Piše: Emilija Bošković


“Chilling Adventures of Sabrina”, adaptacija istoimenog horor stripa, inspirisana likovima i okruženjem iz stripa i serije “Sabrina the Teenage Witch”, verovatno je jedna od najprogresivnijih serija koje su izašle poslednjih godina, ali jedno pitanje ostaje – da li je ova serija legitimno slavljena kao krajnji domet intersekcionalnog feminizma u popularnoj kulturi?

Sabrina, koju glumi Kiernan Šipka, poznata po ulozi Seli u “Mad Men”-u, ćerka je čarobnjaka i smrtnice, koji su preminuli u njenom detinjstvu. Sabrina odrasta sa tetkama vešticama, Hildom i Zeldom, ali pohađa srednju školu sa smrtnicima, sa njima se druži i među njima pronalazi momka. Kao polu-veštica, živi paralelno u dva sveta, sve do svog šesnaestog rođendana kada se mora odlučiti za jedan od njih. Mračno krštenje, događaj koji bi je ekskluzivno načinio vešticom, podrazumeva upisivanje imena u Knjigu Zveri, faktički potpisivanje ugovora kojim će prekinuti veze sa svojim smrtnim životom, a Satani predati svoju autonomiju, dušu i nevinost. Pogodba mora biti napravljena, a na Sabrini je da se odluči da li je spremna da se, zarad moći, odrekne svoje slobodne volje. ,,Želim i slobodu i moć’’, opredeliće se Sabrina i najaviti sezonu previranja svetova magije i realnosti. Ipak, ispostaviće se da odluka nije na njoj i da Satana i njegovi glavni izaslanici, otac Blekvud i Madam Satana, imaju drugačije ideje za Sabrininu budućnost.

Dok se bori protiv Satane i njegovih pomoćnika, Sabrina će se u srednjoj školi “Bekster Haj” suprotstavljati direktoru nezainteresovanom za torturu koju non-binary Suzi Patnam svakodnevno proživljava zbog svog rodnog identiteta. Osnovaće grupu WICCA za žensko osnaživanje kako bi pomogla svojoj najboljoj drugarici, crnkinji Rouz, i izgovarati rečenice poput ‘‘Zašto on (Satana) odlučuje šta ću ja raditi sa svojim telom?’’. Sabrina će preispitivati autoritete i boriti se protiv njih, svesna da oba sveta u kojima obitava pokreću patrijarhat i mizoginija. Idealistična polu-veštica uhvatiće se u koštac sa nepravdama, ali njena upornost navešće je na loše odluke, greške i zloupotrebu moći. Iako je vođena idejama ženskog osnaživanja i ravnopravnosti, Sabrina je i dalje nesavršena šesnaestogodišnjakinja; ovakva konstelacija osobina glavne protagonistkinje seriji daje na kompleksnosti i smešta je u okrilje horor coming-of-age priče koja čini još uzbudljivijom glavnu temu serije, sakrivenu iza svakodnevnice polu-veštice – preispitivanje odnosa moći i navigiranja kroz iste.

Uprkos svim parolama koje smo viđali na protestima u 2018-toj, i kletvama koje su veštice iz realnog sveta bacale na korumpirane političare, uprkos popularnom diskursu koji veštičarenje predstavlja kao inherentno progresivno, a veštice formuliše kao simbole feminizma, “Chilling Adventures of Sabrina” odlučuje da narativ smesti u nešto kompleksniju realnost. Serija pokazuje da veštičiji svet nije izuzet od nejednakih odnosa moći, dok muškarci na visokim pozicijama u Crkvi Noći – Satana i njegov izaslanik, otac Blekvud, primoravaju veštice da prepisuju prava na svoje odluke i telo i veličaju muške naslednike. Serija takođe prikazuje i svet u kom i neke od veštica prihvataju postojeći poredak, okreću se jedne protiv drugih i perpetuiraju patrijarhalne odnose moći. Chilling Adventures of Sabrina nastoji da promisli i prikaže mnoge realne smerove delanja moći represivnih sistema i umesto narativa koji jednolinijski suprotstavlja dobro i zlo – progres i ustaljene društvene norme, prikazuje realnost u kojoj perpetuiranje pravila i autoriteta društvenih sistema i institucija ne polazi samo iz centara moći, već se održava i ,,od dole’’. Ona je pri tome neupitno feministička i ukazuje na nužnost uočavanja kako sopstvenih problematičnih ideja i praksi, tako i borbe protiv mizoginog okruženja.

Serija takođe uspeva nešto što mnogim sadržajima popularne kulture ne polazi za rukom, a to je da prikaže ljude različitih boja kože i seksualnosti, pri čemu non-binary osobu glumi non-binary osoba! Međutim, deluje da serija ne uspeva da održi svoje obećanje intersekcionalnosti.

Ukoliko intersekcionalnost razumemo na način na koji ga je definisala autorka Kimberli Krenšo i ukoliko pod ovim pojmom podrazumevamo ideju da ženska iskustva opresije nisu podjednako intenzivna u zavisnosti od toga kojim društvenim sistemima rase, klase, seksualnosti, etniciteta i sposobnosti osoba pripada, čini se da u ovoj seriji nećemo pronaći intersekcionalnost. Narativ serije smešten je u vrlo nejasno vreme – retro atmosfera aludira na ’60-te godine dvadesetog veka, ali društveni odnosi ne upućuju ni na jedan realan, konkretan vremenski period života u Americi. Ukoliko vam astralno projektovanje, čini i Mračni Gospodar nisu dovoljan pokazatelj da je serija izmeštena u zamišljen svet, možda je potpuno nepostojanje rasizma bolji indikator. Serija kao da je izmeštena u svet post-rase u kom bivanje ne-belom osobom na Zapadu nema nikakve društvene posledice. I dok priželjkujemo svet u kom ćemo zaista biti slepi za boju kože, realnost je da je iskustvo rasizma stvarnost sa kojim veliki broj ljudi živi, ili je živeo, širom sveta, a da je boja kože zaista bitan faktor iskustva svake osobe, pa i one koja se ne susreće sa rasizmom.

Ukoliko su autori želeli da prikažu da boja kože ne mora da bude razlog za podelu, potpuno su u tome uspeli, predstavivši uverljivo svet u kome niko nije diskriminisan na ovoj osnovi. Ipak, ukoliko su želeli da snime intersekcionalan narativ, upleli su se u klopku nerazumevanja razlike između reprezentacije i intersekcionalnosti. Intersekcionalni feminizam upravo je tu da nam ukaže na sve pojedine strukture koje utiču na naše iskustvo sveta kao osobe određenog roda. On nam pruža analitički aparat kojim prepoznajemo da određeni društveni sistemi interaguju i da, tek kada uzmemo sve identitete osobe u obzir i kada prepoznamo da osoba osim što je osoba žena je i npr. gej crna žena iz niže klase, možemo shvatiti specifičnost njenog iskustva opresije. Intersekcionalnost takođe sprečava utapanje ženskih glasova i iskustava koja dolaze sa margine u buku dominantne većine, što je bila vrlo česta praksa u feminističkom pokretu. Izbrisati rasu iz jednačine znači ponovo izbrisati i njen uticaj na ljudska iskustva, a sledstveno znači i neadekvatno predstavljanje kompleksnosti kulturno specifičnih ljudskih života. Interesantan je, u tom smislu, izbor autora da snime vrlo političku seriju, sa fokusom na borbu protiv patrijarhata u svim njegovim stvarnim i nestvarnim oblicima, ali da u njoj potpuno izbrišu političku borbu i pitanje rase iz stvarnosti i ličnosti likova.

Serija zaista zaslužuje sve pohvale zbog reprezentacije i pomaka koji je u tom smeru vrlo uspešno napravila, međutim reprezentacija i intersekcionalnost nisu sinonimi, pa tako i dalje ostaje da vidimo da li će druga sezona sa sobom nositi i nove pomake i ispuniti svoje obećanje.

Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu