Piše: Jovana Marjanović


Po izlasku iz bioskopske sale Dvorane kulturnog centra sa projekcije jednog od filmova ovogodišnjeg 24. Festivala autorksog filma, ostala sam duboko zatečena onim što sam videla. Naime, „Ne zanima me da li ćemo ostati upisani u istoriju kao Varvari“
( Îmi este indiferent daca în istorie vom intra ca barbari ) je jedan posve neobičan film. Reči koje čine naslov ovog filma izgovorene su na sastanku Saveta ministara leta 1941. godine i označile su početak etničkog čišćenja Rumunije od Jevreja. Film prikazuje proces stvaranja i realizaciju predstave mlade rediteljke koja nastoji da prikaže masakr u Odesi od strane rumunske vojske nad Jevrejima na istočnom frontu 1941. godine.

Film je okarakterisan kao komedija, mada bih ga ja pre nazvala tragikomedijom, jer na kraju gledanja ne znamo da li se smejati od muke ili plakati od tuge. Fuzija žanrova i elemenata igranog i dokumentarnog filma čine ovo delo vrlo autentičnim. Naglo skakutanje kamere i uzastopno praćenje glavne junakinje, rediteljke Marijane, daju privid dokumentovaja stvarnosti, sve u svrhu što većeg poistovećivanja sa mukom njenog stvaralačkog cilja. Veličina njene samosvesti i svesti o (zlo)delima njene nacije tokom Drugog svetskog rata nas tera na razmišljanje o postupcima kako nas samih, tako i naših naroda kroz istoriju. Da li je sve što čitamo istina? Da li smo mi zaista uvek samo branili ono što je naše, nikada prvi ne napadajući tuđe?

Finalna scena predstave koja reanimira masakr jevrejskog naroda Odese, pod komandom maršala Antoneskua, je od strane publike shvaćena kao veličanje rumunske nacionalnosti i narodnosti, a ne kao direktna kritika i osvešćivanje mračne prošlosti, kako je nameravala rediteljka tog spektakla. Scena u kojoj su Jevreji spaljeni u logoru ispraćena je aplauzom. Iako  Rumunija formalno više ne poriče svoju nacističku prošlost, kao jedan od mogućih uslova za ulazak u EU, što vidimo kroz odsranjivanje svih spomenika i obeležja Antoneskua, prisutnost negiranja se i dalje oseća među narodom. Reditelj Radu Jude je rekao da je jedan od razloga za pravljenje ovog filma taj što se oseća kao da je njegova generacija obmanjena neistinom o prošlosti njihove zemlje, ali kako navodi, zahvaljujući sve većem broju istinitih knjiga, ima nade da se magla u umovima ljudi rasčisti.

Odsustvo kritičkog razišljanja pri sagledavanju stvari je jedno od suštinskih problema koje sputavaju pravilno funkcionisanje kako pojedinca tako i sveta uopšte. Kada bi se svako od nas osvrnuo i porazmislio o onome što je čuo, video, odgledao, pročitao, a ne puko upijao informacije, život bi mu verovatno bio kvalitetniji. Kada bi svako od nas u jednom trenutku razmišljao kao Marijana i nastojao da bez ikakve sujete posmatra sebe i svoj narod, mozda bi društveno-istorijske okolnosti bile drugačije.

Tekst je nastao u okviru Škole medijske pismenosti Centra za marginu