Šest stvari o muškom nasilju koje možemo naučiti od Tanje Savić

Piše: Nemanja Marinović
Foto: youtube printscreen

Već duže od mesec dana mediji izveštavaju o borbi Tanje Savić čiji je suprug Dušan Jovančević, bez njenog pristanka, odveo decu u Australiju na početku pandemije. Čitaoci su bombardovani tabloidnim naslovima i poluinformacijama, ali ozbiljne društvene reakcije gotovo i da nema. Situacija koja predstavlja eskalaciju kontinuiranog muškog nasilja koje traje godinama, što je sporadično dolazilo u medije, prepuštena je isključivo sferi tabloida jer – žena je sa estrade. Potrebno je da se desi nešto na nivou navodnih eksplicitnih fotografija Jelene Karleuše da bi se pitanja čiji su akteri osobe sa estrade našla na radaru stručne javnosti, udruženja i tzv. ozbiljnih medija. Ovde se radi o izuzetno ozbiljnom slučaju koji je školski primer kako krugovi nasilja funkcionišu, ali i kako se muško nasilje prema ženama percipira u javnosti. Odmah napominjem da javnost o celom slučaju zna samo na osnovu pisanja medija pa informacije koje posedujemo ne moraju nužno biti istinite, ali svejedno nam daju uvid u to na koji način se slika o nasilju prema ženama kreira u medijima. Svaka informacija deo je medijske slagalice koja omogućava da se nasilje i kultura (ne)reagovanja na njega perpetuira u medijskom diskursu.

• Muško nasilje prema ženama je kontinuirano. Prvi navodi o tome da stvari ne funkcionišu najbolje pojavili su se u javnosti ubrzo nakon rođenja prvog deteta, sklapanja braka i preseljenja u Australiju. U tom trenutku, Tanja Savić spada među najpopularnije pevačice folk muzike na ovim prostorima, a preseljenje dovodi do napuštanja posla. Uz to, promena kontinenta sa sobom nosi i razdvajanje od porodice porekla i prijatelja, te određeni nivo izolacije, koji se kompenzuje usmerenošću na privatnu sferu, muža i decu. Iako će žena samostalno, bez direktne prinude, doneti tu odluku, uvek je otvoreno pitanje koliko je ona slobodna, a koliko uslovljenja društvenim očekivanjima da „žena ide tamo gde joj je muž“. U prve otprilike tri godine koliko su boravili u Australiji Tanja je bila retko u medijima, a jednom prilikom se uključila u emisiju Ognjena Amidžića putem skajpa kako bi najavila povratak na estradu. Povratak je prošao prilično nezapaženo, mediji navode da je brigu o njenoj karijeri preuzeo suprug koji će joj biti menadžer, a naredne dve godine, i pored učešća u emisiji „Tvoje lice zvuči poznato“ i vraćanja u Grand produkciju nije uspela da povrati popularnost. Sve dok 2016. godine nije otišla iz Granda, promenila muzički stil i u tom trenutku počinje da sarađuje sa novim menadžerom i PR-om. Trenutak ponovnog uspeha je važan jer postaje jasno da suprug (više?) nije uključen u njenu karijeru, a tada se prvi put pojavljuju i izjave u medijima u kojima nagoveštava da je njena želja oduvek da sa porodicom živi u Srbiji, ali da je suprug „nagovara“ da žive u Australiji. Pored toga što što je ponovo postala jedna od najtraženijih pevačica u Srbiji, sve vreme provejava priča o njenom vraćanju u Australiju, što pokazuje da je već u tom trenutku postojao pritisak od strane supruga da napuste Srbiju. Iz nedavnih izjava saznajemo i da nije prvi put da suprug samoinicijativno odvede decu u Australiju, te da njena vraćanja na taj kontinent nisu bila slobodna odluka, već nešto na šta je pristajala kako bi ostala sa sinovima: „Već je jednom to uradio pre nekoliko godina, ali sam ja tada otišla za njima“, preneo je Kurir Tanjinu izjavu za medije. Iako do sada ili nije govorila o tome, ili je demantovala navode o bračnoj krizi i mogućem razvodu (mada nije krila da problemi postoje), sada saznajemo da je suprug raspolagao njenim novcem, vršio psihičko nasilje, omalovažavao je pred decom, a sve je kulminiralo intenzivnim svađama zbog kojih ga je i navodno 17. aprila prijavila policiji za verbalno maltretiranje, a epilog priče je to da je jednog dana po povratku od roditelja zatekla prazan stan, bez dečijih i suprugovih stvari i putnih isprava. Kako tvrdi, deca su odvedena bez njene saglasnosti i tom prilikom suprug je odneo svu njenu ušteđevinu: „Ljudi misle da sam ja dala saglasnost da deca napuste Srbiju, to je netačno. On je oteo decu. Nikakvog potpisa nije bilo, on je mene lagao da deca imaju temperaturu, da ja ne bih dolazila“, navela je Tanja u obraćanju za TV Prva i dodala: „Oni imaju dvojno državljanstvo, ne znam da li je lažirao moj potpis na aerodromu. Ja sam bila prevarena i nasela sam na tu priču“. Pored toga, moraće da rešava spor u australijskom sudu jer je suprug nju prijavio socijalnoj službi: „On je mene prijavio kao majku koja se odrekla svoje dece. On je otišao u socijalno i prijavio se kao samohrani otac, da bi od socijalnog uzimao 3.000 dolara da ne bi radio”, tvrdi Tanja u obraćanju javnosti na pomenutoj televiziji. Noviji pritisci na nju uključuju ograničavanje kontakata sa decom, ali i manipulisanje decom kako bi se okrenula protiv majke: „Vidim po njima da su suzdržani, malo su i ljuti, besni. Stariji sin tog dana nije želeo da se čuje sa mnom. Oni mogu da budu pod manipulacijom svog oca, moguće je da su deca protiv mene. U jednom momentu mlađi sin mi je dao do znanja da mu je jako žao mene, ali ne može da mi kaže. Mlađi sin je pokazivao da je jak,ali na kraju mi je rekao da ne plačem“, navodi Tanja za TV Prva. Na osnovu informacija koje možemo pronaći u medijima možemo govoriti o kontuniranom nasilju kojem je jedna žena izložena od gotovo prvog dana braka.
• Ovaj slučaj oslikava krugove nasilja. Kao što ćete videti na slici, krugovi nasilja objašnjavaju sve mehanizme muškog nasilja prema ženama o kojima sam govorio u prethodnom pasusu. Može se videti izolacija (pritisak da se napusti posao, promena mesta boravka, smanjeni kontakti sa bliskim ljudima), korišćenje muških privilegija, korišćenje dece (u medijima se može pročitati da je Tanja navodila da nisu mogli da se dogovore oko vaspitavanja, da je podrivao njen autoritet, te stalno govorio da „nije dovoljno dobra“, na kraju pored pretnji decu joj je i oduzeo), psihološko zlostavljanje i ekonomsko zlostavljanje. Bilo bi neosnovano na osnovu informacija iz medija reći bilo šta o preostalim mehanizmima, ali na osnovu podataka o muškom nasilju prema ženama pretnje i zastrašivanje su u iskustvu većine žena koje su preživele nasilje, a umanjivanje i poricanje ili okrivljavanje žrtve služi da se nasilje ublaži, ostvari trenutno „primirje“, a nakon izvesnog vremena nasilje se ponovo dešava.

• O nasilju se ćuti. Sve dok nije kulminiralo odvođenjem sinova i onemogućavanjem kontakta sa njima, Tanja o ovom nasilju nije govorila javno. Demantovala je sve navode o mogućem razvodu, ali ne i da imaju probleme. „Ima kod mene problema i nije sve OK. Prosto, takav je život. Ili se boriš, ili umreš. Muče me mnoge stvari, kao i sve nas. Ti problemi nisu za televiziju, a ja nisam osoba koja bi transparentno iznosila svoj privatni život“, navodi Tanjinu izjavu Blic. Porodični problemi ostaju kod kuće i rešavaju se „u četiri zida“. Nasilje tako postaje sve intenzivnije, do trenutka kulminacije. Ovo nasilje nije na nivou incidenta, već je sistematično i smišljeno i to je i sama Tanja primetila u nedavnoj izjavi. „Psihički me je ubijao, a ja sam sve to trpela računajući: “Neka ga, važno je da bude mir”. Ustvari, on je pripremao teren za ovo što je uradio sad“, prenosi Blic njenu izjavu za Hello. Iz krugova nasilja nije lako izaći, usled različitih razloga (pre svega nedovoljno resursa i sistemske podrške ženi, ali i „mira u kući“ i dece), dok se ne dogodi „okidač“ u vidu situacije koju žena više ne želi ili ne može da trpi – u ovom slučaju je to prekid kontakta sa decom. Tek tada problem nasilja izlazi iz okvira porodice i postaje vidljiv društveni problem. Najčešće se tek tada nasilje i prijavljuje: „Ja sam osoba koja je krila privatni život, nisam želela da se o meni priča. Nisam prijavila jer sam imala lažnu nadu, uvek je govorio da će se vratiti. On je meni odneo sav novac, svu ušteđevinu. On je planski odradio sve“, rekla je Tanja za TV Prva. Prijavljivanje nasilja se desi tek kao poslednji korak nakon kulminacije nasilja, a istupanje u medije tada predstavlja vid odbrane, traženje zaštite javnosti
• Ekonomsko nasilje trpe i ekonomski nezavisne žene. Bez obzira na to što je ona ta koja zarađuje, svim novcem je raspolagao suprug. „Posle nastupa sam kući donela novac, on ga je uzeo i kupio sebi novi laptop, deci skupe poklone, i eto – tata je bio darežljiv. U isto vreme, mama koja zarađuje koristi telefon kom je pukao ekran. Sav novac je bio kod njega. Govorio je da ne umem sa parama, da lako trošim… U našoj kući sam samo ja radila, a Dušan nema ni dan radnog staža“ – istakla je pevačica za Hello, a prenosi Blic. Brak podrazumeva zajedničku imovinu, ali ne i slobodno raspolaganje tuđim novcem, a na kraju je Tanja bukvalno opljačkana: „On je meni odneo sav novac. Njemu nisu bitna samo deca, tačno je to planski uradio. Nije smeo preko granice da prenese više od 10.000 evra. Ja sam skupljala za nekretninu, zato što sam uvek plaćala kiriju. On nije želeo ništa da kupi u Srbiji. Znam da je kupio biznis kartu od 20.000 evra, mojih, naravno. Postoji opcija da je kupio kartu od 5.000 evra, da je rekao “mama ne može da putuje, prehlađena je” i da su ga pustili. Toliko para je trošio, toliko je bio bez duše… Zna da ne radim. Preneo je u koferu novac. Znate da iz Srbije ne smete da nosite taj novac? Ali nije ga on zaradio“ – preneo je Kurir Tanjinu izjavu za medije.
• Bez obzira na uspešnost karijere, od žene će se uvek očekivati da joj primarni fokus bude porodica. Ovde se ne govori o direktnoj prinudi, već o društvenom očekivanju i rodnoj ulozi žene koja se socijalizacijom usvaja od najranijeg uzrasta. U trenutku kada se predviđa da će biti najveća zvezda u Srbiji, Tanja sve ostavlja i nestaje iz javnosti na tri godine. “Jednostavno sam morala da se udam, morala sam da rodim decu, i mislim da je to bilo baš pravo vreme. Sa 25 godina sam rodila svog prvog sina, mislim da kad je čovek mlad, može da se ostvari lakše u ulozi roditelja, prosto ne znam da li bih sada imala živaca. Mora jedna strana da trpi – da li porodica ili karijera, tako da sam ja izabrala da karijera trpi“, navodi se u Tanjinoj izjavi od pre tri godine koju je preneo Blic. „Malo se dvoumim po pitanju karijere i porodice, baš sam na nekoj lestvici…“, dodala je tom prilikom Tanja.
• Žena je naučena da se oseća krivom kada sebe stavi na prvo mesto. „Žena, majka, kraljica“ ili „žena, majka, negovateljica“? Od detinjstva, još od dečijih igara kada se devojčice igraju mame ili bolničarke, dok se dečaci igraju igara koje podstiču aktivnost, prodornost i samoupozdanje, žene se usmeravaju da budu brižne, da nekoga neguju i da o nekome brinu, da tuđe potrebe stave ispred svojih. Od muškaraca ne postoji očekivanje da ostanu kod kuće i menjaju pelene, ili stavljaju obloge detetu. Na taj način dolazi do dvostruke opterećenosti žene. Ma koliko bile ostvarene i uspešne u profesionalnoj sferi, mnoge žene imaju pritisak da ne daju dovoljno sebe u privatnoj, te da zbog nje nešto trpi. „Previše sam vezana za svoju porodicu, previše sam emotivna, deca traže majku, a ja svaki put kad odem na nastup kažem sebi – zašto nisam ovo vreme provela sa decom”, Tanjina je izjava koju prenosi Blic.

Ovih šest tačaka predstavljaju lekcije koje možemo naučiti na osnovu medijskog prikaza jednog slučaja muškog nasilja prema ženi. Tekst je baziran na ovom slučaju kao trenutno najaktuelnijem u medijima, iako su gore navedene tačke univerzalne za slučajeve nasilja generalno. Podvlačim, sve informacije koje imamo dolaze iz medija, tako da ovaj tekst ne predstavlja rekonstrukciju samog slučaja, što je posao za Tužilaštvo i sudove. Autor teksta i magazin Promaja nisu odgovorni za tačnost informacija, niti su proveravali medijske navode i autentičnost izjava u medijima. Sve informacije i izjave navedene u tekstu korišćene su u svrhu prikaza ovog, medijski konstruisanog, slučaja, koji može služiti kao ilustracija za krugove nasilja i mehanizme muškog nasilja o kojima se govori u tekstu, kao i društvena očekivanja od žene i ženske rodne uloge.

PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE