U ovom trenutku u toku je “16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, globalna kampanja koju obeležava 1700 organizacija u više od 100 država sveta. Kampanja se dešava u periodu od 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja prema ženama, do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Praćena je velikim brojem aktivističkih događaja širom sveta, a ovim povodom u okviru rubrike “Živa biblioteka” razgovarali smo sa SOS volonterkom za žene koje su preživele nasilje.
Šta za tebe predstavlja Živa biblioteka?
– Živa biblioteka za mene predstavlja dijalog, uklanjanje barijere među ljudima. Promovisanje poštovanja ljudskih prava, tolerancije i ravnopravnosti. Način da se ljudi bolje upoznaju sa onima koji su drugačiji od njih, snaga da se kroz autentične životne priče predstave iskustva i izazovi pripadnika/ca diskriminisanih grupa koji/e su često meta predrasuda i stereotipa, žrtve diskriminacije i socijalne ekskluzije.
Koliko se dugo baviš podrškom putem SOS telefona a koliko dugo si Knjiga “SOS volonterka za žene koje su preživele nasilje”?
– Podrškom putem SOS telefona za žene koje su preživele nasilje se bavim od 2013. godine a Knjiga sam od 2015. godine.
Reci nam nešto više o radu na SOS telefonu?
– Na SOS telefonu rade specijalno edukovane konsultantkinje za rad sa ženama koje su preživele traumu nasilja i imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti. Podrška ženama kroz konsultacije ima za cilj osnaživanje žena da izađu iz situacije nasilja. SOS konsultantkinje se rukovode osnovnim principima, a to je da se veruje iskazu žena da su preživele nasilje, zatim, da su sva ispričana iskustva na SOS telefonu poverljiva i da žena nije kriva za nasilje koje je preživela, već je nasilnik odgovoran za nasilje i nasilnikova je krivica i sramota. SOS konsultantkinje podržavaju žene da prave sigurnosni plan ukoliko su u opasnim situacijama, da znaju koje institucije im mogu ponuditi koju vrstu podrške, da postave granice prema nasilju, da izađu iz logike žrtve i ćutanja i budu proaktivne u procesu izlaženja iz nasilja, da razrade svoja traumatska iskustva i osnaže svoje pozitivne osobine, da veruju sebi i ponovo zavole sebe, da razmotre moguće izbore i izaberu kako žele da žive.
Šta je nasilje prema ženama, kome se to događa i ko su u nasilnici?
– Nasilje prema ženama je svako ponašanje ili radnja učinjena protiv ženine volje a koje je ugrožava: psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Statistike pokazuju da nasilje može da se dogodi bilo kojoj ženi, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Međunarodni ženski pokret je pokazao da je muško nasilje nad ženama globalna pojava i da ima istu dinamiku u svim kulturama, samo što su neki oblici u određenim zajednicama različiti – ubijanje žena zbog miraza, spaljivanje žena, odsecanje klitorisa, kamenovanje žena, itd. Nasilnici, kako statistike pokazuju, mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije i nacionalnosti. Nasilnik može biti svako: član porodice, bivši ili sadašnji partner, poznata ili nepoznata osoba.
Koji su najčešći stereotipi u vezi sa nasiljem prema ženama koje čuješ od čitalaca i čitateljki na Živoj biblioteci?
– Najčešći stereotip je da su žene mazohistkinje. Zatim da same provociraju nasilje i da su one krive za nasilje koje im se dešava. Kada su nasilnici u pitanju, najčešće je pogrešno verovanje da je nasilnik duševno poremećena osoba i da je alkoholizam uzrok nasilja.
U ovom broju magazina jedna od glavnih tema je seksualno nasilje. Koje su najčešće predrasude kada je ovaj tip nasilja u pitanju?
– Najčešće predrasude kada je seksualno nasilje u pitanju su da je osoba koja je preživela seksualno nasilje “sama tražila to što je dobila” jer je bila zavodljiva ili drogirana. Zatim je tu prisutna zabluda da se većina silovanja dešava u parkovima, mračnim ulicama i usred noći, da su silovatelji mentalno bolesni ili psihotični i ne mogu se obuzdati i da su u pitanju osobe koje su nepoznate žrtvama. Ljudi ne veruju da postoji silovanje u braku i postoji predrasuda da žene lažu o seksualnom zlostavljanju da bi spasle svoju reputaciju ili da bi se osvetile partneru koji ih je napustio. Često mi kažu “da žrtve nisu pile, ne bi bile seksualno zlostavljane” ili “ako se žrtva nije fizički suprotstavila ili borila sa napadačem, to nije bilo silovanje”. Takođe, postoji verovanje da muškarci ne mogu biti silovani.
Koje je najčešće pitanje koje ti postavljaju čitaoci i čitateljke na Živoj biblioteci?
– Najčešće pitanje je – zašto žena ostaje sa nasilnikom?
I šta im ti na to odgovoriš?
– Dugačka je lista razloga – zato što joj niko ne veruje, zato što drugi traže krivicu u njoj, zato što zakonske procedure predugo traju, zato što ima strah od nasilnika, zato što nema dovoljno prihoda, zato što veruje da će biti bolje, zato što nema gde da ode, zato što ima decu i boji se da će joj on uzeti decu, zato što je emotivno zavisna od partnera, zato što je niko ne podržava, zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti…
Koliko je teško suočavati se stalno sa teškim pričama, kako se boriš sa tim?
– Tokom Instruktaže za rad na SOS telefonu imale smo priliku da vežbamo sposobnost da odvojimo sopstvena osećanja od osećanja druge osobe i da pravimo nove emocionalne granice. Naučile smo da aktivistkinje naročito treba da se staraju o aktivističkoj krivici, koja nastaje od osećaja da pravda nije zadovoljena ili da smo povećale patnju Drugih, da ljudska prava Drugih nisu dovoljna – zbog čega se osećamo krivim. Zbog toga je uvek bitno da se podsećamo da sve što radimo kao braniteljke ljudskih prava, radimo najbolje što možemo.
I za kraj, koja je sledeća Živa biblioteka na kojoj ćeš učestvovati?
– 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, u Kučevu. Drago mi je što ću kampanju „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” završiti učešćem na Živoj biblioteci kao Knjiga “SOS volonterka za žene koje su preživele nasilje”. Nadam se da ću imati priliku da čitaoce i čitateljke u Kučevu podrobnije informišem u vezi sa nasiljem prema ženama, kao i da bar malo utičem na borbu protiv predrasuda i stereotipa u vezi sa ovim fenomenom.
Ukoliko se neka od vas koje čitate ovaj tekst nalazi u situaciji nasilja, posetite sajt Žene protiv nasilja na kome se nalazi spisak ženskih organizacija koje pružaju podršku ženama koje su preživele nasilje u Srbiji:
https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija
