Reakcije na medijski linč: patrijarhat uzvraća udarac

Piše: Nemanja Marinović

Tekst se nadovezuje na članak: Slučaj Jelene Karleuše – hronologija medijskog linča

S obzirom na to da su mediji prepuni oprečnih informacija bez respektabilnih i proverljivih izvora, a sudovi će u ovom slučaju tek doći na red – ne možemo da tvrdimo ništa, ni da je afera stvarna i da se na fotografijama zaista nalazi Jelena Karleuša, ni da je u potpunosti montirana, kao što tvrdi pevačica. Zato moramo analizirati situaciju uzimajući u obzir oba scenarija, mada stvaran uzrok toga zašto je ovaj slučaj podigao toliku prašinu i zašto su reakcije takve kakve jesu nalazimo na istom mestu – patrijarhatu.

Uzmimo za trenutak da je istinita priča – Karleuša i Vranješ su bili u nekom vidu romantične ili seksualne veze i on je njene fotografije objavio zato što nije želela da napusti muža. U tom slučaju, ovo je školski primer nečega što se zove revenge porn – objavljivanje seksualnog sadržaja bez pristanka osobe koja je tim sadržajem predstavljena. Bez obzira da li je nastao uz dozvolu osobe ili je osoba snimana u tajnosti, objavljivanje tog materijala spada u oblike digitalnog nasilja koje je najčešće motivisano osvetom prema romantičnom ili seksualnom partneru, odakle je fenomen i dobio ime. Ovaj termin nije prepoznat u Strategiji razvoja informacione bezbednosti kao zaseban fenomen, međutim, ovakve slučajeve zakon prepoznaje i Karleuša bi Vranješa mogla krivično da goni za objavljivanje ovog sadržaja. Prema članu 144 Krivičnog zakonika, osoba koja neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak lica i time osetno zadire u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se s njim upozna kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. U medijima se navode različite informacije, od postojanja fotografija koje je Karleuša sama slala Vranješu, do snimanja putem kamere. Ukoliko Karleuša nije bila informisana o tome da je Vranješ njeno pokazivanje na kameri snimao ili printskrinovao – to spada u neovlašćeno snimanje. Ukoliko je Karleuša sama napravila materijal i poslala Vranješu, a on to sačuvao i objavio – i tada može biti kažnjen po članu 145 Krivičnog zakonika – neovlašćeno objavljivanje ili prikazivanje tuđeg spisa, portreta ili snimka – novčanom kaznom ili kaznom do dve godine zatvora. Ukoliko je čitava afera montirana i na slikama nije Jelena Karleuša, ona može tužiti i njega i medije za klevetu i povredu dostojanstva.

To je školski primer nečega što se zove revenge porn – objavljivanje seksualnog sadržaja bez pristanka osobe koja je tim sadržajem predstavljena.

U oba slučaja, Karleuša je žrtva partrijarhata što se najbolje ogleda u reakcijama na slučaj. Komentari na portalima i društvenim mrežama, koji takođe potpadaju pod odgovornost medija ukoliko su objavljeni na njihovim stranicama, nedvosmisleno su pokazali jednu stvar – tendenciju ka okrivljavanju žrtve. Jelena Karleuša je osuđena na osnovu patrijarhalnog morala koji diktira monogamiju, zabranu seksualnih odnosa van braka i ispoljavanja bilo kakve seksualnosti, ukoliko si udata žena i majka. U komentarima je vređana svim zamislivim terminima koji se odnose na „ženu lakog morala“, a bar u našem jeziku ima ih pregršt, dok je Vranješ, sa druge strane, bio hvaljen kao neko ko je „raskrinkao njenu masku“ ili je prema njemu iskazivana empatija kao „žrtvi njene igre“. Njemu se nije prebacivalo to što je takođe oženjen i ima porodicu, on je bio žrtva nje, Femme Fatale, koja ga je uplela u svoju mrežu. Druga žrtva je Duško Tošić, prevareni suprug kome je, prema najvećem broju komentara, „sada najteže“. Nije najteže njoj, čija je intima na nasovnim stranama, već njemu kome je povređena muškost. Ovde se na delu pokazala muška solidarnost, nasuprom potpunom nedostatku ženske, s obzirom na to da su svi muškarci držali stranu ili Tošiću ili Vranješu (ili obojici), a najveći napadi na Karleušu dolazili su od strane žena. Žena je uvek na stubu srama, muškarac nikad, jer „ključ koji otvara mnoge brave je dobar ključ, a brava koju otvara svaki ključ je loša brava“. Kada je Karleuša objavila fotografiju na kojoj je navodno polni organ Ognjena Vranješa uz komentar „mikropenis“ (reverse revenge porn?) – niko nije osuđivao njega zato što je fotografije slao, već su ga muškarci branili komentarišući da uopšte nije manji od prosečnog. Kult falusa mora biti očuvan!

Ovo je samo jedan kontinuitet u medijskoj slici žene čije je telo u medijima prikazano u dva slučaja – kao mrtvo telo ili kao golo telo. Žena je ili seksualizovana, ili je žrtva nasilja nad kojom se odvija najstrašnije lešinarenje, kao u slučaju Jelene Marjanović ili svojevremeno Ksenije Pajčin. U patrijarhatu i medijima kao njegovom sastavnom delu koji ga legitimiše i održava, žena je konstantno eksploatisana.

Jelena Karleuša je osuđena na osnovu patrijarhalnog morala koji diktira monogamiju, zabranu seksualnih odnosa van braka i ispoljavanja bilo kakve seksualnosti, ukoliko si udata žena i majka.

„Gola, seksualizovana žena, to jest njena vagina, njeno telo, jeste medijska atrakcija, objekat na naslovnoj strani, telo koje prodaje novine“, izjavila je za Mediareform.rs Jelena Višnjić, osnivačica festivala feminističke kulture i akcije BeFem. Govoreći o slučaju Jelene Karleuše, Višnjić navodi da je ona zbog svojih javnih istupa pogodna meta: „Jelena Karleuša je kroz procese samoproizvodnje estetske i etičke, ali i kritičkih istupa protiv Srpske pravoslavne crkve, otvorenog stava o ratnim zločincima, javne podrške LGBT zajednici, probila granice patrijarhalnog reda i ustoličila sebe kao subjekat u stalnom prelaženju granica, čije je delovanje provokacija u odnosu na konzervativnu i tradicionalnu sredinu“, navodi Višnjić i dodaje da je sada patrijarhalna struktura uzvratila udarac javnim linčom naslađujući se danima njenim privatnim fotografijama, zaključujući za pomenuti portal da je slučaj Jelene Karleuše nedvosmislena potvrda da se objektifikacija žena najčešće realizuje u polju zabave i ženske seksualnosti, dominantnog ženskog medijskog područja, u kojoj se one izlažu kontinuiranoj seksualizaciji, diskriminaciji i mizoginiji.

Medijski linč traje 20 dana, a Karleuša je promenila više taktika borbe protiv ovih natpisa. U sve je ušla agresivno prema Vranješu, pokušavala da demantuje, objašnjavala gde ima mladeže i ožiljke i zbog čega slike nisu validne, čak i javno zatražila zaštitu Aleksandra Vučića. Onda je odlučila da se više ne oglašava uz poruku koja upućuje na kapitulaciju pred sedmom silom. Uporedo sa tim veliki broj javnih ličnosti je podržao, ne samo medijski stručnjaci, već i kolege, među prvima Dara Bubamara, Seka Aleksić, Kija, Milica Pavlović, ali je podrška došla i od muškaraca – Sergeja Trifunovića, Milana Stankovića, Ace Lukasa koji su uglavnom kritikovali medije, dok je Đani targetirao celo društvo i patrijarhat: „Jeleni nisu oprostili samo zato što je žena. Muškarci sa javne scene mnogo više i gore varaju, ali im se oprašta jer su muškarci. Svi je*emo, ali žene uvek naje*u! Muške afere nisu i nikada neće biti toliko zanimljive. U Karleušin krevet ne ulazim i niko ne treba da ulazi. To s kim spava i da li spava je samo njena stvar. Ne treba da nam nečiji polni organi iskaču iz frižidera“, izjavio je pevač, kako prenosi Telegraf. U ovoj izjavi je vrlo precizno opisano licemerje koje obavija ovaj slučaj.

Karleuša se pozicionira kao neko ko će se izboriti sa situacijom ne samo zbog sebe, svoje porodice i svoje reputacije, već i „zbog svih njih“, čime upućuje da govori i da se bori u ime svih onih koji su bili žrtve medijskog linča.

Heroina svog života, a ne žrtva u vašim očima
Karleuša je ćutanje prekinula na dodeli MAC nagrada u Areni 29. januara i to video klipom koji je emitovan pre njenog nastupa na ovoj manifestaciji. U ovom artworku prikazana je Karleuša kako beživotno leži preko izlazne table pored puta na kojoj je piše „život“ precrtano. U ovom klipu iznela je svoj manifest, koji započinje pomalo konzervativnom i patrijarhalnom retorikom: „I evo je. Posle svega. Evo je majka dvoje dece, supruga, zvezda. Njeno dostojanstvo, njeno ime.“ govori Karleuša na početku klipa. Naglašavanje da je supruga i majka dvoje dece je patrijarhalni momenat koji joj se može zameriti, dok sa druge strane ukoliko želi da govori iz JA pozicije, to je nešto što ne može da zanemari. Inače je odbrana Jelene Karleuše od strane većine javnih ličnosti koristila upravo to kao argument, kao da bi situacija bila manje strašna i prihvatljivija da je u pitanju devojka koja je neudata i nema decu. Revenge porn je nedopustiv. Tačka.

U nastavku Karleuša navodi sledeće: „Ima lepu kožu, kao da je ovde već dugo. Mada, kada malo bolje pogledam, nešto mi ovde nedostaje. Ne vidim krv, a miriše na nju. Na nasilje bez noža, bez pištolja, na zlo. I to ono koje više nije moglo da utiče na nju, pa je rešilo da utiče na to kako je drugi vide. Zbog nje i svih njih, odlučila sam da budem heroina svog života, a ne žrtva u vašim očima“. Ako izumemo retoriku sa početka, ovo artwork čini jednim od najboljih manifesta u pop kulturi. Sam kraj je vrlo feministički i osnažujući jer se Karleuša jasno ograđuje od pozicije žrtve. Ima sličnu poruku koju je Tejlor Svift poslala u spotu „Look what you made me do“ u kome na početku sahranjuje svoju reputaciju, nakon što su i njoj to mediji pokušali da učine. Nakon toga, Karleuša se pozicionira kao neko ko će se izboriti sa situacijom ne samo zbog sebe, svoje porodice i svoje reputacije, već i „zbog svih njih“, čime upućuje da govori i da se bori u ime svih onih koji su bili žrtve medijskog linča. Reč „heroina“ je takođe osnažujuća i feministička.

Naravno da je klip izazvao i reakcije prema kojima Karleuša koristi situaciju za samopromociju. Sve i da je tako, možemo li da je krivimo? Ona je doživela veću medijsku pažnju od Putina u trenutku njegovog dolaska u Beograd, pažnju koju nije tražila, niti želela, a za koju bi mnogi platili. Da li iko može da je krivi ukoliko medije zbog kojih je prošla torturu iskoristi u svoju korist? Jasno je stavila do znanja da neće plakati kod kuće, već nastaviti dalje. Bila bi luda da to ne učini.