Piše: Nemanja Marinović
Kao što smo u decembru rekapitulirali prethodnu godinu, tako ćemo na polovini ove godine napraviti presek onih serija čije nastavke treba odgledati, a leto je idealna prilika za to. Naravno, kao što vrapci na grani znaju – lista je napravljena kroz prizmu medijske pismenosti i sada već čuvene najviše dve faze po Džejmsu Poteru: kritički pristup i društvena odgovornost.
U top 3 serija ovog leta nisu ušle dve serije koje bi mogle, ali jednostavno – nije dovoljno važno. Jedna od njih je „Handmaid’s Tale“, koja je prilično dobro ekranizovala knjigu, ali nakon tog trenutka je sve krenulo nizbrdo. Nastavci se nižu, agonija se nastavlja, priča je razvučena, repetitivna i dosadna kroz celu drugu sezonu, a treća donosi dobre momente, ali i dalje je dinamički izuzetno naporna. Pritom, put kojim je krenula potpuno se distancira od poruke knjige, što nije zabranjeno, ali preveliko dodvoravanje publici. Druga je „Killing Eve“, koja je posle fantastične prve sezone u drugoj jednostavno OK i ma koliko njihova duboko seksualizovana igra mačke i miša bila zabavna, ne možemo se ne zapitati – dokle? Deluje kao da je mogu vrteti u nedogled.
Naredne tri serije nisu izabrane jer su odlične, neke su jednostavno tu jer su relevantne i nezaobilazne. Nešto što je must see.
3. mesto – Big Little Lies
Prva sezona je apsolutno sjajna, a životi šest žena koje pratimo i koji kulminiraju ubistvom zbog kontinuiranog porodičnog nasilja lepo su portretisani, pritom je sve dinamično i sa određenom dozom misterije. Za razliku od prve sezone koja je drama-triler, druga sezona je samo drama. Pratimo kako se ubistvo odrazilo na njihove živote i gledamo jedno poprilično nategnuto i veštački osmišljeno raspadanje života svih njih. Najbolje portretisani likovi su Nikol Kidman, žrtve porodičnog nasilja, kao i Meril Strip, majke ubijenog nasilnika koja traži izgovore i opravdanja za postupke svog sina koga zna u drugačijem svetlu. Lik Nikol Kidman će, mnogima, biti prilično kontraverzan. Iako je druga sezona jako dobra, za sad čak i odlična, ostaje opet ono pitanje – zašto? Bez problema su mogli da se zadrže na prvoj sezoni.
2. mesto – Black Mirror
Serija koja je najčešće kritikovana nakon prelaska na Netflix zbog dve stvari – priča koje nisu potpuno distopijske i srećnih završetaka. Publika je navikla da će ova serija prikazati neku krajnje mračnu priču o lošim stranama tehnologije od koje se nikada nećemo spasiti i čije su posledice često u dalekoj budućnosti, dok su priče u novijim sezonama postavljene u neko bliže vreme, manje su potpuna distopija i maštarija i bliže gledaocu. Takođe, novije priče nemaju po pravilu dramatičan kraj koji ostavlja osećaj potpunog mraka i neizbežnosti tehnološke apokalipse, već često srećne završetke. Smatram da je publika prilično razmaženo shvatila seriju kao mračnu distopiju, „Black Mirror“ to ne mora da bude. Zaboravljamo da je jedna od najboljih epizoda u celoj seriji „San Janipero“, upravo drugačija od te zamisli. Kritika da je serija nepovratno otišla u propast jer u poslednjoj epizodi glumi Majli Sajrus jednostavno je neosnovana. Upravo ta epizoda, koja govori o uspehu pop zvezde koja psihički ne može da se nosi sa svojom popularnošću, a pod pritiskom ekonomskih lešinara u vidu porodice i producenata mora, što rezultira njenom veštački indukovanom komom i daljom eksploatacijom njenog talenta putem prethodno skeniranih moždanih talasa – spaja dve bitne teme: eksploataciju mladih talenata u današnjoj hiperprodukciji u pop kulturi, kao i izazove sa veštačkom inteligencijom. Epizoda će imati srećan završetak, ali njene teme su daleko bliže od nekih drugih ranijih epizoda u dalekoj budućnosti sa misterioznim robotima koji sat vremena bespredmetno šetaju planetom.
1. mesto – Game of Thrones
Potpuno očekivano. Možda je sezona izigrala sva očekivanja, ali ne možete zaista pratiti masovnu kulturu, a da ne odgledate nešto što jeste najveća serija svih vremena. Da – najvažnija bitka trajala je jednu epizodu u potpunom mraku, da – producenti su odlučili da najjači i najmoćniji ženski lik ubiju prethodno je proglasivši ludom, a drugi ženski lik ubiju u romantičnom zagrljaju svog partnera zaštitnika i odlučili da tron daju ženi koja ga ni po čemu nije zaslužila, da – odlučili su da ubica Noćnog kralja bude žena za koju niko ne zna kako je to došla, a da kralj šest kraljevstva ostane (u seriji) najnebitniji lik – odlučili su da bukvalno unište sve što piše u knjigama od trenutka kad su krenuli ispred njih – ali i to je medijska pismenost: pratiti zašto se hiperprodukcija za mase odlučila za te korake i zašto su tolika odstupanja od glavnog narativa u knjigama.
