U okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu završni rad na temu “Komparativna analiza muzičkog angažmana reperki Sajsi MC i Mimi Mercedez” napisali su diplomci Ivana Ćetković i Uroš Đurović. Oni su se u analizi bazirali na karakterične teme koje su zastupljene u njihovim pesmama, prikazivanje žene, odnosno kontekst ženske emancipacije, kao i vizuelnu estetizaciju kojom se ove reperke predstavljaju. Poseban aspekt na koji su se osvrnuli u analizi je transformacija ženstvenosti, odnosno ženske rodne uloge, kao i vizualizacija ženstvenosti i položaj žena u rodnom režimu karakterističnom za kontekst neoliberalnog kapitalizma.

Njihovu analizu objavljujemo u dva teksta pri čemu će svaki tekst odvojeno analizirati lik i delo obe reperke i problematizovati poruke koje šalju.                                                    Read more: Rep muzika i politička agenda, 2. deo

 

Sajsi MC

Ivana Rašić poznatija pod pseudonimom Sajsi MC, srpska je reperka. Rep muzikom se javno bavi od 2002. godine. Nakon svog prvog nastupa u Barutani, okupila je bend pod nazivom Sajsi. Nakon raspada benda ona 2009. započinje samostalnu karijeru pod pseudonimom Sajsi MC. Svoj prvi solo album „Daleko je Dizni“ izdala je 2010. godine, a od četrnaest pesama sa albuma polovina je snimljena tokom rada sa bendom. Taj album opisuje kao svoj potpis, sastavljen iz ličnih priča, uglavnom sa ljubavnim i društvenim temama, ali i uz malo politike. Želela je da te pesme budu bliže slušaocima i sa razumljivijim tekstom, jer one koje je snimala sa bendom smatra apstraktnim i teško razumljivim. Tada je shvatila da je bolje da malo govori, ali da to bude razumljivo i sa jasnim značenjem. Što se tiče samog naziva albuma, metaforičan je — uže govoreći, sreća je daleko u ovom trenutku; šire, Dizni, blagostanje iz dečjih dana, više nije tu.“1

“Ona zauzima ulogu svojevrsnog hegemona, narušavajući time koncept muškarca koji ima moć i koji je „glava“ patrijarhalnog društva, ali upravo preuzimajući ulogu tog muškarca.”

U kontekstu javne sfere koja je uzeta kao jedna od dimenzija ove analize, karakteristično je da se Sajsi MC  na sceni pojavljuje u predominantno muškom prostoru rep scene. U tom smislu tematika njenih pesama različita je od tema repera koji su do tada bili zastupljeni na srpskoj sceni rep muzike – na mesto priča iz kraja, nezadovoljnih mladića iz „blokova“, ona akcenat stavlja takođe na lokalnu dimenziju i „život i priče iz kraja“, ali u kontekstu transformacije ženske uloge. U tom smislu ona govori iz pozicije nezavisne, autentične, oslobođene žene, koja sudbinu preuzima u svoje ruke – paralelno sa konceptom „falične devojke“.2

Kada se radi o tekstu kao našoj sledećoj dimenziji na nekoliko mesta i u nekoliko pesama karakteristično je izražavanje ove ženske nezavisnosti. U tom ključu samo neki od stihova odnose se na preuzimanje aktivne uloge u muško-ženskim odnosima, gde je ona ta koja preuzima inicijativu. Tako npr. u pesmi „Mančester Junajted“ (2013) primećujemo tu tendenciju – „mnogo dečaka šeta se svaki dan mojom ulicom, ja sa terase pecam ih svojom udicom“. Osim toga, u pesmi „Mališa“ (2013) – „evo jedan cmok i nestani u vidu palačinki bez ičega“ ona je ta koja odlučuje i preuzima inicijativu. Takođe ova tendencija uočljiva je i u pesmi „Bogati riču“ – „ja izrabljujem svaku mušku želju, ego i potrebu…“ ili „možda delujem krhko, ali volja mi je jaka kao bik, ja postavljam vama uslov“. U kontekstu „slobodne žene“ koja realno živi u patrijarhalnom, tradicionalnom, pravoslavnom društvu jasno je da je tome suprotstavljen emancipativni diskurs kojim ona gradi svoje pesme. Tako u pesmi„Ajlajner“ (2015) primećujemo izraz slobode – „ja sam „free spirit“ sva sam od slobode“. U nešto novijim pesmama ona takođe zauzima ulogu svojevrsnog hegemona, narušavajući time koncept muškarca koji ima moć i koji je „glava“ patrijarhalnog društva, ali upravo preuzimajući ulogu tog muškarca.

U pesmi „Papa“ (2015) jasno dolazi do izražaja taj stav – „ja sam Papa, ne postoji drugi papa“. Koncept „falične devojke“ koji McRobie navodi upravo se ogleda u tom domenu preuzimanja mehanizama muškaraca. Takođe, u toj pesmi poigrava se brojnim motivima koji su u tom smislu bila aktuelna društvena pitanja i previranja naglašavajući pitanje telesnosti i odlučivanja žena o sopstvenom telu ona govori da je ona „jedini papa koji radi Papanikolau test“ ili naglašavanje diskriminatornih tendencija u društvu kroz početak pesme „Ja sam feministkinja, da li mrziš me? Ja sam lezbejka hajde, tuci me.“

Insert iz spota "Papa" (2015). Izvor: Youtube
Insert iz spota “Papa” (2015). Izvor: Youtube

Dominantna poruka koju ona konstantno prenosi je da su muškarci u njenim pesmama svedeni na pasivni nivo u smislu odlučivanja, ona je ta koja „pije muške suze“ („Lokal beogradizam“, 2017), ili koja muškarce posmatra kao svoje „robove“ – „ti si moj, imaš moj stiker i serijski broj“ („Ti si moj“, 2017).

“U njenim tekstovima izrazito je dominantna uloga aktivne žene koja je sposobna da odlučuje za sebe i koja to radi ne obazirući se na stege autoriteta ili patrijarhalnog suverena uobličenog u muškarcu, a karakteristično za sve tekstove je dominantna subverzivnost i detabuiziranje.”

U Sajsinom opusu nailazimo na pojavu različitog tumačenja njenih tekstova. Na primer u pesmi ,,Mama’’ sa DamjenEltechom (2011) izjavila je da je metaforom bahate devojčice Tifani koja omalovažava ,,pobressitu Milicu’’ koja je materijalno siromašnija želela da prikaže odnos velikih sila prema zemljama Trećeg sveta što se vidi u delu ,,Ja sam za njih USA, a oni su … Tadžikistan’’. Takođe sličan problem različitih interpretacija možemo srestii u delovima koji su inspirisani nesvakidašnjim pričama poput “Antifakučki’’ (2012) gde se govori o strasti između anarho-dizel batice i antifa kučki koje ,dahću za njim”. Umesto nesvakidašnje ideje koju i Sajsi sama naziva idealističnom, slušaoci različito tumače ovu pesmu. Od onih koji smatraju da ,,proziva’’, tzv. “dizelaše” ili “antifakučke”, do onih koji misle da podržava jednu od tih strana.

Svojevrsni elitizam u svom narativu, Sajsi MC i sama na neki način priznaje jer je svesna da ne može mnogo ljudi da razume njene poruke u potpunosti. Postavlja se pitanje da li su njene empancipatorske poruke poručene svima?

Možemo reći da je duetima sa estradnim umetnicama iz mainstream i turbofolk kulture na neki način te barijere i razbila. Pre svega tu je pesma,,Silikoni’’ (2016) u duetu sa Severinom i Sekom Sablić gde ironično govori o kulturi ,,silikonskih lepotica’’ koje ,,žive samo noću; neće da rade’’. 

Insert iz spota "Silikoni" Izvor: Youtube
Insert iz spota “Silikoni”. Izvor: Youtube

Slično poigravanje sa popularnim žanrovima vidimo i u duetu sa Savom Perovićem u pesmi ,,Derište’’ (2016) gde ona je: ,,žena vrlo gladna apetiti su (joj) veliki’’.

Zaključno, u njenim tekstovima izrazito je dominantna uloga aktivne žene koja je sposobna da odlučuje za sebe i koja to radi ne obazirući se na stege autoriteta ili patrijarhalnog suverena uobličenog u muškarcu, a karakteristično za sve tekstove je dominantna subverzivnost i detabuiziranje (koje je više nego evidentno u vidu necenzurisanih rima i psovki). Ona je aktivna žena, ali koja i dalje sebe definiše kao objekat muške želje, tj. prema kriterijumima poželjnih seksualnih praksi i karakteristika koje su predominantno heteroseksualne i usmerene ka muškarcu – „ja sam tvoja sekretarica, ja sam tvoja medicinska sestra reci bilo koji fetiš, tvoja sam meta“ – „Taj fazon – take me away“ (2012).

U sledećoj dimenziji koja se tiče tela, odnosno vizuelne estetizacije u spotovima dominantno je poigravanje različitim kulturnim simbolima. Od „sado-mazo“ efekata do „rejv“ kulture i objektivizacije ženskog tela.

U pogledu vizuelnog predstavljanja Sajsi MC u svojim spotovima upravo instrumentalizuje žensko telo, s obzirom na to da je i dalje u fokusu žensko telo kao objekt želje i požude. U drugom smislu žensko telo je prikazano potpuno otkriveno i bez tradicionalnih ili konzervativnih vizuelnih elemenata.

Insert iz spota "Ajlajner" (2015). Izvor: Youtube
Insert iz spota “Ajlajner” (2015). Izvor: Youtube

Kada se radi o ideološkom karakteru narativa Sajsi MC  i načinima na koje legitimiše svoje delovanje na muzičkoj sceni, karakteristično je da su subverzivnim vrednostima koje ona zastupa suprotstavljene izrazito tradicionalne, patrijarhalne i konformističke vrednosti. U tim ideološkim previranjima zapaža se i da se suprotstavlja „desnoj“ političkoj orjentaciji naglašavajući to u jednoj od svojih pesama „Antifa kučke“ (2012) – „nisi tolko glup da te zavede desnica“.

Na kraju, ono što se najviše zamera Sajsi MC je netransparentnost nekih njenih pesama, te prevelika apstraktnost u učitavanjima smisla njenih tekstova. Kada je reč o emancipatorskom delu ženskog roda ogleda se u tom preuzimanju moći, ali i u domenu odlučivanja i sposobnosti zauzimanja za sebe. U njenim tekstovima ne zapaža se refleksija feminističkog diskursa, već upravo logika kompetitivnosti o kojoj je ranije bilo reči, kao vida izražavanja odnosa i percepcije drugih žena, npr. u pesmi „Došla sam da dam“ (2015) – „loše farbana praviš miss kitty facu“ ili „mojne da mi smaraš čkodea, biće prečka ako čujem da stenješ mi na dečka, mala debela si kao mečka, moj čkode, moja zvečka“ – „To su srca dva“ (2013).

 

 

Pogledajte i kratak video koji ilustruje najvažnije političke teme koje je Sajsi MC obrađivala u svojim pesmama:

 

  

Pišu: Ivana Ćetković i Uroš Đurović
Tekst je nastao u okviru “Škole medijske pismenosti” Centra za marginu

 

Pročitajte još: Rep muzika i politička agenda, 2. deo: Mimi Mercedez

  1. Izvor: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%B8_%D0%95%D0%BC-%D0%A1%D0%B8
  2. FALIČNA DEVOJKA:
    Angela McRobbie govori o novom rodnom režimu koji je koncipiran na ideji ženske kompetativne individualizacije. Tako su žene tog novog rodnog režima kompetitivno nastrojene i konstantnoj borbi kako sa sobom tako i jedna sa drugom. To redefinisanje žene i njenog položaja u tom novom rodnom režimu McRobbie definisala je u konceptu falične devojke. Logika konzumerističke kulture u neoliberalnom režimu žene poziva da „preokrenu duple standarde“ i da imitiraju asertivnost i hedonizam koji je percipiran kao tipično „muška karakteristika“. Stoga, falična devojka u seksualnim praksama biva gotovo izjednačena sa ulogom koju muškarac ima iako je njena seksualnost uvek usmerena kao predmet muške želje, tako se heteroseksualnost podrazumeva.

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR