaže za Promaju autor i dodaje da je knjiga nastala neplanirano, usled toga što zbog karantina nije mogao da završi istraživanje za knjigu koju je već započeo. „Krenuo sam od feromona, kao polazne tačke. Iako karantin za Marinu Abramović, recimo, ne predstavlja ništa seksi, kod mene je obrnuto. Već sam imao u glavi dva momka zarobljena u stanu, koji su u njemu i upoznaju“, objašnjava Mihajlovski početnu osnovu svoje knjige.
S obzirom na to da su junaci romana u izolaciji, dinamika romana je drugačija od dinamike na koju smo do sada navikli u romanima Mihajlovskog.
„Ovaj roman zbog svoje građe nije dozvolio kretanje glavnih junaka, niti previše ambicije u smislu radnje. Nudi emociju, dijaloge, čvrste opise, a često – veliko ništa, što je verujem, na trenutke, bio slučaj svakog od nas. Međutim, izazov je opisati to ništa“, nastavlja autor kome je ovo delo bilo i lični i profesionalni izazov. „Rekao sam sebi: „Okej, snalaziš se u haosu, znaš da napišeš uzbudljiv roman… Hajde sada da vidimo koliko si zapravo dobar književnik“, dodaje.
To „ništa“ su, često, neke svakodnevne stvari koje čine život. „Prelepa mi je scena dok jedan leži u kadi i sluša drugog dok se ispoveda na WC šolji“, podelio je sa nama autor utiske o likovima koje je stvorio. „Njihove priče o autovanju takođe su fantascinantne. Mogu reći da likovi pucaju od intelektualnog i seksualnog naboja, te smatram da su obojica prava poslastica za čitaoce“.
Ipak, šou je ukrala mačka Sofi koja se pojavljuje negde na polovini knjige – „E, tad zaista počinje zabava! Da li vam se ikada desilo da vam mačka juri testise? Njoj zaista treba posvetiti pažnju, a ja sam to uradio samim tim što sam odobrio da se nađe na koricama. Volim je“, kaže autor, a nama se već stvara slika u glavi, i ne baš prijatna.
Srećom, roman je fikcija, pa tako, nadamo se, i mačka koja juri testise, ali sam koren romana je istinit.
„Ideja je došla nakon dugog razgovora sa poznanikom tokom karantinskih dana koji mi je ispričao kako uživa zatvoren sa momkom kog je tek upoznao“, objašnjava Mihajlovski i dodaje da svoje likove gradi prema onima koje poznaje. „Ipak, greška je tražiti samo jednu osobu iz stvarnog života i mog okruženja. To prosto nije moguće jer je u svakom junaku iz moje književnosti minimum pet njih iz moje svakodnevice. A ja sam makar malo u svakom“, dodaje, otkrivajući nam samo malo, čisto da nas zaintrigira, da i u ovim likovima ima nečeg autobiografskog.
Pisanje mu je, kao i do sada, bilo psihoterapija, iako je u karantinu imao razne zabavne aktivnosti: „Svakodnevno sam zvao RTV Pančevo jer su zbog obraćanja Kriznog štaba prekidali emitovanje „Rubi“. Mislim da su ludeli od mene, ali ljudski sam im predložio da seriju pomere sat ranije ili sat kasnije, uz obrazloženje da mi je zaista svejedno, jer svakako sam u kući od jutra do sutra“, priseća se kroz osmeh.
Kada nije gledao „Rubi“, pratio je live koncerte Jelene Rozge na Instagramu, ali i dosta „hotovao“. To je verovatno uticalo da knjiga bude malo drugačija od prethodne.
„Stvaranje „Ispod grla“ bilo je prilično fem. „14 dana karantina“ je već fuck boy naracija“, potvrdio nam je autor ono što smo i mislili kada smo pročitali krilaticu „Za ljubav je potrebna socijalizacija. Za seks su dovoljna četiri zida” na koricama knjige.
Karantin je koristio i za praćenje kulturnih događaja koji su tada postali dostupni i online: „Ranije sam imao tradiciju da jednom nedeljno odem u Narodno pozorište, ali tokom karantina sam, zahvaljujući prenosu na YouTube kanalu, gledao dve predstave nedeljno. Najviše me je obradovalo, meni sedamnaesto gledanje „Važno je zvati se Ernest“ Oskraja Vajlda i, meni jedanaesto gledanje „Dame s kamelijama“ Aleksandra Dime Sina“, kaže Mihajlovski.
Digitalni svet je ono po čemu će pamtiti ovaj karantin: „Karantin će se pamtiti po tome što smo svi, bez obzira na uzrast, silom prilike prešli u digitalnu realnost. Mladi, da bi izblejali na video četu i odigrali basket, jer je odlazak u park zabranjen. Majke i očevi da bi pomogli detetu da bolje savlada gradivo, a bake i deke da bi održali komunikaciju sa ovima iz prve dve grupe i naručili hranu i lekove koje bi im ostavljali ispred ulaza“, navodi autor i dodaje da smo onih 100 evra, kao pravi nezahvalnici, svi već odavno zaboravili.
Roman „14 dana karantina“ u izdanju „Beoletre“ možete nabaviti na sajtu ove izdavačke kuće, kao i u knjižarama Vulkan, Laguna i Delfi. Samo požurite, jer je promotivni tiraž već planuo.
PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE
